Iz­grad­nja kru­žnih to­ko­va u gra­du po­ma­že sma­nje­nju ugljen-di­ok­si­da, jer obez­bje­đu­je br­ži pro­tok sa­o­bra­ća­ja, auto­mo­bi­li se ne za­u­sta­vlja­ju te se ma­nje go­ri­va tro­ši i sa­mim tim je i za­ga­đe­nje ma­nje, ka­za­la je La­za­re­la Ka­le­zić, iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne na ju­če­ra­šnjoj ras­pra­vi o Lo­ka­la­nom ener­get­skom pla­nu Glav­nog gra­da 2015- 2025.
Plan na vi­še sto­ti­na stra­na ob­ra­đu­je sek­to­re zgra­dar­stva, uslu­ga, sa­o­bra­ća­ja, ra­svje­te i vo­do­vo­da. Ana­li­za je po­ka­za­la da je KAP je naj­ve­ći po­tro­šač elek­trič­ne ener­gi­je u gra­du, te da ad­mi­ni­stra­tiv­ne zgra­de dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja ali i Glav­nog gra­da ni­je­su ener­get­ski efi­ka­sne. Ka­le­zić sma­tra da je ne­pri­mje­re­no da oni, kao ne­ko ko upra­vlja ene­gri­jom u gra­du ne bu­du ener­get­ski efi­ka­sni.
-Na­š cilj je da bu­de­mo ne­ko ko će bi­ti pi­lot da na­pra­vi­mo okvir na­šim zgra­da­ma da shva­te ko­je su to pred­no­sti pri­mje­ne ener­get­ske efi­ka­sno­sti. Mi će­mo bi­ti za­do­volj­ni ako sma­nji­mo za 20 pro­ce­na­ta ugljen-di­ok­sid, isto to­li­ko po­ve­ća­mo pro­iz­vod­nju iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je i 20 pro­ce­na­ta po­ve­ća­mo ener­get­sku efi­ka­snost u sek­to­ri­ma. Zgra­dar­stvo je ve­ći za­ga­đi­vač ne­go sa­o­bra­ćaj. Zgra­dar­stvo je za­ga­đi­vač u 56 pro­ce­na­ta a sa­o­bra­ćaj 40,38 pro­ce­na­ta – re­kla je Ka­le­zić.
Želj­ko Vu­ji­sić, se­kre­tar Mje­sne za­jen­di­ce „1. maj”, ka­že da je čuo da je cr­na tač­ka za­ga­đe­nja u gra­du kod kru­žnog to­ka kod Del­te. Ka­le­zić je ka­za­la da je nji­hov mo­ni­to­ring po­ka­zao da ima za­ga­đe­nja kod kru­žnog to­ka kod Del­te, ali da ne zna­ju ka­ko je to bi­lo ra­ni­je.
-Ne­ma­mo to ne­ko nul­to sta­nje, zbog to­ga ne mo­že­mo re­ći da li je bi­lo na­pret­ka ili ni­je. Bu­du­će kru­žne to­ko­ve ko­je pla­ni­ra­mo ra­di­ti, od ko­jih je­dan na ras­kr­sni­ci uli­ca Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je i Brat­stva i je­din­stva kod zgra­de „EI Ni­ša” po­ka­za­će da li smo u pra­vu. Pro­jek­te kru­žnih to­ko­va sta­vi­li smo u mo­du­le ko­ji ozna­ča­va­ju za­ga­đe­nje va­zdu­ha. Pri­ha­va­će­ni su kao ne­što što do­vo­di do re­duk­ci­je za­ga­đe­nja va­zdu­ha – ka­za­la je Ka­le­zić.
Ona ni­je že­lje­la da ot­kri­va na ko­jim je još sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma pla­ni­ra­na iz­grad­nja kru­žnih to­kova.
-Mi smo ne­ke sa­o­bra­ćaj­ni­ce pre­po­zna­li kao to­plot­na ostr­va i kri­tič­ne tač­ke usled ve­li­kog sa­o­bra­ća­ja. Za­to je plan­ski de­fi­ni­sa­na pro­mje­na in­fra­struk­tu­re, ši­re­nje sa­o­bra­ćaj­ni­ca, iz­grad­nja kru­žnih to­ko­va, jer sma­tra­mo da će do­pri­ni­je­ti sma­nje­nju mi­si­ja za­ga­đu­ju­ćih ma­te­ri­ja – is­ti­če Ka­le­zić.
U do­ku­men­tu pi­še i da se u Pod­go­ri­ci sko­ro i ne ko­ri­sti ugalj u do­ma­ćin­stvu. Ili­ja Ča­bar­ka­pa, iz NVO Grin ho­um sma­tra da to ni­je tač­no pa je na­veo i na­se­lja u ko­ji­ma se ugalj ko­ri­sti za ogrev.
-Re­kli ste da Glav­ni grad ne bi tre­bao da se ba­vi pi­ta­njem uglja u od­re­đe­noj mje­ri, jer je na­ve­de­no da do­ma­ćin­stva ne ko­ri­ste ugalj kao ener­gent za gri­ja­nje. To ni­je tač­no. Re­ci­mo u park šu­mi Za­go­rič i dje­lo­vima gra­da gdje su se do­se­li­li lju­di iz Plje­va­lja, ko­ji su do­ni­je­li na­vi­ke gri­ja­nja, ko­ri­ste ugalj. Oni ga i do­ba­vlja­ju iz tog gra­da po pri­stu­pač­nim ci­je­na­ma. Ugalj u lo­ži­šti­ma u do­ma­ćin­stvi­ma ne­pot­pu­no sa­go­ri­je­va jer ne­ma do­volj­no ki­se­o­ni­ka da bi on u pot­pu­no­sti sa­go­rio. On­da ima­mo po­sto­ja­nje uglje­nik-mo­nok­si­da, te po­seb­nu pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti ova­ko di­fu­znim iz­vo­ri­ma za­ga­đi­va­nja ko­ji se te­ško mo­gu kon­tro­li­sa­ti. U Ma­sli­na­ma po­če­li su ta­ko­đe da go­re ugalj i sa­mim tim ima­mo ve­li­ko za­ga­đe­nje, jer to ra­de na po­gre­šan na­čin da bi za­dr­ža­li to­plo­tu – ka­že Ča­bar­ka­pa.
Ča­bar­ka­pa je is­ta­kao i da iz­grad­nja ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na bez pod­lo­ga stva­ra pro­blem flo­ri i fa­u­ni, te da su oni pro­tiv pla­ni­ra­ne iz­grad­nje hi­dro­e­lek­tra­ne na Mo­ra­či.
La­za­re­la Ka­le­zić ka­že da su ima­li ve­li­ki pro­blem sa pri­ba­vlja­njem po­da­ta­ka, jer oni mo­ra­ju bi­ti zva­nič­ni.
A.D.


Bi­ci­klom uđi­mo u pri­ču zdra­vih gra­do­va

La­za­re­la Ka­le­zić sma­tra da bi sma­nje­nju za­ga­đeno­sti de­fi­ni­tiv­no do­pri­ni­je­lo i upo­tre­ba bi­ci­ka­la.
-Na­da­mo se da će gra­đa­ni sve vi­še vo­zi­ti bi­ci­kla. Tre­ba­lo bi is­ko­ri­ste bla­go­de­ti vre­me­na i ra­van te­ren. Do sa­da ni­je­smo mo­gli od gra­đa­na zah­ti­je­va­ti dok ni­je­smo ima­li in­fra­struk­tu­ru da vi­še ko­ri­ste bi­ci­kla. Sad je ra­di­mo i ma­lo im pri­bli­ža­va­mo ta­kav stil ži­vo­ta. Grad pri­pre­ma još ne­ka do­ku­men­ta da uđe­mo u pri­ču zdra­vih gra­do­va Evro­pe – ka­za­la je La­za­re­la Ka­le­zić.