Smrt fa­ši­zmu - slo­bo­da na­ro­du bio je po­zdrav ko­ji je obi­lje­žio je­dan od naj­va­žnih ci­vi­li­za­cij­skih pe­ri­o­da u ko­me je po­bi­je­đen fa­ši­stič­ki po­kret. Broj ljud­skih žr­ta­va u Dru­gom svjet­skom ra­tu, naj­smr­to­no­sni­jem rat­nom su­ko­bu u isto­ri­ji, u li­te­ra­tu­ri se obič­no na­vo­di od 50 do 60 mi­li­o­na što je bi­lo pre­ko 2,5 po­sto svjet­skog sta­nov­ni­štva od po­čet­ka ra­ta u Evro­pi, 1.sep­tem­bra 1939. go­di­ne, do kra­ja ra­ta u Ja­pa­nu. U SFR Ju­go­sla­vij žr­ta­va fa­ši­zma bi­lo je 1.700.000, a u Cr­noj go­ri 18.500 gra­đa­na.
Go­to­vo da ne­ma gra­da ko­ji ne­ma ne­ko spo­men obi­ljež­je po­sve­će­no žr­tva­ma fa­ši­zma. U Pod­go­ri­ci, na Ko­ni­ku, od Za­gre­bač­ke uli­ce do ras­kr­sni­ce uli­ca Bra­će Ri­bar i Me­dun­ske od 6. ma­ja 1976. go­di­ne po­sto­ji Uli­ca žr­ta­va fa­ši­zma. U njoj su dom zdra­vlja, osnov­na ško­la, vr­ti­ći i spo­me­nik po­dig­nut u znak sje­ća­nja na 54 bor­ca ko­je su oku­pa­to­ri stri­je­lja­li 10. apri­la 1942. go­di­ne. U ovoj uli­ci ži­ve lju­di svih vje­ra i na­ci­ja ko­ji funk­ci­o­ni­šu kao jed­no.
Ni­ka­da ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti po­gi­nu­le bor­ce za slo­bo­du do­mo­vi­ne, ko­ji su he­roj­skom smr­ću umi­ra­li, i ne­vi­nost žr­ta­va fa­ši­zma ko­je su oku­pa­to­ri, po­ro­blji­va­či ubi­ja­li, ka­že po­zna­ti pod­go­rič­ki lje­kar Mi­lan­ka Ra­i­če­vić, ko­ja sa po­seb­nim pi­je­te­tom ba­šti­ni ide­je an­ti­fa­ši­zma.
- Mo­ji ro­di­te­lji, djed i dva stri­ca su no­si­o­ci Par­ti­zan­ske spo­me­ni­ce 1941. Ra­sla sam i vas­pi­ta­va­na u po­ro­di­ci bo­ra­ca i an­ti­fa­ši­sta. Ni­šta ni­je su­mor­ni­je, ni te­že, ne­go ka­da vam u va­šu do­mo­vi­nu, u va­šu ku­ću, uše­ta­ju po­ro­blji­va­či, oku­pa­to­ri ko­ji ho­će da vam uzmu sve - dr­ža­vu, slo­bo­du i mir. Bor­ci za slo­bo­du i mir, pa­tri­o­te, su sprem­ni ži­vot da da­ju za svo­ju do­mo­vi­nu. Uli­ca Žr­ta­va fa­ši­zma me uvi­jek pod­sje­ti da su po­red bo­ra­ca za slo­bo­du otadž­bi­ne gi­nu­li i stri­je­lja­nji ne­vi­ni - dje­ca , maj­ke, mla­dost ove dr­ža­ve. Za­to je an­ti­fa­ši­zam naj­ve­ća te­ko­vi­na ko­ja se nje­dri u slo­bo­dar­skom na­ro­du i ko­ja tre­ba da se nje­gu­je , tra­je i pre­no­si na po­ko­lje­nja. Fa­ši­zam je naj­ve­će zlo u svi­je­tu za sve na­ro­de i na­rod­no­sti – ka­že Mi­lan­ka Ra­i­če­vić.
Pre­ko 40 go­di­na je To­mi­slav Fi­li­po­vić mje­šta­nin Uli­ce Žr­ta­va fa­ši­zma i na­vo­di da za ži­vot bo­lje mje­sto ne bi po­že­lio ni sta­ri­ma ni mla­di­ma.
- Ro­đe­ni sam Pod­go­ri­ča­nin, od­ra­stao na Sa­stav­ci­ma ali sam 76. go­di­ne do­šao da ži­vim ov­dje, na pra­đe­do­vi­nu. Sje­ćam se da je ta­da po­sto­jao sa­mo ma­ka­dam, pra­vi kol­ski put jer ko­la se ta­da ni­su vo­zi­la sem za­pre­žna. Pre­ko pu­ta je umje­sto zgra­da i sve­ga što sa­da ima bi­la po­lja­na na ko­joj je ču­ve­ni me­sar Tur­ko­vić iz­vo­dio ov­ce, od­no­sno pla­ćao čo­ba­na da to ra­di umje­sto nje­ga, po­sle ih klao a mi ku­po­va­li naj­bo­lje i naj­kva­li­tet­ni­je me­so. Ta­da ni­je bi­lo pod­vo­žnja­ka ka Sta­rom pa su pla­ce­vi bi­li ba­ga­te­la, mo­žda ne­kih 200 ma­ra­ka sa svim ko­mu­na­li­jama, i to sa­mo za­to što se mo­ra­lo ići pre­ko štre­ke ka­ko to mi Sta­ro­pod­go­ri­ča­ni vo­li­mo da ka­že­mo, a ustva­ri pre­ko ši­na. Me­đu­tim, sve se pro­mje­ni­lo kad je iz­gra­đen pod­vo­žnjak, pa kad je ve­za sa gra­dom po­bolj­ša­na ta­da su i ci­je­ne pla­ce­va i kva­dra­ta sta­na po­ve­ća­ne, pa da­nas ima zgra­da na Sta­rom, či­ji je kva­drat bu­kval­no kao i u cen­tru gra­da – pri­ča Fi­li­po­vić.
Ka­ko na­vo­di, ne po­sto­ji sa­dr­ža­ja ko­jeg ne­ma­ju u uli­ci, a da im je neo­p­ho­dan za sva­ko­dnev­no funk­ci­o­ni­sa­nje.
Ro­đe­na u Uli­ci Žr­ta­va fa­ši­zma El­ma­za Ome­ro­vić na­vo­di da je Ko­nik ne­kad bio obič­na po­lja­na, ne­po­želj­na za ži­vot, a da se da­nas iz­gra­dio u pra­vo ur­ba­no na­se­lje.
- Ne znam je li bi­lo pet ku­ća i to u ši­roj oko­li­ni Ko­ni­ka kad sam ja od­ra­sta­la. Pro­dav­ni­cu smo ima­li tek na kra­ju uli­ce, da­nas se to ra­ču­na kao Sta­ri aero­drom i to je bi­lo sve. Tek od pri­je pet­na­e­stak go­di­na bi se mo­glo re­ći da li­či­mo na pra­vo na­se­lje. Ni­ca­le su ku­će, zgra­de, po­slov­ni objek­ti pre­ko no­ći, či­ni mi se... Sad kad bo­lje po­gle­dam, u uli­ci ima­mo sve, ne mo­ra­mo ni da ode­mo ni­gdje da­lje iz nje - iskre­na je Ome­ro­vić. S.R.


No­vi duo pa­ke­ti u po­nu­di M:te­la

Po­red od­lič­ne po­nu­de BOKS trio pa­ke­ta, ko­ji ob­je­di­nju­ju uslu­ge fik­sne te­le­fo­ni­je, TV i in­ter­ne­ta i BOKS duo pa­ke­ta, ko­ji sa­dr­že kom­bi­na­ci­ju TV i in­ter­net uslu­ga, u po­nu­di su no­vi BOKS duo pa­ke­ti pod na­zi­vom BOKS Tel­Net, u ko­ji­ma su sa­dr­ža­ne uslu­ge fik­sne te­le­fo­ni­je i in­ter­ne­ta.
No­va po­nu­da ob­u­hva­ta če­ti­ri ta­rif­na pa­ke­ta, a iz M:te­la iz­dva­ja­ju BOKS Tel­Net 1 pa­ket, ko­ji za mje­seč­nu pret­pla­tu od 15,90 eura ko­ri­sni­ku omo­gu­ća­va fleš in­ter­net 4M i pa­ket Tel BOKS 1. Za one ko­ji su lju­bi­te­lji in­ter­ne­ta, ide­a­lan je pa­ket BOKS Tel­Net 4 pa­ket, ko­ji za mje­seč­nu pret­pla­tu od 26,90 eura omo­gu­ća­va fleš in­ter­net od čak 25M i pa­ket Tel BOKS 1. Na­ve­de­ne ci­je­ne va­že uz ugo­vor na 24 mje­se­ca.


M:BOKS rje­še­nje u jed­nom pa­ke­tu

Iz bo­ga­te po­nu­de po­seb­no iz­dva­ja­mo BOKS trio 2 ko­ji za pret­pla­tu 24,99 eura ko­ri­sni­ku omo­gu­ća­va ko­ri­šće­nje uslu­ga fik­sne te­le­fo­ni­je, in­ter­net 8M i TV pa­ket sa pre­ko 170 ka­na­la.