Pje­šač­ki most Zla­tič­ka du­ga u sve je lo­ši­jem sta­nju, a mje­šta­ni Zla­ti­ce i okol­nih na­se­lja ko­li­ko god da bi že­lje­li da se opet do­ve­de u red, ne mo­gu a da se ne pi­ta­ju če­mu to? Ka­ko is­ti­ču, pa­sa­re­la je po­pra­vlja­na vi­še pu­ta, po­sled­nji put pri­je tri go­di­na i opet su je van­da­li uni­šti­li, to­li­ko da je vi­še ni­ko ni ne ko­ri­sti. Ta­ko da su sve pri­li­ke da će i ove škol­ske go­di­na, uče­ni­ci Osnov­ne ško­le „Dr Dra­gi­ša Iva­no­vić”, zbog ko­jih je pa­sa­re­la i na­pra­vlje­na mo­ra­ti do ško­le ma­gi­stra­lom. Pro­zo­ri su sa obje stra­ne pa­sa­re­le po­lo­mlje­ni, ne­do­sta­ju čak i da­ske sa po­do­va i kom­plet je iša­ra­na. Most kao ta­kav, pred­sta­vlja pra­vo ru­glo, po­seb­no što pre­la­zi pre­ko ma­gi­stral­nog pu­ta gdje sva­ko­dnev­no pro­đe na de­se­ti­ne hi­lja­da auto­mo­bi­la. Ka­da su je u mar­tu 2014. go­di­ne rad­ni­ci Agen­ci­je za sta­no­va­nje sa­ni­ra­li, za­sta­klje­na je spe­ci­jal­nim plek­si­gla­som, oja­ča­na, pro­mje­nje­ni po­do­vi i po­sta­vlje­na ra­svje­ta na pri­la­zi­ma- sve zbog bez­bjed­no­sti dje­ce ali se ta­kvo sta­nje ni­je du­go odr­ža­lo.
Ro­đen na Zla­ti­ci, Dra­gan Pe­kić ne kri­je da je Zla­tič­kom du­gom bio odu­še­vljen kad se na­pra­vi­la ali i is­ti­če da bi sva­ka da­lja po­prav­ka bi­la sa­mo za­lud­nja mu­ka.
- Uve­če se tu sku­plja­ju mom­či­ći iz na­se­lja, pra­ve ha­os pa pa­sa­re­lu sko­ro da vi­še ni­ko i ne ko­ri­sti sem oni. A su­per je bi­la i na­pra­vlje­na i osmi­šlje­na za ovu na­šu dje­cu iz okol­nih na­se­lja. Šte­ta je pra­va što ni­je za­ži­vje­la jer je ovo jed­na od naj­broj­ni­jih ško­la u Po­do­gri­ci- pri­ča Pe­kić.
Sa­da po­zna­ti fri­zer, a ne­ka­da đak Osnov­ne ško­le „Dr Dra­gi­ša Iva­no­vić” Alek­san­dar Zin­do­vić na­vo­di da mu je žao kad god po­gle­da na Zla­tič­ku du­gu- pa­sa­re­lu u bli­zi­ni ško­le jer je sva­kog da­na u sve lo­ši­jem sta­nju i ni­ko je ne ko­ri­sti.
- Ova­kak most ka­kav je sa­da mi se ne svi­đa, ko­me bi se i mo­gao svi­je­ti? A ne­kad je bio pre­li­jep, pra­va atrak­ci­ja dok sam ja išao u ško­lu. Sje­ćam se da sam sva­ko­dnev­no tu­da pro­la­zio sa dru­štvom, čak smo i uve­če do­la­zi­li i oda­tle po­sma­tra­li ko­la, pa i tr­ke jer su na Zla­ti­ci bi­le če­ste u ve­čer­njim ča­so­vi­ma. Me­đu­tim, sad to vi­še ni­je ta­ko, pre­ko da­na sko­ro da most ni­ko i ne ko­ri­sti, uve­če se sku­plja­ju ne­ki dru­ga­či­ji mom­ci, ko­ji oči­gled­no lo­me taj in­ven­tar pa ni­je ni ču­do što svi idu ma­gi­stra­lom. Žao mi je kad vi­dim ka­ko sad iz­gle­da i da je bu­kva­lo ni­ko ne ko­ri­sti. Vo­lio bih kad bi je po­pra­vi­li ali je pi­ta­nje ko­li­ko bi to tra­ja­lo jer ѕnam da su do­sta nov­ca ulo­ži­li za po­prav­ku pri­je tri go­di­ne- pri­ča Zin­do­vić.S.R.


Vandali su problem

Ni An­ki Go­šo­vić se ne svi­đa sta­nje u ko­me se Zla­tič­ka du­ga na­šla, a još ma­nje oku­plja­nje de­li­kve­na­ta na pa­sa­re­li u ve­čer­njim ča­so­vi­ma od ko­jih ih sa­mo je­za pro­la­zi.
- Ovaj most je na­pra­vljen za bez­bjed­ni­ji pro­laz dje­ce- osno­va­ca i ža­lo­sno je što je u ova­kvom sta­nju da ga svi vi­še za­o­bi­la­ze ne­go što ga ko­ri­ste. A to ta dje­ca si­gur­no ne lo­me. To su sta­ri­ji mom­ci ko­ji ne pre­sko­če ni­jed­nu noć da se tu oku­pe i šta sve ne ra­de, da se od njih ne mo­že op­sta­ti, ne­ko­li­ko pu­ta smo zva­li i po­li­ci­ju, za­htje­va­li in­ter­ven­ci­ju ali ni­šta. Obje­kat kad je na­pra­vljen je bio di­van, ali od van­da­la ni­šta ne mo­že da op­sta­ne. Po ci­je­lu noć tu sje­de, tr­ka­ju se po­sle ko­li­ma pa sa­mo pr­šti pra­ši­na i ka­me­nje kad po­dig­nu ruč­nu. NI­šta se vi­še ne mo­že uči­ni­ti da se ople­me­ni ovaj pro­stor, ci­je­li je kom­ši­luk htio da po­sa­di­mo dr­vo­red tu ali ne­ma smi­sla. kad je ura­đe­na pa­sa­rea tu su bi­le po­sta­vlje­ne i klu­pe i kan­te za ot­pad ali kroz ja­ko krat­ko vri­je­me sve je po­lo­mlje­no i ne­sta­lo, to je ža­lo­sno. Ova­kva ka­kva je pa­sa­re­la je ru­glo ob­zi­rom da je tu i ma­gi­stral­ni put ali i da je po­pra­ve pi­ta­nje je ko­li­ko će tra­ja­ti – iskre­na je Go­šo­vić.