Do­si­jei slu­žbi bez­bjed­no­sti su i da­lje ka­men o vra­tu raz­vo­ja de­mo­kra­ti­je u Cr­noj Go­ri i pred­sta­vlja­ju ru­žnu sli­ku ucje­na i ma­ni­pu­la­ci­je ljud­skim sud­bi­na­ma za­rad ne­hu­ma­nih in­te­re­sa pro­tiv­nih pro­ce­su EU in­te­gra­ci­ja, sma­tra Bo­ris Ma­rić, član rad­ne gru­pe za po­gla­vlje 23 u pre­go­vo­ri­ma sa Evrop­skom uni­jom. On je is­ta­kao da se u ne­dav­no usvo­je­noj re­zo­lu­ci­ji Evrop­skog par­la­men­ta o Cr­noj Go­ri po­zi­va na otva­ra­nje taj­nih do­si­jea slu­žbe bez­bjed­no­sti kao re­ci­di­va ko­mu­ni­stič­ke pro­šlo­sti i kao an­ti­po­da gra­đan­skim vri­jed­no­sti­ma.
– Otva­ra­nje tih do­si­jea bi­lo bi od ve­li­kog zna­ča­ja ne sa­mo za ubr­za­nje de­mo­krat­skih pro­ce­sa, već bi da­lo do­pri­nos u ra­svje­tlja­va­nju rat­nih zlo­či­na i efek­tiv­ni­joj bor­bi pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou. U sva­kom slu­ča­ju, bio bi to ne­mjer­ljiv do­pri­nos afir­ma­ci­ji prin­ci­pa jav­no­sti ra­da dr­žav­nih or­ga­na u Cr­noj Go­ri – oci­je­nio je Ma­rić za „Dan”.
U re­zo­lu­ci­ji Evrp­skog par­la­men­ta (EP), ko­ja je usvo­je­na 11. mar­ta, na­ve­de­no je da bi otva­ra­nje taj­nih do­si­jea biv­še SDB po­mo­glo de­mo­kra­ti­za­ci­ji i su­o­ča­va­nju s pro­šlo­šću. To je i pr­vi put da se ta­kav za­htjev po­mi­nje u slu­žbe­nim evrop­skim do­ku­men­ti­ma.
Ma­rić na­vo­di da re­zo­lu­ci­ja EP pre­ci­zno i ja­sno lo­ci­ra sla­be tač­ke cr­no­gor­skog dru­štva.
– Ono što se mo­že pri­mje­ti­ti je­ste da su pro­ble­mi i ne­do­vo­ljan na­pre­dak u po­je­di­nim dru­štve­nim obla­sti­ma po­sta­li kon­stan­ta. To nam go­vo­ri o ozbilj­nom ne­do­stat­ku po­li­tič­ke vo­lje za rje­ša­va­nje pi­ta­nja ko­ja pre­po­zna­je re­zo­lu­ci­ja EP. Ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje je pro­iz­vod kon­flik­ta jav­nog i par­tij­skog in­te­re­sa do­mi­nant­ne par­ti­je na vla­sti, gdje se par­tij­ski in­te­res po­is­to­vje­ću­je sa par­ti­ku­lar­nim in­te­re­som stra­nač­kog ru­ko­vod­stva – is­ti­če Ma­rić.
Sva­ke go­di­ne EP usva­ja re­zo­lu­ci­ju o pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja dr­ža­va kan­di­da­ta i po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta za član­stvo u EU.
Po­li­tič­ki di­rek­tor Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Alek­san­dar Ra­žna­to­vić pod­sje­tio je u iz­ja­vi za „Dan” da je u iz­vje­šta­ju o sta­nju ljud­skih pra­va Stejt de­part­men­ta iz 2009. go­di­ne uka­za­no da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji ko­rup­ci­ja u slu­žba­ma bez­bjed­no­sti i da ANB če­sto pri­slu­šku­je opo­zi­ci­o­ne po­li­ti­ča­re i ne­is­to­mi­šlje­ni­ke, bez odo­bre­nja i sa­gla­sno­sti. Ta­ko­đe, is­ti­če da se u iz­vje­šta­ju o sta­nju ljud­skih pra­va za 2012. go­di­nu na­vo­di da su po­je­din­ci, am­ba­sa­de i or­ga­ni­za­ci­je nad­gle­da­ni.
– U iz­vje­šta­ju eks­per­ta, ko­jeg je an­ga­žo­va­la Evrop­ska ko­mi­si­ja u ci­lju  pro­cje­ne sta­nja u obla­sti bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, kon­sta­to­va­ne su zlo­u­po­tre­be pri­li­kom pri­slu­ški­va­nja te­le­fo­na i pra­će­nja elek­tron­ske po­šte. Evi­dent­no je da iz­vje­šta­ji evrop­skih zva­nič­ni­ka uka­zu­ju na to da je u Cr­noj Go­ri neo­p­hod­na re­for­ma bez­bjed­no­snih slu­žbi, kao i nji­hov tran­spa­ren­tan rad, ko­ji se mo­ra ogle­da­ti u do­sti­za­nju vi­so­kih stan­dar­da u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la – na­gla­sio je Ra­žna­to­vić.
Ka­ko je sa­op­štio, Po­zi­tiv­na Cr­na Go­ra in­si­sti­ra na re­for­mi bez­bjed­no­snih slu­žbi, ko­je ko­nač­no mo­ra­ju ra­di­ti u in­te­re­su gra­đa­na i dr­ža­ve, a ne po­je­di­na­ca bli­skih vla­sti.
– U tom prav­cu, jed­na od va­žnih oba­ve­za je­ste i otva­ra­nje taj­nih do­si­jea i ar­hi­va ANB-a – ka­zao je Raz­na­to­vić. M.V.


Po­sled­nji tre­nu­tak za re­for­me

Pred­sjed­nik Gra­đan­ske ali­jan­se (GA) Bo­ris Ra­o­nić sma­tra da je ANB bez di­le­me dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja ko­ja je pro­šla naj­ma­nje de­mo­krat­ske pro­mje­ne od po­čet­ka tran­zi­ci­je u Cr­noj Go­ri.
– Ne sa­mo da ne po­sto­ji efi­ka­sna par­la­men­tr­na kon­tro­la, već je ne­po­vje­re­nje jav­no­sti ogrom­no, a i po­sto­je broj­ni pri­mje­ri ko­ji osna­žu­ju tvrd­nje da je u pi­ta­nju po­li­tič­ka po­li­ci­ja, a ne bez­bjed­no­sno-oba­vje­štaj­na agen­ci­ja. In­sti­tu­ci­ja ko­ja ne od­go­vo­ri na do­pis ko­ji upu­ti, re­ci­mo, om­bud­sman, ko­ja je po­sta­vlje­na kao ključ­ni pro­blem u NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma, či­ji slu­žbe­ni­ci su se enorm­no obo­ga­ti­li, a či­je znač­ke su no­si­li lju­di an­ti­pod oni­ma iz aka­dem­skog svi­je­ta, u stva­ri je in­sti­tu­ci­ja ne­do­stoj­na evrop­skog pu­ta i 21. vi­je­ka, pa je za­to po­sled­nji tre­nu­tak da bu­de istin­ski re­for­mi­sa­na – re­kao je Ra­o­nić.

Oštre kri­ti­ke iz Bri­se­la

Pre­ma mi­šlje­nju čla­na rad­ne gru­pe za po­gla­vlje 23 u pre­go­vo­ri­ma sa EU Jo­va­ne Ma­ro­vić, iako se u re­zo­lu­ci­ji EP kon­sta­tu­je na­pre­dak ze­mlje u pro­ce­su pre­go­vo­ra, na­gla­še­ni su broj­ni pro­ble­mi – od za­bri­nu­to­sti za slo­bo­du me­di­ja do kri­ti­ke po­li­ti­ke dr­ža­ve pre­ma KAP-u.
– Ne­dvo­smi­sle­no je uka­za­no da je sa­da po­treb­no ura­di­ti vi­še ka­da su u pi­ta­nju re­zul­ta­ti u okvi­ru po­gla­vlja 23 i 24, što će bi­ti iza­zov su­de­ći po do­sa­da­šnoj di­na­mi­ci is­pu­nja­va­nja oba­ve­za. Što se ti­če ci­vil­nog dru­štva, is­ti­če se po­tre­ba da­ljeg una­pre­đe­nja me­ha­ni­za­ma za kon­sul­ta­ci­je dr­žav­nih or­ga­na sa ovim or­ga­ni­za­ci­ja­ma – re­kla je Ma­ro­vi­će­va.
Ta­ko­đe, ka­ko je pod­vu­kla, ne ču­di ni to što je pa­žnja po­sve­će­na otvo­re­nim pi­ta­nji­ma raz­gra­ni­če­nja sa su­sje­di­ma, po­seb­no ka­da je ri­ječ o Pre­vla­ci, bu­du­ći da čla­no­vi EP iz Hr­vat­ske in­si­sti­ra­ju da se to­me da pri­o­ri­tet i da se na­ve­de u zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma.
– Od rje­še­nja ovog pi­ta­nja u ve­li­koj mje­ri za­vi­si i po­dr­ška su­sje­da jer dr­ža­ve čla­ni­ce od­lu­ču­ju o otva­ra­nju i za­tva­ra­nju po­gla­vlja, pa je po­treb­no ima­ti sa­gla­snost svih 28 ze­ma­lja EU. Re­zo­lu­ci­ja EP ne­ma ka­rak­ter oba­ve­zno­sti, ali ima po­li­tič­ki zna­čaj i do­bar je po­ka­za­telj „ras­po­lo­že­nja” dr­ža­va čla­ni­ca Uni­je i pre­gled te­ma ko­ji­ma će po­sve­ti­ti po­seb­nu pa­žnju ka­da je Cr­na Go­ra u pi­ta­nju – tvr­di Ma­ro­vi­će­va.