Skup­štin­ski Ad­mi­ni­stra­tiv­ni od­bor ras­pra­vlja­će da­nas o pred­lo­gu od­lu­ke o iz­bo­ru čla­no­va Od­bo­ra za pra­će­nje pri­mje­ne za­ko­na i dru­gih pro­pi­sa od zna­ča­ja za iz­gra­đi­va­nje po­vje­re­nja u iz­bor­ni pro­ces, a po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri ne vje­ru­ju da će to ti­je­lo us­pje­ti da ostva­ri ne­ki po­se­ban uspjeh. Od­lu­ku DF-a da ne uče­stvu­je u ra­du tog ti­je­la do­ži­vlja­va­ju kao lo­gič­nu, jer je te­ško oče­ki­va­ti da u uslo­vi­ma bru­tal­ne iz­bor­ne kra­đe skup­štin­sko ti­je­lo mo­že do­ni­je­ti ne­ke po­seb­ne pro­mje­ne i bo­ljit­ke. Sma­tra­ju i da u DPS-u ne­ma vo­lje da se iz­bor­ni za­ko­ni na pra­vi na­čin pri­mi­je­ne.
Po­sla­nik SDP-a Dra­gi­nja Vuk­sa­no­vić pre­da­la je u skup­štin­sku pro­ce­du­ru pred­log od­lu­ke o for­mi­ra­nju od­bo­ra ko­ji će pra­ti­ti pri­mje­nu iz­bor­nih za­ko­na u po­stup­ku iz­bor­nih pro­ce­sa, ko­ji bi, pre­ma pred­lo­že­nom rje­še­nju, imao 14 čla­no­va, i to po se­dam iz opo­zi­ci­je i vla­sti. Me­đu­tim, iz DF-a su sa­op­šti­li da oni ne­će uče­stvo­va­ti u ra­du tog od­bo­ra, ali pred­stav­ni­ci dru­gih stra­na­ka iz opo­zi­ci­je ho­će.
Dra­gi­nja Vuk­sa­no­vić je ju­če za „Dan” re­kla da je pred­log za for­mi­ra­nje ovog od­bo­ra do­šao iz re­do­va opo­zi­ci­je.
– Mo­ja je bi­la ini­ci­ja­ti­va da se u okvi­ru rad­ne gru­pe ko­joj sam pre­sje­da­va­la, za­vr­ši i dru­gi dio za­dat­ka (for­mi­ra­nje od­bo­ra). Pr­vi dio za­dat­ka bio je is­pu­njen usva­ja­njem pred­lo­ga za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja. Svi čla­no­vi rad­ne gru­pe sa­gla­si­li su se oko for­mi­ra­nja tog od­bo­ra, a spor­no je bi­lo sa­mo ko će mu pre­sje­da­va­ti. Vje­ru­jem da će ovaj od­bor oprav­da­ti svr­hu, a to je pra­će­nje pri­mje­ne pro­pi­sa ko­ji se od­no­se na iz­bor­nu pro­ce­du­ru, sa ci­ljem odr­ža­va­nja le­gal­nih i le­gi­tim­nih iz­bo­ra u de­mo­krat­skom am­bi­jen­tu. Jer, u od­bo­ru će po­red pred­stav­ni­ka vla­sti, bi­ti i pred­stav­ni­ci dru­gih opo­zi­ci­o­nih po­li­tič­kih par­ti­ja ko­je uče­stvu­ju u ra­du par­la­men­ta. Na­dam se da će iza­bra­ni čla­no­vi od­bo­ra ra­di­ti pro­fe­si­o­nal­no svoj po­sao u in­te­re­su dr­ža­ve i nje­nih gra­đa­na – po­ru­či­la je Vuksanovićeva.
Pred­log od­lu­ke o for­mi­ra­nju ovog ti­je­la, po mi­šlje­nju di­je­la opo­zi­ci­je, pred­sta­vlja re­a­li­za­ci­ju za­ključ­ka Skup­šti­ne iz 2013. go­di­ne, na­kon de­ša­va­nja po­sli­je pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra. Osim DF-a, dru­ge opo­zi­ci­o­ne stran­ke su volj­ne da uče­stvu­ju u ra­du ovog ti­je­la.
Pre­ma mi­šlje­nju vr­ši­o­ca du­žno­sti di­rek­to­ra Cen­tra za po­li­tič­ku edu­ka­ci­ju i is­tra­ži­va­nja Bo­ži­da­ra Čo­la­ko­vi­ća, pi­ta­nje o efi­ka­sno­sti i uspje­šno­sti skup­štin­skih ti­je­la, na­ro­či­to onog jav­no­sti naj­za­ni­mlji­vi­jeg ko­je se ba­vi re­gu­la­ci­jom iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva i pra­će­njem i re­a­li­za­ci­jom sa­mog iz­bor­nog pro­ce­sa, je­ste za­pra­vo pi­ta­nje o sna­zi ka­pa­ci­te­ta sa­me Skup­šti­ne u re­la­tiv­no mla­doj de­mo­kra­ti­ji ka­kva je cr­no­gor­ska.
– Uko­li­ko se jed­na gra­na vla­sti (Skup­šti­na) od dru­ge (Vla­de) do­ži­vlja­va ta­ko ka­ko je eks­pli­cit­no na­ve­de­no u ko­va­ni­ci „par­la­men­tar­na dik­ta­tu­ra” po­sta­vlja se pot­pu­no lo­gič­no pi­ta­nje da li oni ko­ji ve­ćin­ski či­ne sa­stav Vla­de za­pra­vo že­le da kon­tro­li­šu i par­la­ment, u kom slu­ča­ju bi vla­da­la har­mo­ni­ja i de­mo­krat­sko sa­gla­sje in­sti­tu­ci­ja, a u sva­kom dru­gom – kad se bar i za tre­nu­tak ne vo­di glav­na ri­ječ – par­la­ment je le­gi­tim­no sma­tra­ti opo­nen­tom, koč­ni­com raz­vo­ja ili iz­vo­rom sa­mo­vo­lje – ka­zao je Čo­la­ko­vić.
Ka­ko je na­veo, u sv­je­tlu ova­kvog, po iz­grad­nju i una­pre­đe­nje de­mo­krat­skih pro­ce­sa i in­sti­tu­ci­ja, po­ra­ža­va­ju­ćeg shva­ta­nja mje­sta i ulo­ge par­la­men­ta, mo­gu­će je na­zri­je­ti od­go­vor na pi­ta­nje o efi­ka­sno­sti i even­tu­al­nim do­me­ti­ma skup­štin­skih ti­je­la.
Po­ja­snio je da s ob­zi­rom na to da ro­ko­vi za pred­u­zi­ma­nje ko­ra­ka na pla­nu pri­pre­me iz­bor­nog pro­ce­sa te­ku, po­treb­no je da dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je pru­že od­go­va­ra­ju­ću po­dr­šku skup­štin­skom od­bo­ru, na­ro­či­to u po­gle­du no­vi­ne u iz­bor­nom za­ko­no­dav­stvu (elek­tron­ska iden­ti­fi­ka­ci­ja bi­ra­ča), te da za­jed­nič­kim na­po­rom do­pri­ne­su vra­ća­nju po­lju­lja­nog po­vje­re­nja gra­đa­na u iz­bor­ni pro­ces.
Pre­ma ocje­ni ana­li­ti­ča­ra Bo­ri­sa Ma­ri­ća, sva do­sa­da­šnja is­ku­stva po­ka­zu­ju da skup­štin­ska ti­je­la ko­ja se ba­ve pi­ta­njem pri­mje­ne iz­bor­nih za­ko­na ne po­sti­žu že­lje­ni re­zul­tat. Ma­rić je za „Dan” ka­zao da ne tre­ba oče­ki­va­ti ni spek­ta­ku­lar­ne re­zul­ta­te od ra­da ovog od­bo­ra, te da je na ne­ki na­čin oče­ki­va­na i lo­gič­na od­lu­ka DF-a da uče­stvu­je u ra­du ovog skup­štin­skog ti­je­la.
– Dok se su­štin­ski stva­ri ne pro­mi­je­ne i ne ra­svi­je­tle svi me­ha­ni­zmi zlo­u­po­tre­ba i ra­ni­ji slu­ča­je­vi, te­ško mo­že­mo oče­ki­va­ti opi­pljiv na­pre­dak – po­ru­čio je Ma­rić za „Dan”. M.V.