Cr­no­gor­ska vlast ob­ma­nju­je svo­je sa­go­vor­ni­ke, uklju­ču­ju­ći i ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra NA­TO-a Jen­sa Stol­ten­ber­ga, i iz­no­si ne­i­sti­ne o vi­so­kom ste­pe­nu po­dr­ške jav­no­sti za ula­zak u taj voj­ni sa­vez, iz­ja­vio je biv­ši pred­sjed­nik Cr­ne Go­re i ne­ka­da­šnji pre­mi­jer Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je Mo­mir Bu­la­to­vić. Ka­ko je sa­op­štio, NA­TO mo­ra da zna da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji ogro­man broj lju­di ko­ji taj voj­ni sa­vez sma­tra­ju zlo­či­nač­kom or­ga­ni­za­ci­jom. Bu­la­to­vić is­ti­če da NA­TO na­ma ni­je ni­ka­kav pri­ja­telj, već voj­ni sa­vez ko­ji Cr­noj Go­ri du­gu­je krv.
On je za „Sput­njik” re­kao da se u ta­ko­zva­noj jav­noj ras­pra­vi o ovom pi­ta­nju mo­že ču­ti glas sa­mo do­bro pla­će­nih či­nov­ni­ka i la­vi­na ne­tač­nih po­da­ta­ka i po­lu­i­sti­na o Cr­noj Go­ri i sa­mom NA­TO-u.
– NA­TO mo­ra da zna da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji ogro­man broj lju­di ko­ji taj voj­ni sa­vez sma­tra­ju zlo­či­nač­kom or­ga­ni­za­ci­jom ko­ja su­prot­no od­red­ba­ma me­đu­na­rod­nog pra­va i da­le­ko od ra­zu­ma, prav­de i mo­ra­la ubi­ja lju­de ši­rom pla­ne­te i ra­za­ra broj­ne dr­ža­ve – oci­je­nio je ne­ka­da­šnji cr­no­gor­ski pred­sjed­nik.
Bu­la­to­vić je na­gla­sio da NA­TO ne smi­je da za­bo­ra­vi da je pri­li­kom agre­si­je na Sa­ve­znu Re­pu­bli­ku Ju­go­sla­vi­ju pre­ko 350.000 pri­pad­ni­ka Voj­ske Ju­go­sla­vi­je pru­ži­lo sna­žan i voj­nič­ki ča­stan ot­por to­voj voj­noj si­li i da je u Cr­noj Go­ri ta­da bi­lo vi­še od 30.000 pri­pad­ni­ka Voj­ske Ju­go­sla­vi­je.
– To su gra­đa­ni Cr­ne Go­re, isti­na sa­da u go­di­na­ma ka­da su bli­ži tre­će­po­ziv­ci­ma, ali ko­ji sna­žno pam­te da je NA­TO ubi­jao na­še lju­de, uklju­ču­ju­ći ci­vi­le i po­seb­no dje­cu, da je ra­za­rao na­šu ze­mlju i tro­vao nam va­zduh i vo­du. Sa sta­no­vi­šta slo­bo­dar­ske i bor­be­ne tra­di­ci­je Cr­ne Go­re, NA­TO na­ma ni­je ni­ka­kav pri­ja­telj, već voj­ni sa­vez ko­ji Cr­noj Go­ri du­gu­je krv. Jed­nom smo već ra­to­va­li s njim, pa ne­ka to bu­de do­volj­no. Ne­ka nam ne do­la­ze opet, bi­će­mo još ve­ći pri­ja­te­lji – re­kao je Bu­la­to­vić.
Iako se, ka­ko ka­že, odav­no ne ba­vi dnev­nom po­li­ti­kom, ali is­ti­če da je kao pred­sjed­nik rat­ne sa­ve­zne vla­de ostao u kon­tak­tu sa hi­lja­da­ma on­da­šnjih sa­bo­ra­ca i uvje­rio se da oni bom­bar­do­va­nje SRJ ni­su za­bo­ra­vi­li ni­ti su pot­pa­li pod za­huk­ta­lu pro­pa­gand­nu ma­ši­ne­ri­ju.
– Bi­će do­bro da sve ovo zna i NA­TO – na­gla­sio je Bu­la­to­vić.
Pod­sje­ti­mo, NA­TO je 24. mar­ta 1999. go­di­ne po­čeo va­zdu­šne na­pa­de na voj­ne ci­lje­ve u SRJ, da bi se ka­sni­je uda­ri pro­ši­ri­li i na pri­vred­ne i ci­vil­ne objek­te. U na­pa­di­ma ko­ji su bez pre­ki­da tra­ja­li 78 da­na te­ško su ošte­će­ni in­fra­struk­tu­ra, pri­vred­ni objek­ti, ško­le, zdrav­stve­ne usta­no­ve, me­dij­ske ku­će, spo­me­ni­ci kul­tu­re, cr­kve i ma­na­sti­ri. Pro­cje­ne šte­te ko­ju je ima­la SRJ kre­ću se od 30 do 100 mi­li­jar­di do­la­ra. Ko­na­čan broj žr­ta­va zva­nič­no ni­je sa­op­šten, a ju­go­slovn­ske pro­cje­ne su se kre­ta­le iz­me­đu 1.200 i 2.500 po­gi­nu­lih i oko 5.000 ra­nje­nih.
To­kom ovog ra­ta sa Ko­so­va je iz­bje­gao je­dan broj Al­ba­na­ca. Na­pa­di su su­spen­do­va­ni 10. ju­na, na­kon pot­pi­si­va­nja voj­no-teh­nič­kog spo­ra­zu­ma o po­vla­če­nju ju­go­slo­ven­ske voj­ske i po­li­ci­je sa Ko­so­va i Me­to­hi­je. Istog da­na u Sa­vje­tu bez­bjed­no­sti usvo­je­na je Re­zo­lu­ci­ja 1244, po ko­joj SR Ju­go­sla­vi­ja (Sr­bi­ja) za­dr­ža­va su­ve­re­ni­tet nad Ko­so­vom i Me­to­hi­jom, ali ono po­sta­je me­đu­na­rod­ni pro­tek­to­rat pod upra­vom UN­MIK-a i KFOR-a. Sa voj­skom i po­li­ci­jom u Sr­bi­ju je iz­bje­gao ogro­man broj ko­smet­skih Sr­ba i dru­gih ne­al­ba­na­ca. M.V.


Tra­gič­no sta­nje u pri­vre­di

Ko­men­ta­ri­šu­ći Stol­ten­ber­go­vu iz­ja­vu da je Cr­na Go­ra na­pra­vi­la zna­čaj­ne po­ma­ke u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va, Mo­mir Bu­la­to­vić je re­kao da se oko NA­TO-a pre­de or­ga­ni­zo­va­na mre­ža la­ži ta­ko da je „ova ma­la sit­na laž ni­šta u od­no­su na sve što pra­ti ak­tiv­no­sti oko pri­klju­če­nja Cr­ne Go­re tom voj­nom sa­ve­zu”.
– Ni­je ta šmin­ka ko­ja se ov­de po­ka­zu­je o ne­koj vla­da­vi­ni pra­va i de­mo­kra­ti­ji ne­što što mo­že da sa­kri­je jed­no tra­gič­no sta­nje u de­mo­krat­skom, po­li­tič­kom, a po­seb­no u pri­vred­nom ži­vo­tu Cr­ne Go­re – za­klju­čio je Bu­la­to­vić.