Lič­ni re­žim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ozbilj­no je uz­dr­man i vlast je uve­li­ko de­le­gi­ti­mi­sa­na, a opo­zi­ci­ja ko­ja je vo­di­la pro­te­ste ili uče­stvo­va­la u nji­ma za­bi­lje­ži­la je zna­ča­jan uspjeh, oci­je­nio je Đor­đe Vu­ka­di­no­vić, pro­fe­sor Fi­li­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du i po­li­tič­ki ana­li­ti­čar. Ka­ko je is­ta­kao, uspjeh na pro­te­sti­ma su po­sti­gli gra­đa­ni, ko­ji su se oslo­bo­di­li stra­ha, a za­slu­ga je opo­zi­ci­je što im je u to­me po­mo­gla.
On sma­tra da Đu­ka­no­vić ne bi ostao na vla­sti ni 48 sa­ti bez po­dr­ške za­pad­nih po­li­tič­kih i bez­bjed­no­snih si­la i da za­to stva­ra te­o­ri­je o uti­ca­ju Ru­si­je i De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je na pro­te­ste.
–U sva­kom slu­ča­ju, ne­ma di­le­me da je u po­sled­njih dva­de­se­tak da­na Cr­na Go­ra pri­lič­no pro­mi­je­nje­na i da će stva­ri, ma ka­ko se pri­ča za­vr­ši­la, te­ško mo­ći da se vra­te na sta­ro – ka­zao je Vu­ka­di­no­vić.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, sa­da ko­mič­no dje­lu­ju sva ona bu­ka i bi­jes ko­je su re­žim­ski me­di­ji i pro­pa­gan­di­sti pri­je sa­mo ne­ko­li­ko sed­mi­ca iz­li­li na nje­ga i is­tra­ži­va­nje ko­je je po­ka­zi­va­lo da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji zna­ča­jan kon­flikt­ni po­ten­ci­jal, da je dru­štvo ozbilj­no po­di­je­lje­no, da je ni­sko po­vje­re­nje u in­sti­tu­ci­je, a po­go­to­vo u iz­bor­ni pro­ces. Vu­ka­di­no­vić pod­sje­ća da je ta­da pre­po­ru­čio hi­tan di­ja­log svih od­go­vor­nih dru­štve­nih či­ni­la­ca u ci­lju de­ak­ti­vi­ra­nja tog eks­plo­ziv­nog po­ten­ci­ja­la.
–Pri to­me sam bio na­gla­še­no blag, to­le­ran­tan i be­ne­vo­len­tan. Go­vo­rio sam kao za­bri­nu­ti pri­ja­telj i iz ob­zi­ra pre­ma do­ma­ći­ni­ma ni­je­sam htio da oštro pro­zi­vam ni cr­no­gor­ski re­žim ni­ti nje­go­vu ve­zu sa ak­tu­el­nom vla­šću u Be­o­gra­du. Ali, ni­šta ni­je vri­je­dje­lo. I na tom pri­mje­ru se već vi­dje­lo o ka­kvom se re­ži­mu ra­di –na­gla­ša­va Vu­ka­di­no­vić.
Ka­ko je do­dao, na­kon to­ga se za­pi­tao šta tek re­žim ra­di „svo­ji­ma“, to jest do­ma­ćim po­li­tič­kim pro­tiv­ni­ci­ma i kri­ti­ča­ri­ma kad ta­ko na nož do­če­ku­ju lju­ba­znu, do­bro­na­mjer­nu i bla­gu kri­ti­ku od ne­kog ko je gost i ko ni­je baš sa­svim ti­kva bez ko­ri­je­na ni u Sr­bi­ji ni na post­ju­go­slo­ven­skom jav­nom pro­sto­ru.
–Gdje su sa­da Pink–In­for­mer–RTVCG ju­na­či­ne da me po­zo­vu u emi­si­ju da ana­li­zi­ra­mo sta­nje de­mo­kra­ti­je i po­vje­re­nje u in­sti­tu­ci­je u Cr­noj Go­ri? I gdje su oni ču­ve­ni be­o­grad­ski i cr­no­gor­ski ana­li­ti­ča­ri i is­tra­ži­va­či ko­ji se ubi­še od do­ka­zi­va­nja ka­ko se na­rod ubi od po­dr­ške DPS-u i Đu­ka­no­vi­ću, dok DF ima sa­mo oko 5,9 od­sto po­dr­ške, ko­ja se uz to to­pi iz da­na u dan – is­ta­kao je Vu­ka­di­no­vić i do­dao da je Nje­goš bio u pra­vu ka­da je na­pi­sao da je vri­je­me maj­stor­sko re­še­to, „sa­mo što po­ne­kad čo­vjek živ ne do­če­ka dok se raz­dvo­ji sje­me od plje­ve i ži­to od ku­ko­lja”.
On je oci­je­nio da se ovog pu­ta vr­lo br­zo po­ka­za­lo šta je šta i ka­ko stva­ri sto­je.
–Po­šte­no go­vo­re­ći, i ni­je tre­ba­lo bi­ti ve­li­ki ana­li­ti­čar da bi se shva­ti­lo o če­mu je ri­ječ. I go­lim okom se da­la vi­dje­ti i ta po­di­je­lje­nost i da se str­plje­nje na­ro­da pri­bli­ža­va tač­ki klju­ča­nja. Po­seb­no su bi­le vi­dlji­ve ba­ha­tost i aro­gan­ci­ja vla­sti, ko­ja, za­ve­de­na sop­stve­nom ru­ži­ča­stom me­dij­skom sli­kom o se­bi, ne ha­je čak ni za do­bro­na­mjer­ne kri­ti­ke.
No, ako i je­ste ba­hat, Đu­ka­no­vić ni­je glup. Mi­slim da i on sam do­bro zna da je iz­gu­bio le­gi­ti­mi­tet, ba­rem još od po­sled­njih pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra. I zna da u na­ro­du vi­še ne pro­la­ze pri­če o „iz­daj­nič­koj opo­zi­ci­ji“, „ša­či­ci za­ve­de­nih“ i „in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma ko­je će re­ći svo­ju ri­ječ“. Za­to su ak­ti­vi­ra­ne do­slov­no sve agen­tu­re, svi lo­bi­sti i svi „spa­va­či“ u srp­skom jav­nom, po­li­tič­kom i kri­mi­nal­nom ži­vo­tu. A ima ih po­pri­lič­no. I za­to se ta­ko gr­če­vi­to uhva­tio (an­ti)NA­TO pri­če, ko­ja sva­ka­ko je­ste zna­ča­jan, ali ne i pre­su­dan ele­ment u ovim po­sled­njim do­ga­đa­ji­ma – na­gla­sio je pro­fe­sor Vu­ka­di­no­vić.
Pre­ma nje­go­voj ocje­ni, re­žim naj­vi­še po­ten­ci­ra taj srp­ski i an­ti-NA­TO seg­ment u pro­te­sti­ma ne bi li ti­me u po­sled­nji čas pri­do­bio, od­no­sno po­vra­tio pri­lič­no ma­lak­sa­lu po­dr­šku za­pad­nih po­li­tič­kih i bez­bjed­no­snih struk­tu­ra.
–Bez te po­dr­ške, Đu­ka­no­vić bi te­ško sa­sta­vio 48 sa­ti na vla­sti, od­no­sno bio bi sve­den sa­mo na za­šti­tu lič­ne pre­to­ri­jan­ske gar­de. A pre­to­ri­jan­ci, zna­mo to iz isto­ri­je, la­ko pro­mi­je­ne stra­nu i „ca­ra“ čim vi­de da je brod po­čeo da to­ne – pod­vu­kao je Vu­ka­di­no­vić.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju, otud i po­ti­če mi­sti­fi­ka­ci­ja „ru­skog uti­ca­ja“, ko­ji, ka­ko je re­kao, sva­ka­ko po­sto­ji, kao i svu­da na pla­ne­ti, isto kao što po­sto­je uti­ca­ji svih dru­gih ve­li­kih si­la.
–Otud i do­slov­no tra­gi­ko­mič­na te­o­ri­ja o srp­skim de­sni­ča­ri­ma, pred­vo­đe­nim DSS-om, ko­ji, to­bo­že, sto­je iza ovog pro­te­sta. Na­ža­lost, pri­lič­no do­bro po­zna­jem srp­sku po­li­tič­ku sce­nu, a još bo­lje tzv. de­sni­cu, a po­go­to­vo DSS. Mo­gu odgo­vor­no da ka­žem da je po do­la­sku SNS-a na vlast taj de­sni, na­ci­o­nal­ni i pa­tri­ot­ski dio srp­skog po­li­tič­kog spek­tra do­slov­no ras­tu­ren, uža­sno osla­bljen i go­to­vo pot­pu­no uni­šten. A mu­če­ni DSS, za či­jeg biv­šeg i sa­da­šnjeg li­de­ra ina­če imam mno­go sim­pa­ti­je, da­nas je­dva sa­sta­vlja kvo­rum za sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra i s mu­kom na­mi­če pa­re da im ne isi­je­ku te­le­fon i stru­ju u stra­nač­koj cen­tra­li. I sad ne­ko tre­ba da po­vje­ru­je da ta­kav DSS or­ga­ni­zu­je ma­sov­ne pro­te­ste po Cr­noj Go­ri i ru­ši Mi­la Đu­ka­no­vi­ća – pre­do­čio je Vu­ka­di­no­vić.
Ka­ko je do­dao, zna­ju to i auto­ri te be­smi­sle­ne „te­o­ri­je”, ali „ne­ma ve­ze što su u pi­ta­nju glu­post i ne­i­sti­na, sa­mo ne­ka do­bro i bom­ba­stič­no zvu­či i ne­ka, po mo­guć­no­sti, kon­stru­i­sa­njem tran­sver­za­le pro­test–opo­zi­ci­ja–Sr­bi­ja–NA­TO–Ru­si­ja–Pu­tin–Ko­štu­ni­ca–DSS alar­mi­ra ne­kog či­nov­ni­ka u Bri­se­lu ili za­pad­nim am­ba­sa­da­ma”.
–U su­šti­ni, u po­sled­njih ne­dje­lju da­na Đu­ka­no­vi­ćev re­žim ni­šta dru­go i ne ra­di ne­go na ovaj na­čin, ras­pi­ri­va­njem i pre­u­ve­li­ča­va­njem „opa­sno­sti“ od srp­skog i ru­skog uti­ca­ja, po­ku­ša­va da ku­pi, to jest, po­vra­ti mi­lost u struk­tu­ra­ma SAD i NA­TO ali­jan­se. To je osta­la je­di­na kar­ta od ko­je još oče­ku­je spas – za­klju­čio je Vu­ka­di­no­vić.
V.R.


Smje­na vla­sti olak­ša­va rje­ša­va­nje pro­ble­ma

Po ocje­ni Đor­đa Vu­ka­di­no­vi­ća, ni­po­što ne zna­či da su svi oni ko­ji sa­da ak­tiv­no ili in­di­rekt­no po­dr­ža­va­ju pro­test pro­tiv Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ne­ki po­li­tič­ki isto­mi­šlje­ni­ci, „a još ma­nje an­đe­li spa­si­o­ci sa ča­rob­nim šta­pi­ćem ko­ji će ri­je­ši­ti sve cr­no­gor­ske pri­vred­ne i po­li­tič­ke pro­ble­me”.
–Cr­na Go­ra osta­je po­li­tič­ki i iden­ti­tet­ski po­di­je­lje­no dru­štvo, sa ve­li­kim unu­tra­šnjim i spolj­nim pro­ble­mi­ma. Ali, ključ­no je da se shva­ti da ni­je­dan od tih pro­ble­ma ne­će mo­ći da se rje­ša­va ni prin­ci­pi­jel­no, ni­ti zdra­vim kom­pro­mi­som sve dok na vla­sti op­sta­je jed­na pri­vat­na kva­zi­po­li­tič­ka no­men­kla­tu­ra ko­joj je sop­stve­ni in­te­res je­di­ni „prin­cip“, cilj i op­se­si­ja. Dru­gim ri­je­či­ma, Cr­na Go­ra će ima­ti mno­go te­ško­ća i bez Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ali će tek ta­da ima­ti ba­rem te­o­ret­ske šan­se da kre­ne da ih ot­kla­nja i rje­ša­va – sma­tra Vu­ka­di­no­vić.