Pro­ši­re­nje NA­TO sa­ve­za, čak i ma­lec­nom Cr­nom Go­rom, agre­si­van je ko­rak pro­tiv mi­ra i sta­bil­no­sti u Evro­pi, upo­zo­ri­li su po­sla­ni­ci Bun­de­sta­ga In­ge He­ger i Alek­san­der Neu. Njih dvo­je, ina­če pred­stav­ni­ci nje­mač­ke par­ti­je Di Lin­ke, sti­ći će 16. ju­na u po­sje­tu Po­kre­tu za ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re, ka­ko bi da­li do­pri­nos an­ti-NA­TO ak­tiv­no­sti­ma.
U sa­op­šte­nju par­ti­je Di Lin­ke is­ti­če se da sa­da NA­TO gu­ra Cr­nu Go­ru da po­sta­ne čla­ni­ca, da bi za­tvo­ri­li ge­o­graf­ski ras­cjep na Ja­dran­skom mo­ru, iz­me­đu Hr­vat­ske i Al­ba­ni­je. Ocje­nju­je se da Ali­jan­sa gu­ra Cr­nu Go­ru u član­stvo „i da bi se blo­ki­rao Sr­bi­ji pri­laz Ja­dra­nu, iako se vla­da­ju­ća po­li­tič­ka gru­pa­ci­ja u Be­o­gra­du pri­bli­ža­va NA­TO-u, još uvi­jek ne kao pu­no­prav­ni član”. Ka­ko na­vo­de, ipak je Sr­bi­ja u od­go­vo­ru na pri­ti­sak NA­TO-a i EU pri­hva­ti­la slo­bod­no kre­ta­nje tru­pa Ali­jan­se kroz ze­mlju.
– Da pod­sje­ti­mo, NA­TO je na­pao Ju­go­sla­vi­ju (Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru) 1999. go­di­ne zbog raz­vo­ja de­ša­va­nja na Ko­so­vu i zbog od­bi­ja­nja do­zvo­le da NA­TO tru­pe uđu na tu te­ri­to­ri­ju. Sa­da je Sr­bi­ja de fak­to pri­hva­ti­la gu­bi­tak Ko­so­va i pri­su­stvo NA­TO sna­ga na svo­joj te­ri­to­ri­ji, te do­zvo­lu Ali­jan­si za ko­ri­šće­nje srp­skih voj­nih kom­po­nen­ti. Isto­vre­me­no, NA­TO po­di­že ten­zi­je sa Ru­si­jom u si­tu­a­ci­ji ve­za­noj za Ukra­ji­nu. Pro­ši­re­nje NA­TO sa­ve­za, čak i ma­lec­nom Cr­nom Go­rom, agre­si­van je ko­rak pro­tiv mi­ra i sta­bil­no­sti u Evro­pi – navodi se u sa­op­šte­nju.
Na­gla­ša­va­ju da Evro­pi ni­je po­tre­ban NA­TO, već da joj tre­ba ar­hi­tek­tu­ra mi­ra i si­gur­no­sti od Li­sa­bo­na do Vla­di­vo­sto­ka.
– Ako na­rod Cr­ne Go­re us­pi­je da za­u­sta­vi član­stvo svo­je ze­mlje u NA­TO-u, ostva­ri­će ve­li­ki uspjeh u do­pri­no­su mi­ru i sta­bil­no­sti u Evro­pi – sma­tra­ju u nje­mač­koj par­ti­ji Di Lin­ke, či­ji po­sla­ni­ci do­la­ze usko­ro u Cr­nu Go­ru.
Pod­sje­ća­ju da je kra­jem osam­de­se­tih i po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ta­ko­zva­ni Hlad­ni rat za­vr­šen mir­nim pu­tem. U za­pad­noj i is­toč­noj Evro­pi, ka­ko na­vo­de, gra­đa­ni i po­li­ti­ča­ri su pri­ča­li o du­go­traj­noj eri mi­ra, ko­ja je po­či­nja­la. Na­po­mi­nju da je ipak, ras­pa­dom or­ga­ni­za­ci­je Var­šav­skog pak­ta, nje­go­va su­prot­na stra­na u voj­nom smi­slu – NA­TO, po­sto­ja­la i da­lje.
– Gra­đan­ski rat u Ju­go­sla­vi­ji je bio po­klon za NA­TO, ko­ji je omo­gu­ćio za­pad­nim voj­nim stra­te­zi­ma da ob­ja­sne po­tre­bu nje­go­vog da­ljeg po­sto­ja­nja. NA­TO i nje­go­ve dr­ža­ve čla­ni­ce, na­ro­či­to Nje­mač­ka i Ita­li­ja, a ka­sni­je i SAD, bi­le su vo­de­će si­le umi­je­ša­ne u rat u Ju­go­sla­vi­ji. Ove dr­ža­ve su po­dr­ža­va­le na­ci­o­na­li­ste i na­sil­ne se­pa­ra­ti­ste u Slo­ve­ni­ji, Hr­vat­skoj, Bo­sni i na Ko­so­vu. Od de­ve­de­se­tih do da­nas NA­TO je tran­sfor­mi­san iz ta­ko­zva­nog od­bram­be­nog sa­ve­za u agre­siv­nu voj­nu or­ga­ni­za­ci­ju – upo­zo­ra­va se u sa­op­šte­nju.
Na­po­mi­nju da se NA­TO pro­ši­rio ge­o­graf­ski i da su sko­ro sve biv­še čla­ni­ce Var­šav­skog pak­ta po­sta­le čla­ni­ce Ali­jan­se. Za­klju­ču­je se da će osta­le ze­mlje ko­je ni­su htje­le da po­sta­nu čla­ni­ce, ili ne bi bi­le pri­hva­će­ne u član­stvo, na­ro­či­to Ru­si­ja, mo­ra­ti da pla­te ci­je­nu po­ve­ća­nih pri­jet­nji za svo­ju bez­bjed­nost.
V.R.


Kon­fe­ren­ci­ja, pa tri­bi­na

Iz Po­kre­ta za ne­u­tral­nost na­ja­vlje­no je da će po­sla­ni­ci Bun­de­sta­ga In­ge He­ger i Alek­san­der Neu bi­ti nji­ho­vi go­sti 17. i 18. ju­na i da će to­kom po­sje­te ima­ti za­jed­nič­kih ak­tiv­no­sti.
– Kao naj­va­žni­je iz­dva­ja­mo pres kon­fe­ren­ci­ju 17. ju­na u pro­sto­ri­ja­ma Po­kre­ta za ne­u­tral­nost. Na­red­nog da­na u Dvor­cu kra­lja Ni­ko­le u Ba­ru pla­ni­ra­na je pa­nel di­sku­si­ja na te­mu „Va­žnost ne­u­tral­no­sti u sa­vre­me­nim ge­o­po­li­tič­kim de­ša­va­nji­ma i po­zi­ci­ja Cr­ne Go­re” – sa­op­šte­no je iz Po­kre­ta.