Na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u ne­dje­lju u na­če­lu su po­što­va­ne iz­bor­ne slo­bo­de, sa­op­šte­no je iz me­đu­na­rod­ne po­sma­trač­ke mi­si­je za nad­gle­da­nje iz­bo­ra. Ka­ko su ka­za­li, iz­bo­ri u Cr­noj Go­ri su bi­li kon­ku­rent­ni, osnov­ne slo­bo­de su po­što­va­ne, a kam­pa­nja je ka­rak­te­ri­sa­na ne­do­stat­kom al­ter­na­tiv­nih rje­še­nja u po­gle­du unu­tra­šnjih po­li­ti­ka.
Iz­vje­štaj su no­vi­na­ri­ma pred­sta­vi­li Mar­ga­re­ta Ka­der­feld, spe­ci­jal­ni ko­or­di­na­tor i vo­đa krat­ko­roč­ne Po­sma­trač­ke mi­si­je OEBS-a, Alek­san­der Po­čej, šef de­le­ga­ci­je Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Sa­vje­ta Evro­pe (PSSE), Azaj Gu­li­jev, šef de­le­ga­ci­je Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne OEBS-a, i Ro­man Ja­kič, šef Po­sma­trač­ke mi­si­je Kan­ce­la­ri­je za ljud­ska pra­va i de­mo­krat­ske in­sti­tu­ci­je (ODI­HR).
Oni su is­ta­kli vi­sok ste­pen iz­la­zno­sti na iz­bo­ri­ma i ka­za­li da je iz­bor­ni dan pro­šao bez oči­tih pro­ble­ma, uz po­ziv dr­žav­nim or­ga­ni­ma da de­talj­no is­pi­ta­ju sve ne­re­gu­lar­no­sti.
Po­sma­tra­či su oci­je­ni­li da su par­la­men­tar­ni iz­bo­ri u Cr­noj Go­ri 16. ok­to­bra odr­ža­ni su u tak­mi­čar­skom okru­že­nju, uz po­što­va­nje osnov­nih slo­bo­da, ali je kam­pa­nju ka­rak­te­ri­sao ne­do­sta­tak ja­snih al­ter­na­tiv­nih rje­še­nja u po­gle­du unu­tra­šnjih po­li­ti­ka i na­pa­di na lič­nom ni­vou. Po na­vo­di­ma iz iz­vje­šta­ja, iako plu­ra­li­stič­no, me­dij­sko okru­že­nje je ka­rak­te­ri­sao ne­do­sta­tak ure­đi­vač­ke ne­za­vi­sno­sti.
– Iz­bor­na ad­mi­ni­stra­ci­ja je is­pu­ni­la za­kon­ske ro­ko­ve, ali, upr­kos po­ve­ća­nim ope­ra­tiv­nim i ljud­skim ka­pa­ci­te­ti­ma, pro­fe­si­o­nal­ni ka­pa­ci­te­ti su osta­li ne­a­de­kvat­ni. Iz­bor­ni dan je pro­te­kao u mi­ru i ured­no, uz ne­ko­li­ko slu­ča­je­va ne­pra­vil­no­sti u pro­ce­du­ra­ma – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Ke­der­feld je ka­za­la da su ovi iz­bo­ri, iako je am­bi­jent kam­pa­nje ka­rak­te­ri­sa­la po­la­ri­zo­va­na de­ba­ta oko spolj­ne po­li­ti­ke, odr­ža­ni u tak­mi­čar­skom okru­že­nju i uz po­što­va­nje osnov­nih slo­bo­da.
– Po­zi­tiv­ne pro­mje­ne ko­je smo uoči­li po­ka­zu­ju is­kre­nu že­lju da se una­pri­je­di pro­ces – re­kla je Ke­der­feld.
Po­čej je oci­je­nio da ve­li­ka iz­la­znost od­ra­ža­va na­de ko­je su gra­đa­ni Cr­ne Go­re ima­li u ove iz­bo­re.
– Na­vo­di o ko­rup­ci­ji, fi­nan­si­ra­nje kam­pa­nje iz ino­stran­stva, po­li­tič­ke ten­zi­je i ne­do­sled­no­sti u za­kon­skom okvi­ru obo­ji­li su iz­bor­no okru­že­nje. Upr­kos to­me, za­klju­čak na­ših po­sma­tra­ča je da su iz­bo­ri pri­ka­za­li vo­lju na­ro­da. Za­da­tak no­vo­i­za­bra­nog par­la­men­ta sa­da je da ra­di u sa­sta­vu man­da­ta­ra ko­je su gla­sa­či iza­bra­li ka­ko bi ostva­rio pun de­mo­krat­ski po­ten­ci­jal dr­ža­ve – na­veo je Po­čej.
Ka­ko se na­vo­di u iz­vje­šta­ju, član­stvo u NA­TO-u bi­lo je cen­tral­no pi­ta­nje, a uče­sni­ci na iz­bo­ri­ma su sla­li op­šte po­ru­ke neo­p­hod­no­sti spro­vo­đe­nja eko­nom­skih, so­ci­jal­nih i po­li­tič­kih re­fo­r­mi, otva­ra­nja rad­nih mje­sta i sma­nje­nja ise­lja­va­nja mla­dih lju­di, te su­zbi­ja­nja ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou. Iz­vje­štaj sa­dr­ži ocje­nu da su se kam­pa­nje po­li­tič­kih par­ti­ja u ve­li­koj mje­ri osla­nja­le na lič­no­sti, „dok je če­sto bi­lo vr­lo ma­lo de­ta­lja o po­li­tič­kim rje­še­nji­ma”.
Gu­li­jev je oci­je­nio da su iz­bo­ri po­ka­za­li te­žnju gra­đa­na Cr­ne Go­re da bu­du mak­si­mal­no uklju­če­ni u iz­grad­nju sta­bil­ne de­mo­krat­ske bu­duć­no­sti svo­je ze­mlje.
– Bi­ra­či su ima­li ši­rok iz­bor. Na­pre­dak u iz­bor­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji i me­dij­ski pro­fe­si­o­na­li­zam do­pri­ni­je­će una­pre­đi­va­nju sle­de­ćih iz­bo­ra – re­kao je Gu­li­jev.
Pre­ma iz­vje­šta­ju, ra­zno­vr­sno me­dij­sko okru­že­nje i da­lje je po­di­je­lje­no po po­li­tič­kim li­ni­ja­ma i vi­dan je ne­do­sta­tak ured­nič­ke ne­za­vi­sno­sti i is­tra­ži­vač­kog iz­vje­šta­va­nja. To je, po na­vo­di­ma iz iz­vje­šta­ja, ogra­ni­či­lo ana­li­tič­ke in­for­ma­ci­je do­stup­ne bi­ra­či­ma.
– Uče­sni­ci u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji su bi­li u mo­guć­no­sti da pred­sta­ve svo­je sta­vo­ve u broj­nim in­ter­vju­i­ma, de­ba­ta­ma i na okru­glim sto­lo­vi­ma, ka­ko na Jav­nom ser­vi­su, ta­ko i na pri­vat­nim me­di­ji­ma. Me­di­ji su ak­tiv­no iz­vje­šta­va­li o pro­mo­tiv­nim sku­po­vi­ma po­li­tič­kih par­ti­ja u to­ku kam­pa­nje. Na me­dij­sku sce­nu uti­če i ne­do­sta­tak dje­lo­tvor­nog re­gu­la­tor­nog ili sa­mo­re­gu­la­tor­nog ti­je­la –oci­je­ni­li su po­sma­tra­či u iz­vje­šta­ju.
Ka­ko su na­ve­li, or­ga­ni za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra, pred­vo­đe­ni Dr­žav­nom iz­bor­nom ko­mi­si­jom (DIK), uglav­nom su ra­di­li na tran­spa­ren­tan na­čin i u okvi­ru za­kon­ski utvr­đe­nih ro­ko­va.
– Me­đu­tim, upr­kos po­ve­ća­nim ope­ra­tiv­nim ka­pa­ci­te­ti­ma, DIK-u i da­lje ne­do­sta­ju pro­fe­si­o­nal­ni ka­pa­ci­te­ti i sna­žno ko­lek­tiv­no li­der­stvo – sma­tra­ju po­sma­tra­či.
Po nji­ho­voj ocje­ni, to je s vre­me­na na vri­je­me pro­iz­vo­di­lo teh­nič­ke gre­ške i po­li­tič­ke ten­zi­je.
– No­va for­mu­la za sa­stav ko­mi­si­ja ni­žeg ni­voa omo­gu­ći­la je ši­ro­ku za­stu­plje­nost po­li­tič­kih par­ti­ja. Za­stu­plje­nost že­na u or­ga­ni­ma za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra je ni­ska – sa tri že­ne od ukup­no 11 stal­nih čla­no­va DIK-a, te 37 že­na od 115 stal­nih čla­no­va op­štin­skih iz­bor­nih ko­mi­si­ja – uka­za­no je u iz­vje­šta­ju.
DIK je po­tvr­dio svih 17 pod­ni­je­tih iz­bor­nih li­sta u in­klu­ziv­nom pro­ce­su, u kom je oni­ma ko­ji ni­je­su is­po­što­va­li za­kon­ske uslo­ve pru­že­na pri­li­ka da is­pra­ve gre­ške.
– Iako ni­jed­nu iz­bor­nu li­stu ni­je pred­vo­di­la že­na, po­zi­ti­van je po­mak to što su 32 od­sto kan­di­da­ta na li­sta­ma či­ni­le že­ne. U skla­du sa ra­ni­je iz­ni­je­tom pre­po­ru­kom OEBS/ODI­HR-a i Sa­vje­ta Evro­pe, bi­ra­či vi­še ne mo­ra­ju da da­ju pot­pis po­dr­ške ne­koj iz­bo­r­noj li­sti u pri­su­stvu pred­stav­ni­ka or­ga­na za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra – pod­sje­ća­ju auto­ri iz­vje­šta­ja.
Ka­ko su da­lje na­ve­li, ve­ći­na iz­mje­na i do­pu­na ob­u­hva­ta pret­hod­no da­te pre­po­ru­ke, a po­je­di­ne pre­po­ru­ke još ni­je­su ri­je­še­ne, uklju­ču­ju­ći i one ko­je se od­no­se na ne­za­vi­san na­stup na iz­bo­ri­ma i pre­bi­va­li­šte kao uslov za sti­ca­nje pra­va gla­sa i pra­va da se bu­de bi­ran.
– Osim to­ga, za­kon­ski okvir još uvi­jek ni­je sve­o­bu­hva­tan, a po­je­di­ne ne­do­sled­no­sti su po­vre­me­no do­vo­di­le do po­gre­šnih tu­ma­če­nja –kon­sta­to­va­li su me­đu­na­rod­ni po­sma­tra­či.
M.V.


Od DIK-a se vi­še oče­ki­va­lo

Šef De­le­ga­ci­je PS OEBS-a Azaj Gu­li­jev re­kao je da su iz­bo­ri po­ka­za­li te­žnju gra­đa­na da bu­du u pot­pu­no­sti uklju­če­ni u iz­grad­nju sta­bil­ne, de­mo­krat­ske bu­duć­no­sti ze­mlje.
– Ipak, Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) ni­je uspje­la da funk­ci­o­ni­še na ni­vou oče­ki­va­nog pro­fe­si­o­na­li­zma – ka­zao je Gu­li­jev.


Za­bri­nu­ti zbog ga­še­nja vaj­be­ra

Ka­ko su is­ta­kli po­sma­tra­či, od­lu­ka Agen­ci­je za elek­tron­ske ko­mu­ni­ka­ci­je da ob­u­sta­vi rad in­ter­net ser­vi­sa vaj­ber i vot­sap iza­zva­la je do­dat­nu za­bri­nu­tost.
Po­sma­tra­či su kon­sta­to­va­li da je bi­lo ne­re­gu­lar­no­sti, po­seb­no se osvr­ću­ći na hap­še­nje 20 oso­ba zbog sum­nje da su pla­ni­ra­le te­ro­ri­stič­ki na­pad na dan iz­bo­ra. Me­đu­tim, Ka­der­feld je od­bi­la da ko­men­ta­ri­še ka­ko je to uti­ca­lo na iz­bo­r­ni dan.
– Ne bi bi­lo ko­rekt­no da ja kao spe­ci­jal­ni ko­o­rdi­na­tor poč­nem da spe­ku­li­šem o to­me. To bi mo­glo da ima uti­ca­ja na is­tra­gu ko­ja će, ka­ko se oče­ku­je, usli­je­di­ti. Mi ne mo­že­mo za­u­zi­ma­ti ni­ka­kve sta­vo­ve - re­kla je Ka­der­feld.


Ima još ne­do­sta­ta­ka

Alek­san­dar Po­čej je uka­zao da ne­ki ozbilj­ni ne­do­sta­ci u ve­zi sa or­ga­ni­za­ci­jom iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri i da­lje po­sto­je, upr­kos pre­po­ru­ka­ma Sa­vje­ta Evro­pe i Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je, uklju­ču­ju­ći za­htjev od 24 mje­se­ca pre­bi­va­li­šta da bi bi­ra­ča ima­li pri­li­ku da uče­stvu­je­te u iz­bor­nom pro­ce­su.
–Mno­gi uče­sni­ci iz­bo­ra su uka­za­li na ne­ke ne­do­stat­ke u za­ko­nu ko­je se ti­ču tog pi­ta­nja – re­kao je Po­čej
On je do­dao da či­nje­ni­ca da mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va ni­je pot­pi­sao bi­rač­ki spi­sak vje­ro­vat­no ne­će pro­iz­ve­sti ne­ke za­kon­ske po­slje­di­ce, ali je po­ka­za­telj po­li­tič­kih ten­zi­ja u ze­mlji.
Po­čej je is­ta­kao da Par­la­men­tar­na skup­šti­na Sa­vje­ta Evro­pe i Ven­ci­jan­ska ko­mi­si­ja sto­je na ras­po­la­ga­nju nad­le­žnim dr­žav­nim or­ga­ni­ma u rje­ša­va­nju pi­ta­nja ko­ja se ti­ču fi­nan­si­ra­nja pred­iz­bor­ne kam­pa­nje iz ino­stran­stva.


Je­zič­ke ba­ri­je­re mi­ni­mal­ne

Ka­ko se na­vo­di u iz­vje­šta­ju, čla­no­vi­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na pru­že­na je jed­na­ka mo­guć­nost uče­šća u iz­bor­nom pro­ce­su, ka­ko kao kan­di­da­ta, ta­ko i kao bi­ra­ča.
– Je­zič­ke ba­ri­je­re su bi­le mi­ni­mal­ne jer ve­ći­na pred­stav­ni­ka na­ci­o­nal­nih ma­nji­na do­bro go­vo­ri cr­no­gor­ski je­zik. U od­re­đe­nim re­gi­o­ni­ma, gla­sač­ki li­sti­ći štam­pa­ni su i na al­ban­skom je­zi­ku. Ogra­ni­če­ni broj žal­bi pod­ni­jet in­sti­tu­ci­ja­ma za spro­vo­đe­nje za­ko­na i pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma pri­pi­su­je se ne­do­stat­ku po­vje­re­nja u efi­ka­snost i ne­pri­stra­snost ovih in­sti­tu­ci­ja. Ne­do­sta­ju de­talj­na uput­stva, a ro­ko­ve za rje­ša­va­nje iz­bor­nih spo­ro­va tre­ba re­vi­di­ra­ti u ci­lju obez­bje­đi­va­nja efi­ka­snog prav­nog li­je­ka – kon­sta­to­va­no je u iz­vje­šta­ju.


Ne­ma ade­kvat­nih iz­vje­šta­ja o tro­ško­vi­ma

Po na­vo­di­ma iz iz­vje­šta­ja po­sma­tra­ča, upr­kos to­me što je no­vi za­kon o fi­nan­si­ra­nju kam­pa­nje una­pri­je­dio od­go­vor­nost jav­nih in­sti­tu­ci­ja, on ni­je obez­bi­je­dio ade­kvat­no iz­vje­šta­va­nje o tro­ško­vi­ma.
– Kan­di­da­ti ni­je­su u oba­ve­zi da pri­ja­ve tro­ško­ve kam­pa­nje pri­je da­na iz­bo­ra, što ogra­ni­ča­va tran­spa­rent­nost pro­ce­sa. Do­stup­nost jav­nih fi­nan­si­ja po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma kre­i­ra­la je rav­no­prav­ni­je uslo­ve za sve uče­sni­ke. Iz­bor­ni za­kon omo­gu­ća­va po­sma­tra­nje od stra­ne pred­stav­ni­ka ci­vil­nog dru­štva i me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, kao i pred­stav­ni­ka iz­bor­nih li­sta. Uče­šće tri gru­pe po­sma­tra­ča iz ci­vil­nog dru­štva u svim fa­za­ma iz­bor­nog pro­ce­sa do­pri­ni­je­lo je tran­spa­rent­no­sti - na­vo­di se u iz­vje­šta­ju. 


Una­pri­je­di­ti prav­ni okvir

Po ri­je­či­ma Ro­ma­na Ja­ki­ča, na osno­vu pret­hod­no da­tih pre­po­ru­ka iz­bor­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji Cr­ne Go­re ostva­re­na su zna­čaj­na una­pre­đe­nja prav­nog okvi­ra.
– Na­da­mo se da će ovaj trend bi­ti na­sta­vljen i ubu­du­će. Stal­no smo do­bi­ja­li in­for­ma­ci­je o za­bri­nu­to­sti zbog is­prav­no­sti bi­rač­kog spi­ska, iako je po­sto­ja­la ve­li­ka po­dr­ška si­ste­mu elek­tron­ske iden­ti­fi­ka­ci­je bi­ra­ča ko­ji je uve­den kao za­šti­ta od vi­še­stru­kog gla­sa­nja – ka­zao je Ja­kič.