Sa­mo bi Kim Džong Un, ili mo­žda nje­gov po­čiv­ši djed Kim Sung, mo­gao vo­di­ti svo­ju stran­ku na na­čin na ko­ji Mi­o­drag Le­kić od sri­je­de po­ku­ša­va da vo­di De­mos, ka­zao je Go­ran Da­ni­lo­vić, ko­men­ta­ri­šu­ći ini­ci­ja­ti­vu pred­sjed­ni­štva De­mo­sa da bu­de is­klju­čen iz stran­ke.
– Na­vod­no me smje­nju­je i po­sta­vlja jer sam ide­o­lo­ški ne­po­do­ban i ta­ko ču­va je­din­stvo stran­ke, glu­mi skup­šti­nu stran­ke, pro­gla­ša­va van­red­no sta­nje i uvo­di po­li­cij­ski čas. Vla­da de­kre­tom. Iza sve­ga je, me­đu­tim, sa­mo go­le­mi strah za fo­te­lju i jag­ma za pe­čat. Po­nu­dio sam mu da za­jed­no ode­mo iz po­li­ti­ke. Le­kić je, me­đu­tim, pa­nič­no po­ku­šao da stvar ri­je­ši iz­ja­vom: Ja, Mi­o­drag Pr­vi, bož­jom vo­ljom go­spo­dar De­mo­sa, ob­ja­vlju­jem – ka­zao je Da­ni­lo­vić.
On je do­dao da je Le­ki­ća na­vod­no ovla­sti­lo pred­sjed­ni­štvo, ko­je ne­ma ovla­šće­nja, da ga pod hit­no is­klju­či iz stran­ke.
– On je od­lu­čio da ras­pu­sti iz­vr­šni od­bor, a na to isto ima pra­vo kao i na even­tu­al­no ras­pu­šta­nje Me­đu­na­rod­nog olim­pij­skog ko­mi­te­ta. Sve to sa­mo sa jed­nim ci­ljem – da se on kan­di­du­je za pred­sjed­ni­ka De­mo­sa, a da ja ne­ka­ko bu­dem spri­je­čen. Hra­bro, ne­ma šta. Ne­ko­ga ili ne­što će već da­nas da po­sta­vi za pred­sjed­ni­ka IO. Ka­ko? U skla­du sa sta­tu­tom sje­ver­no­ko­rej­ske rad­nič­ke par­ti­je, na­rav­no – re­kao je Da­ni­lo­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­šte­ni­je je da pred­sjed­ni­štvo, ka­da je već ši­ro­ke ru­ke, ovla­sti Le­ki­ća da uki­ne sta­tut do skup­šti­ne, da uki­ne pro­gram, ras­pu­sti čla­no­ve stran­ke i „iz­da na­re­đe­nje da se u in­te­re­su re­vo­lu­ci­je stri­je­lja i te­tak Džang Son Tek”.
Re­a­go­vao je i Da­ni­lo Be­šo­vić, pro­tiv ko­ga je ra­ni­je funk­ci­o­ner De­mo­sa Vla­di­mir Daj­ko­vić pod­nio kri­vič­nu pri­ja­vu zbog pri­jet­nji. Be­šo­vić tvr­di da je la­žno op­tu­žen da je ko­le­gi iz stran­ke pri­je­tio čak i smr­ću.
– Op­tu­žio me je mla­dić ko­je­ga sam vi­še pu­ta bra­nio od nje­ga sa­mog. Po­ro­di­čan sam čo­vjek i „iži­vlja­va­nje i bur­ni ži­vot” ni­su moj ma­nir ži­vlje­nja. Ko­le­ge smo po nu­ždi, a ne po mom iz­bo­ru. Jav­no sam re­kao da je mla­di ko­le­ga za me­ne ne­bi­tan lik. Ni­je mi žao što sam čo­vje­ku ko­ji ne umi­je da po­štu­je po­ro­di­cu i bli­žnje re­kao što sam re­kao. Ni­je sve do­zvo­lje­no ni u ži­vo­tu ni u po­li­ti­ci. Ja ni­sam na­vi­kao da pi­šem i da se ba­vim po­li­ti­kom. Pr­vi i po­sled­nji put se ogla­ša­vam ovim po­vo­dom – re­kao je Be­šo­vić.
On je na­gla­sio da je pet go­di­na bio pr­vi i pra­vi sa­rad­nik pred­sjed­ni­ka De­mo­sa Mi­o­dra­ga Le­ki­ća.
– Ko­li­ko sam znao i umio, ra­dio sam svoj po­sao i bri­nuo o nje­go­voj bez­bjed­no­sti, če­sto i o bez­bjed­no­sti nje­go­ve po­ro­di­ce. Ni­ka­da ni­sam do­ži­vio pre­kor ili kri­ti­ku za svoj pro­fe­si­o­nal­ni od­nos. Pri­je ne­ko­li­ko da­na la­žno sam op­tu­žen da sam zbog po­li­tič­kog opre­dje­lje­nja ne­ko­me pri­je­tio smr­ću. Do­ka­za­ću na su­du da to ni­je isti­na, ali je od to­ga va­žni­je no­vo ži­vot­no is­ku­stvo. Mi­o­drag Le­kić ni­je na­šao za shod­no da me na­kon sve­ga po­zo­ve i pi­ta da li je isti­na to za šta me op­tu­žu­ju i to da sam na­vod­no ne­ko­me pri­je­tio. Pri­je sa­mo mje­sec da­na mi je re­kao da mi vje­ru­je kao pri­ja­te­lju, a ja to je­sam bio – ka­zao je Be­šo­vić.
On je do­dao da je pre­ko no­ći po­stao ne­pri­ja­telj.
– Osta­vljam sve iza se­be sa gor­kim uku­som ne­prav­de i pod­va­le. Ne že­lim jav­nu pa­žnju. Sa­mo že­lim da pred­sjed­nik De­mo­sa i svi dru­gi ko­je sam pro­fe­si­o­nal­no po­dr­ža­vao za­bo­ra­ve moj broj te­le­fo­na i adre­su mo­je ku­će. Sa­mo jed­no na kra­ju obe­ća­vam. Bra­ni­ću svo­ju čast i čast po­ro­di­ce isti­nom i či­nje­ni­ca­ma i na na­čin do­sto­jan čo­vje­ka. Ni­je me to­me na­u­čio De­mos, ne­go otac i maj­ka – po­ru­čio je Be­šo­vić.
M.V.