Cr­na Go­ra ka­da je u pi­ta­nju re­gu­la­ci­ja u sek­to­ru me­di­ja zna­čaj­no je is­pred ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na, ali to ne zna­či da ne­ma pro­sto­ra za nje­no una­pre­đe­nje, oci­je­nio je ju­če Da­vor Gla­vaš, autor stu­di­je „Po­li­tič­ko ogla­ša­va­nje i me­dij­ska kam­pa­nja u to­ku iz­bor­nog pe­ri­o­da”, ko­ja je ju­če pred­sta­vlje­na u or­ga­ni­za­ci­ji Mi­si­je OEBS-a u Cr­noj Go­ri i Agen­ci­je za elek­tron­ske me­di­je. Ka­ko je is­ta­kao, je­dan od ključ­nih na­či­na je da se de­fi­ni­še ti­je­lo ko­je će pra­ti­ti i re­gu­li­sa­ti me­dij­sko pra­će­nje iz­bor­ne kam­pa­nje.
– Tom ti­je­lu za­ko­nom tre­ba da se da­ju od­go­va­ra­ju­ća ovla­šće­nja, ne sa­mo ka­da je u pi­ta­nju pra­će­nje, ne­go i sank­ci­o­ni­sa­nje ne­do­zvo­lje­nih i ne­e­tič­kih ele­me­na­ta. Ta­kvo ti­je­lo tre­nut­no u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji. Ima ne­ko­li­ko mo­de­la da se ono us­po­sta­vi. Mo­gu­će je da to bu­de no­vo­u­spo­sta­vlje­no ti­je­lo, ko­jem će se da­ti in­ge­ren­ci­je pra­će­nja pred­iz­bor­ne kam­pa­nje, ali i da se da­ju do­dat­ne in­ge­ren­ci­je po­sto­je­ćem re­gu­la­to­ru. Mo­gu­će je i da se kom­plet­na re­gu­la­ci­ja pre­pu­sti ti­je­li­ma ko­ja se ba­ve sa­mo­re­gu­la­ci­jom, ali to pod­ra­zu­mi­je­va vi­so­ku od­go­vor­nost me­di­ja i vi­so­ko po­vje­re­nje – ob­ja­snio je on.
Sma­tra da je bo­lja va­ri­jan­ta da se Agen­ci­ji za elek­tron­ske me­di­je da­ju do­dat­na ovla­šće­nja.
– Ne­pri­hva­tlji­vo je da Agen­ci­ja ima ovla­šće­nja da iz­ri­če upo­zo­re­nja, ali ne i ka­zne. Ako se re­gu­la­ci­ja me­dij­skog pra­će­nja iz­bor­ne kam­pa­nje sve­de sa­mo na to da se ape­lu­je na svi­jest i sa­vjest ured­ni­ka, no­vi­na­ra i iz­da­va­ča, to je va­žno, ali ni­je do­volj­no dok ne po­sto­je sank­ci­je, ko­je mo­gu bi­ti nov­ča­ne, ali i u ob­li­ku pri­vre­me­nog ili traj­nog od­u­zi­ma­nja kon­ce­si­je i li­cen­ce za emi­to­va­nje – za­klju­čio je Gla­vaš.
Po­moć­nik di­rek­to­ra Agen­ci­je za elek­tron­ske me­di­je Ja­dran­ka Voj­vo­dić ka­za­la je da je im­ple­men­ta­ci­ja me­dij­skog i iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva mje­ra de­mo­krat­skog raz­vo­ja dru­štva.
– Me­di­ji ima­ju vi­še­stru­ko zna­čaj­nu ulo­gu u dru­štvu, a po­seb­no u ve­zi sa iz­bo­ri­ma. Osim što su ka­nal za in­for­mi­sa­nje jav­no­sti, oni su i sred­stvo za iz­no­še­nje mi­šlje­nja jav­no­sti o pi­ta­nji­ma od jav­nog in­te­re­sa. Me­di­ji tre­ba da do­pri­ne­su par­ti­ci­pa­ci­ji gla­sa­ča i nji­ho­voj edu­ka­ci­ji u ve­zi sa ostva­ri­va­njem de­mo­krat­skih pra­va, uklju­ču­ju­ći set pra­va u ve­zi sa iz­bo­ri­ma. Va­žno je ima­ti u vi­du ulo­gu „psa ču­va­ra” ka­da su me­di­ji u pi­ta­nju, ko­ja se ostva­ru­je pr­ven­stve­no iz­ra­dom i ob­ja­vlji­va­njem ana­li­za, i omo­gu­ća­va­njem vo­đe­nja di­sku­si­ja o pred­lo­zi­ma i sta­vo­vi­ma po­li­tič­kih par­ti­ja i nji­ho­vim kam­pa­nja­ma – na­ve­la je ona.
Sma­tra da je neo­p­hod­no ri­je­ši­ti vi­še pi­ta­nja ka­ko bi se na ne­ki na­čin po­mi­ri­li i po­ne­kad su­prot­sta­vlje­ni in­te­re­si me­di­ja, po­li­tič­kih par­ti­ja i kan­di­da­ta i gla­sa­ča.
– Va­žan me­ha­ni­zam za ostva­ri­va­nje ovog ci­lja su raz­li­či­ta ti­je­la ko­ja bi tre­ba­lo da ima­ju za­ko­nom ja­sno de­fi­ni­sa­ne nad­le­žno­sti i oba­ve­ze, ta­ko da se tač­no zna šta je to što oni ra­de u obla­sti mo­ni­to­rin­ga, in­ter­ven­ci­je u smi­slu pre­ven­ci­je kr­še­nja, i ako do­đe do kr­še­nja – šta on­da. Ja­sno pro­pi­sa­ne nji­ho­ve po­zi­ci­je, ulo­ge i oba­ve­ze, na­čin ra­da i od­lu­či­va­nja u zna­čaj­noj mje­ri mo­gu da obez­bi­je­de fer, iz­ba­lan­si­ra­no i ne­pri­stra­sno pred­sta­vlja­nje po­li­tič­kih par­ti­ja i kan­di­da­ta – oci­je­ni­la je Voj­vo­di­će­va.
Do­da­la je da bi bi­lo naj­bo­lje ima­ti jed­no ti­je­lo ko­je bi se ba­vi­lo pra­će­njem me­di­ja to­kom kam­pa­nje, po­zi­va­ju­ći se i na pre­po­ru­ke OEBS-a i ODI­HR-a na­kon pro­šlo­go­di­šnjih iz­bo­ra.
– To ti­je­lo bi bi­lo nad­le­žno da ras­po­re­đu­je vri­je­me za di­rekt­no uče­šće u pro­gra­mi­ma, da raz­ma­tra žal­be, iz­ri­če oba­ve­zu­ju­će mje­re, ka­ko za me­di­je, ta­ko i za par­ti­je i po­li­ti­ča­re uko­li­ko do­đe do kr­še­nja stan­dar­da. U pre­po­ru­ka­ma je re­če­no i da bi to ti­je­lo tre­ba­lo da bu­de br­zo i efi­ka­sno. Tre­ba­lo bi raz­mo­tri­ti da li to tre­ba da ra­di ti­je­lo ko­je je već us­po­sta­vlje­no. Ako ne po­sto­ji ta­kvo ti­je­lo, on­da ga tre­ba us­po­sta­vi­ti – za­klju­či­la je Voj­vo­di­će­va.
V.R.