Do­bio sam par vri­jed­nih op­kla­da na ra­čun kan­di­da­tu­re Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Znao sam da će on iza­bra­ti sa­mog se­be, jer dru­gih ko­ji­ma bi vje­ro­vao ne­ma, oci­je­nio je u in­ter­vjuu za „Dan” biv­ši pred­sjed­nik Cr­ne Go­re i ne­ka­da­šnji pre­mi­jer SRJ Mo­mir Bu­la­to­vić.
– Naj­go­re od sve­ga ni­je što će Mi­lo Đu­ka­no­vić (mo­gu­će) po­bi­je­di­ti na iz­bo­ri­ma, ne­go što to ne­će bi­ti Mi­lo ko­ji od­lu­ču­je svo­jom gla­vom i sr­cem, već čo­vjek ko­ji je odav­no uci­je­njen od „de­mo­krat­skog” Za­pa­da i nje­go­va je obič­na ma­ri­o­ne­ta. Mi­lo Đu­ka­no­vić go­di­na­ma dje­lu­je u nji­ho­vom in­te­re­su, a na šte­tu svo­je Cr­ne Go­re – ka­zao je Bu­la­to­vić.
•Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te ak­tu­el­nu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u Cr­noj Go­ri u kon­tek­stu pred­sto­je­ćih pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra?
– Vi­dim da je Cr­na Go­ra već vi­še od go­di­nu i po da­na u sta­nju „dr­žav­nog uda­ra”. Da je uda­ra bi­lo to je vi­dlji­vo sva­kom, ali se još ne zna ko ga je iz­vr­šio i ko­ja je sred­stva ko­ri­stio.
Sud­ski po­stu­pak ko­ji, po­put ne­kog lo­šeg TV ri­ja­li­ti­ja, pra­te gra­đa­ni Cr­ne Go­re, ne­sum­nji­vo je do­ka­zao da su op­tu­žbe na ra­čun svih okri­vlje­nih ne­u­te­me­lje­ne u či­nje­ni­ca­ma, a naj­ve­ćim di­je­lom ni­su op­te­re­će­ne ni osnov­nom lo­gi­kom i ra­zu­mom. Ali sa­ma upo­tre­ba ta­kve prav­de, ko­ja ni­je sli­je­pa ne­go ra­zro­ka, pa na oko usmje­re­no ka vla­sti­ma ne vi­di naj­bo­lje, je­ste po­ka­za­telj ne­kog dr­žav­nog uda­ra. De­mo­krat­ski front, ko­ji uži­va sve mo­je sim­pa­ti­je, na­la­zi se na bje­so­muč­nom uda­ru tre­nut­nih cr­no­gor­skih vla­sti, ali to je pi­kan­te­ri­ja na ko­ju mno­gi (pla­će­ni) bor­ci za ljud­ska pra­va i slo­bo­de ne že­le da obra­te pa­žnju.
Ipak, sa­vre­me­ni po­li­tič­ki i ukup­ni ži­vot Cr­ne Go­re naj­bo­lje je pred­sta­vi­ti pri­čom o Sve­to­za­ru Ma­ro­vi­ću. Sje­ća­te se tog go­spo­di­na? Mno­go to­ga je on u svom ži­vo­tu bio. Na po­čet­ku nje­go­ve po­li­tič­ke dje­lat­no­sti bio je po­šten, na­dah­nut, na­či­tan i bo­rac za Ju­go­sla­vi­ju. Na­kon mo­ra pre­me­ta i pre­le­ta, po­li­tič­ku ka­ri­je­ru je za­vr­šio kao osu­đe­ni kri­mi­na­lac vi­so­kog ran­ga (šef kri­mi­nal­ne gru­pe) i u iz­bje­gli­štvu. U Sr­bi­ji, gdje bi dru­go. U za­tvor ne ide jer se prav­da du­šev­nim pro­ble­mi­ma. Ja mu vje­ru­jem. Čak i lju­di sa ma­lo du­še na kra­ju pa­te zbog nje. Vje­ro­vat­no i zbog pa­ra ko­je su zgr­nu­te, a ne mo­gu slo­bod­no da se tro­še.
Sve­to­zar Ma­ro­vić je tek pr­vi na po­ve­li­koj li­sti šte­to­či­na ko­je su po­ha­ra­le ma­te­ri­jal­no, a bo­jim se i na­če­le du­hov­no bo­gat­stvo Cr­ne Go­re. Tre­nut­no, sva po­li­tič­ka bor­ba u Cr­noj Go­ri se svo­di na to ko će ko­ga str­pa­ti u za­tvor. Ustav i za­ko­ni ni­su pre­sud­no oru­đe u toj bi­ci, već po­li­tič­ka moć. Ona se do­bi­ja i gu­bi na iz­bo­ri­ma, pa se, zbog vi­si­ne ulo­ga, po­seb­no is­pla­ti kra­sti na vo­lji bi­ra­ča.
•Đu­ka­no­vić je opet kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re. Da li ovo mo­že bi­ti i po­če­tak kra­ja vla­da­vi­ne Mi­la Đu­ka­no­vi­ća?
– Da su mi po­nu­di­li da po­dr­žim kan­di­da­tu­ru Mi­la Đu­ka­no­vi­ća za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, pot­pi­sao bih bez raz­mi­šlja­nja. Ne što mi ne­što tre­ba ili što bi mo­glo bi­ti shva­će­no da se bo­jim da od­bi­jem nje­go­ve gla­sni­ke. Pot­pi­sao bih iz prin­ci­pa. Uz­gred, do­bio sam par vri­jed­nih op­kla­da na ra­čun nje­go­ve kan­di­da­tu­re. Znao sam da će on iza­bra­ti sa­mog se­be, jer dru­gih ko­ji­ma bi vje­ro­vao ne­ma.
Red je da se i on u kam­pa­nji pred­sta­vi bi­ra­či­ma u Cr­noj Go­ri. Da ga lju­di vi­de i upo­zna­ju. Da ot­kri­ju za šta se (ovog pu­ta) za­la­že i ko­ju dr­ža­vu bra­ni i od ko­jih naj­ve­ćih ne­pri­ja­te­lja. Da po­tro­ši ko­ji mi­li­on eura. Da pro­hu­ji Cr­nom Go­rom i ha­la­bu­kom svo­jih vjer­nih ča­u­ša pro­bu­di uspa­va­ne gra­đa­ne.
Fi­lip Vu­ja­no­vić je, za pret­hod­nih 15 go­di­na, uni­zio ča­snu i naj­vred­ni­ju du­žnost, funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re. On ni­je bio pra­vi pred­sjed­nik ni­jed­nog od svih tih da­na. Za­to, po­dr­ža­vam da Mi­lo iza­đe iz sje­ne i oku­ša se na „fer i po­šte­nim” iz­bo­ri­ma. Ako baš i ne bu­du fer i po­šte­ni, on­da će još lak­še do­ći do iz­bor­ne po­bje­de. Mi­lo je ta­ko i po­čeo pri­je 20 go­di­na, ka­da je ukrao mo­ju iz­bor­nu po­bje­du i po­ci­je­pao Cr­nu Go­ru do ivi­ce gra­đan­skih su­ko­ba. Bo­jim se, za­bri­nut sam i tu­žan da pro­te­kle dvi­je de­ce­ni­je ni­su za­ci­je­li­le ta­da na­sta­le po­dje­le u Cr­noj Go­ri. Oko njih se i da­lje naj­vi­še lo­me ko­plja i cr­pi na­rod­na sna­ga ko­ja je pri­je­ko po­treb­na za rje­ša­va­nje su­štin­skih pro­ble­ma Cr­ne Go­re.
Ipak, naj­go­re od sve­ga ni­je što će Mi­lo Đu­ka­no­vić (mo­gu­će) po­bi­je­di­ti na iz­bo­ri­ma, ne­go što to ne­će bi­ti Mi­lo ko­ji od­lu­ču­je svo­jom gla­vom i sr­cem, već čo­vjek ko­ji je odav­no uci­je­njen od „de­mo­krat­skog” Za­pa­da i nje­go­va je obič­na ma­ri­o­ne­ta. Mi­lo Đu­ka­no­vić go­di­na­ma dje­lu­je u nji­ho­vom in­te­re­su, a na šte­tu svo­je Cr­ne Go­re.
Ako Mi­lo po­sta­ne Fi­lip, Du­ško će htje­ti da bu­de Mi­lo, a Mi­lo mu to ne­će do­pu­sti­ti po ci­je­nu broj­nih ži­vo­ta. Dvor­ske splet­ke će bi­ti na­sta­vlje­ne, a ni­kad za­vr­še­na tra­gi­ko­me­di­ja vla­sti u Cr­noj Go­ri iz­gu­bi­će sva­ki smi­sao.
•Mi­mo vo­lje gra­đa­na, Cr­na Go­ra je dio NA­TO-a, a oče­ku­je se i ula­zak u EU. Mi­sli­te li da je član­stvo u ove dvi­je or­gan­za­ci­je pra­vi­lan iz­bor za Cr­nu Go­ru?
– Ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO je ko­lo­sal­na glu­post i jed­na od naj­ve­ćih ne­prav­di ko­ju je vlast ura­di­la na­ro­du Cr­ne Go­re. Ja se odav­no ne ba­vim po­li­ti­kom, ali sam jav­no go­vo­rio pro­tiv učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO. Do kra­ja svog ži­vo­ta ću se bo­ri­ti pro­tiv NA­TO-a, a imam osno­va za na­du da će pri­je skon­ča­ti NA­TO ne­go li ja svo­je ovo­ze­malj­ske da­ne. Ovih da­na sam sa po­no­som uče­stvo­vao u ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma na ko­ji­ma je u Sr­bi­ji i Re­pu­bli­ci Srp­skoj obi­lje­že­na 19. go­di­šnji­ca NA­TO zlo­či­na. Mno­go lju­di pam­ti da na nam NA­TO „du­gu­je krv”.
Oko Evrop­ske uni­je imam ja­san i na na­uč­nim ar­gu­men­ti­ma za­sno­van stav. Ovo ni­je ni mje­sto ni pri­li­ka da ga obra­zla­žem. To ću uči­ni­ti na pro­mo­ci­ja­ma mo­je no­ve knji­ge, ko­ja raz­ma­tra i to pi­ta­nje. Ipak, u naj­kra­ćem, EU je da­le­ko od pred­sta­ve ko­ju o njoj iz­la­žu nje­ni i na­ši lo­kal­ni zva­nič­ni­ci. Ona će se pri­je ras­pa­sti ne­go li će se pro­ši­ri­ti.
•Cr­na Go­ra se pri­dru­ži­la pro­tje­ri­va­nju ru­skih di­plo­ma­ta zbog na­vod­ne afe­re „Skri­palj”. Uti­sak je da su cr­no­gor­sko-ru­ski od­no­si na naj­ni­žem ni­vou u po­sled­njih 50 go­di­na. Ka­ko Vi gle­da­te na to?
– Sa­mo­stal­na i „su­ve­re­na” Cr­na Go­ra ne­ma svoj stav ne­go se pri­dru­žu­je tu­đim. Čak i ka­da su ar­gu­men­ti za ne­ki stav do­ka­za­no glu­pi, kao u slu­ča­ju „Skri­palj”, a po­seb­no ka­da se ra­di o Ru­si­ji. Na­ža­lost, ovo je sa­mo je­dan u ni­zu su­lu­dih po­te­za zva­nič­ne Pod­go­ri­ce.
•Na Ko­so­vu je ne­dav­no bru­tal­no ugro­že­na bez­bjed­nost zva­nič­ni­ka Vla­de Sr­bi­je Mar­ka Đu­ri­ća. Ta­mo su pri­sut­ne sve ve­će ten­zi­je. Vje­ru­je­te li da se rje­ša­va­nje tog pi­ta­nja mo­že vra­ti­ti u okvi­re Re­zo­lu­ci­je UN 1244?
– Če­sto bo­ra­vim u Sr­bi­ji i ve­o­ma sam ve­zan za zbi­va­nja na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Po­no­sim se i za­slu­ga­ma ko­je je Sa­ve­zna vla­da SR Ju­go­sla­vi­je, ko­joj sam ta­da imao čast da bu­dem na če­lu, ima­la pri do­no­še­nju Re­zo­lu­ci­je Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN broj 1244.
U svom pu­bli­ci­stič­kom ra­du i pre­ko me­di­ja po­dr­ža­vam sve ak­tiv­no­sti na oču­va­nju ustav­nog i te­ri­to­ri­jal­nog od­re­đe­nja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Mi­slim da pred­sjed­nik i vla­da Sr­bi­je vo­de pa­met­nu i hra­bru po­li­ti­ku i vje­ru­jem da se oko nje mo­ra stva­ra­ti pu­no na­rod­no je­din­stvo. Ko­so­vo i Me­to­hi­ja je­su sa­stav­ni dio Sr­bi­je, ne sa­mo po isto­ri­ji i na­rod­nom vje­ro­va­nju, već i po me­đu­na­rod­nom pra­vu.
Bal­kan mo­ra pri­pa­da­ti bal­kan­skim na­ro­di­ma, a ne smi­je bi­ti no­vo po­pri­šte su­ko­blja­va­nja ge­o­stra­te­ških in­te­re­sa ve­li­kih si­la. Sr­bi (i Cr­no­gor­ci) mo­ra­ju da sa Al­ban­ci­ma na­đu do­go­vor­no rje­še­nje. U pi­ta­nju su nji­ho­ve dr­ža­ve i nji­ho­vo sta­nov­ni­štvo ko­ji že­le i ima­ju pra­va da ži­ve u mi­ru i me­đu­sob­nom uva­ža­va­nju.
MAR­KO VE­ŠO­VIĆ


Ras­pro­da­ja re­sur­sa ne mo­že do­ni­je­ti do­bro

•Eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri je sve te­ža, jav­ni dug je sve ve­ći, kao i ne­za­po­sle­nost. Gdje u eko­nom­skom smi­slu vi­di­te Cr­nu Go­ru u na­red­nih pet go­di­na?
– Kao ma­kro­e­ko­no­mi­sta sa tu­gom sa­gle­da­vam eko­nom­ske po­ka­za­te­lje Cr­ne Go­re. Zna­nja i is­ku­stva ko­ja sam ste­kao oba­ve­zu­ju me da iz­ra­zim zgro­že­nost od­lu­ka­ma Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća, ko­je oni na­zi­va­ju svo­jom eko­nom­skom po­li­ti­kom. Kao gra­đa­ni­nu te­ško mi je da raz­lu­čim da li su oni sa­mo to­li­ko ne­zna­ve­ni, da li su sa­mo ba­ha­ti i zli ili su iz­gu­bi­li do­dir sa stvar­no­šću pro­gla­ša­va­ju­ći se­be za ne­ka­kvu no­vu eli­tu. Mu­ka mi je od nji­ho­vog ne­zna­nja i nov­ca ko­ji ne­mi­li­ce zgr­ću i su­lu­do tro­še.
Ni­jed­na dr­ža­va ne­ma eko­nom­sku bu­duć­nost ako pot­pu­no pri­mje­nju­je mo­del li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma. Pri­va­ti­za­ci­ja sve­ga i sva­če­ga i ras­pro­da­ja pri­rod­nih re­sur­sa u bes­cje­nje uvi­jek do­vo­di do po­ra­sta si­ro­ma­štva naj­ve­ćeg bro­ja sta­nov­ni­ka.
Sa ova­kvom po­li­ti­kom Vla­de Cr­na Go­ra ne mo­že da ima do­bru eko­nom­sku bu­duć­nost. Bo­jim se, ne sa­mo eko­nom­sku.