Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Pod­go­ri­ci po­kre­nu­lo je po­stup­ke, a za­sad je pri­hva­će­no 155 tu­žbi gra­đa­na. Ka­ko je pre­ni­je­la RTCG, ako je su­di­ti pre­ma bro­ju zlo­u­po­tre­be pot­pi­sa, bi­će još ta­kvih tu­žbi.
Do­sad se vi­še sto­ti­na gra­đa­na Cr­ne Go­re ja­vi­lo tvr­de­ći da ni­je­su da­li po­dr­šku ne­kom pred­sjed­nič­kom kan­di­da­tu, ka­ko sto­ji na apli­ka­ci­ji Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je. Ka­da Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) ovje­ri kan­di­da­tu­ru, osta­je sa­mo sud­ski spor, a mno­gi gra­đa­ni vje­ru­ju da im se to ne is­pla­ti i ne že­le da ula­ze u tu pro­ce­du­ru.
DIK je ra­ni­je sa­op­štila da gra­đa­nin či­ji je pot­pis fal­si­fi­ko­van ne­ma pra­vo da po­dr­ži dru­gu pred­sjed­nič­ku kan­di­da­tu­ru. Za po­dr­šku će ta­ko osta­ti us­kra­će­ni mno­gi či­ja se ime­na na­la­ze na ta­ko­zva­noj „cr­noj li­sti”. Je­di­no što im je pre­o­sta­lo je­ste da pod­ne­su pri­ja­vu tu­ži­la­štvu, što se i de­si­lo, pa su po­stup­ci po­kre­nu­ti.
Po­lo­vi­nom mar­ta ove go­di­ne, obje­lo­da­nje­no je sa­op­šte­nje iz Pri­vred­nog su­da u Pod­go­ri­ci, gdje se tvr­di da su zlo­u­po­tri­je­blje­ni lič­ni po­da­ci 84 za­po­sle­na u toj in­sti­tu­ci­ji za po­dr­šku pred­sjed­nič­kim kan­di­da­ti­ma za iz­bo­re u Cr­noj Go­ri. Zlo­u­po­tri­je­bljen je pot­pis pred­sjed­ni­ka Pri­vred­nog su­da Bla­ža Jo­va­ni­ća, ve­ćeg bro­ja su­di­ja i slu­žbe­ni­ka, a ri­ječ je o na­vod­noj po­dr­šci za kan­di­da­tu­ru dva pred­sjed­nič­ka kan­di­da­ta.
– Svih 84 za­po­sle­nih po­tvr­di­li su da ni­su pot­pi­sa­li li­stu po­dr­ške ni­ti su u tu svr­hu do­zvo­li­li da se ko­ri­ste nji­ho­vi ma­tič­ni bro­je­vi – sa­op­šte­no je iz ovog su­da.
Iz Pri­vred­nog su­da po­zva­li su ta­da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je da re­a­gu­ju na zlo­u­po­tre­be.
Ka­ko je uki­nu­ta oba­ve­za pri­ku­plja­nja pot­pi­sa po­dr­ške kan­di­da­ti­ma pred iz­bor­nim ko­mi­si­ja­ma, od­lu­kom Ustav­nog su­da, od­lu­če­no je da kan­di­da­ti sa­mo­stal­no pri­ku­plja­ju pot­pi­se, ali DIK ne­ma na­či­na da nji­ho­vu va­lid­nost gra­fo­lo­ški pro­vje­ri.
Za­to je Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja raz­vi­la soft­ver­sko rje­še­nje ko­je bi­ra­či­ma omo­gu­ća­va da pro­vje­re ko­jem pred­sjed­nič­kom kan­di­da­tu su da­li pot­pis po­dr­ške i da li je zlo­u­po­tri­je­bljen.
DIK pro­vje­ra­va da li je oso­ba ko­ja je da­la pot­pis po­dr­ške upi­sa­na u bi­rač­ki spi­sak i da li je po­dr­ža­la vi­še od jed­nog kan­di­da­ta. U ba­zi po­da­ta­ka na­la­ze se svi bi­ra­či ko­je je DIK unijela na­kon po­stup­ka pro­vje­re. Soft­ver­sko rje­še­nje po­sta­vlje­no je na in­ter­net adre­si pot­pi­si.dik.co.me, a na slu­žbe­nom saj­tu DIK na­la­zi se link za po­ve­zi­va­nje s na­ve­de­nom adre­som.
Iz DIK su ob­ja­sni­li da bi­rač u ci­lju efi­ka­sne pro­vje­re tre­ba da une­se svoj je­din­stve­ni ma­tič­ni broj, če­ki­ra kva­dra­tić za va­li­da­ci­ju, od­ra­di uslo­ve va­li­da­ci­je i, ako je sve u re­du, star­tu­je op­ci­ju „pro­vje­ri”. Bi­rač, ako ni­je upi­san u ba­zi po­da­ta­ka, do­bi­će od­go­vor da se ne na­la­zi u ba­zi pro­vje­re­nih pot­pi­sa po­dr­ške kan­di­da­ti­ma za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re za iz­bo­re za­ka­za­ne za 15. april. S dru­ge stra­ne, bi­rač, ako je upi­san u ba­zi po­da­ta­ka, do­bi­će od­go­vor da se na­la­zi u ba­zi pro­vje­re­nih pot­pi­sa po­dr­ške i ime i pre­zi­me kan­di­da­ta ko­jeg je po­dr­žao. Ako je bi­rač po­dr­žao vi­še od jed­nog kan­di­da­ta u od­go­vo­ru će bi­ti svi na­ve­de­ni, što se ka­sni­je mo­glo po­tvr­di­ti u prak­si.
Ka­sni­je su se po­ja­vi­le tvrd­nje da apli­ka­ci­ja DIK ni­je ura­đe­na u skla­du sa stan­dard­nom bez­bjed­no­snom prak­som, od­no­sno da apli­ka­ci­ja ne­ma ni neo­p­hod­ni HTTPS ser­ti­fi­kat, ko­ji ga­ran­tu­je mi­ni­mum bez­bjed­no­sti, već da ko­ri­sti HTTP pro­to­kol, ko­ji je iz­u­zet­no la­ko pre­sre­sti i pro­či­ta­ti.M.V.


Nad­le­žan Ustav­ni sud

Ka­ko je Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja pro­gla­si­la i po­tvr­di­la kan­di­da­tu­re na­sta­la je si­tu­a­ci­ja gdje su ot­kri­ve­ni pot­pi­si po­dr­ške kan­di­da­ti­ma ko­ji ni­je­su vje­ro­do­stoj­ni. Njih, me­đu­tim, ne mo­že po­ni­šti­ti Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja, već to mo­že sa­mo nad­le­žni sud, a to je je­di­no, pre­ma ne­kim tu­ma­če­nji­ma, Ustav­ni sud.