Stočar Sava Bojović iz gusinjskog Grnčara, i ako već sedamdesetogodišnjak, ne posustaje. I dalje se aktivno bavi stočarstvom, i uprkos godinama stiže da održava i imanje i svoju stoku. Stado mu broji oko šezdesetak ovaca, a ne tako davno ta brojka se nije spuštala ispod 150, pa i više.
Ljeti je, kaže, situacija lakša, jer prostor Lipovice na kojoj planinuje bogom je dan za stočare, mada ni zimi nije previše naporno, jer štala mu je u blizini kuće, gdje ima i vodu i neophodnu hranu.
- Lipovica je za stočara prava milina. Preko dana čuvamo, a noći se družimo i pričamo, ponajviše o vremenima kojih više nema. Malo je neobično što više nema ni stoke ni stočara na planini, a nekad je cijeli kraj od stoke i čovaba vrvilo. Ječali su čaktari, odlijegala rika volova i gromki udari ovnujskih rogova, izvijale se djevojačke i momačke pjesme, začinjene čobanskom frulom. Bilo je na hiljade ovaca i stotine goveda. Moje stado se danas svelo na 60 ovaca i nešto govedi, a nekad sam držao i preko 200 brava. Nama stočarima to teško pada, ali šta da se radi. Došla neka crna vremena pa ljudi radije idu na ulicu nego u ovu ljepotu – kaže Bojović.
Zimi kod kuće, preko dana na torinu položi i napoji i tako mu dan prolazi, kaže on. U februaru, kad počinje jagnjenje, bude malo više posla, jer uveče moraju da se obiđu i zadoje kako ne bi bilo štete, ali to mu je posao na koji je navikao.
- Bez ovaca, čini mi se, ne bih mogo, jer se stočarstvom bavim cio vijek i bez ovaca bi se razbolio - priča naš domaćin Sava Bojović.N.V.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
