Iako pro­stor Pet­nji­ce, sa 28 na­se­lja, ob­u­hva­ta po­vr­ši­nu od 173 ki­lo­me­tra kva­drat­na zva­nič­ni po­da­ci uazu­ju da je na ovom pod­ruč­ju sve ma­nje onih ko­ji od­lu­ču­ju da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom. Mje­šta­ni uglav­nom na­vo­de da uzro­ke stag­na­ci­je po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vod­nje tre­ba tra­ži­ti u ne­rav­no­mjer­nom re­gi­o­nal­nom raz­vo­ju i neo­r­ga­ni­zo­va­nom ot­ku­pu tr­žnih vi­ško­va. Oni sma­tra­ju da dru­štvo u cje­li­ni ne pred­u­zi­ma od­go­va­ra­ju­će mje­re ko­je bi ini­ci­ra­le mla­de lju­de da u pet­njič­kim se­li­ma or­ga­ni­zu­ju sop­stve­ni bi­znis. Me­đu­tim, ima i onih ko­ji su, osla­nja­ju­ći se is­klju­či­vo na sop­stve­ne mo­guć­no­sti, for­mi­ra­li ga­zdin­stva, ko­ja po­svje­do­ča­va da je, i pord ova­ko ogra­ni­ča­va­ju­ćih fak­to­ra, upor­nost bit­na ži­vot­na od­red­ni­ca za po­slov­ni i sva­ki dru­gi uspjeh. Me­đu nji­ma je i če­tr­de­se­to­go­di­šnji Se­ad Mu­ra­to­vić, či­ja far­ma bro­ji tri­na­est mu­znih kra­va, bi­ka i dvi­je ju­ni­ce. Po­red to­ga, on u svom po­sje­di ima i pče­li­njak od oko če­tr­de­se­tak ko­šni­ca.
- Po­u­čen is­ku­stvom svo­jih pre­da­ka, kre­nuo sam, kao mlad i po­ro­di­čan čo­vjek, da, uz ve­li­ka od­ri­ca­nja i da­no­noć­ni rad, or­ga­ni­zu­jem ži­vot u svom za­vi­ča­ju. Za­to da­nas imam far­mu kra­va od ko­je ško­lu­jem tri si­na i iz­dr­ža­vam či­ta­vu po­ro­di­ci. Mli­je­ko pro­da­jem mlje­ka­ri „Mil­ka” iz Bi­je­log Po­lja, dok osta­le tr­žne vi­ško­ve pla­si­ram ka­ko sam znam i umi­jem. Ne­što pri­ho­da ostva­ru­jem i od pče­li­nja­ka ko­me po­sve­ću­jem po­seb­nu pa­žnju- na­vo­di Mu­ra­to­vić.
Ka­že da mu do sa­da ni­ko ni­je po­mo­gao u for­mi­ra­nju ova­ko uzor­nog ga­zdin­stva i da u tom prav­ci ni­je ko­ri­stio sti­mu­la­tiv­ne mje­re Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de. Na­gla­ša­va da se strikt­no osla­njao na sop­stve­ne sna­ge i da bi dr­ža­va, u ci­lju ja­ča­nja mlje­kar­skog sek­to­ra, mo­ra­la da pre­po­zna one ko­ji iskre­no že­le da se ba­ve sto­čar­stvom.
- Pet­nji­ca je ne­kad bi­la po­zna­ti sto­čar­ski kraj. Me­đu­tim, ona da­nas pred­sta­vlja mje­sto iz ko­jeg se kon­stant­no od­la­zi, a ri­jet­ko do­la­zi. Pro­blem je u to­me što su go­di­na­ma iz­o­sta­ja­le od­go­va­ra­ju­će raz­voj­ne stra­te­gi­je iz obla­sti po­ljo­pri­vre­de i sto­čar­stva, što je uve­li­ko do­pri­ni­je­lo da da­nas Pet­nji­ca, i po­red ve­li­kih pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la, pred­sta­vlja naj­ne­ra­zvi­je­ni­je pod­ruč­je Cr­ne Go­re. Lju­de ko­ji že­le da se istin­ski ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvu ni­je do­volj­no po­ma­ga­ti sa­mo li­je­pom pri­čom, već kon­kret­nim mje­ra­ma. Nad­le­žni mo­ra­ju da shva­te da na­ša se­la po­la­ko osta­ju pu­sta i da je u da­tom slu­ča­ju neo­p­hod­no ula­ga­ti u po­je­din­ce i po­ro­di­ce uko­li­ko že­li­mo da za­dr­ži­mo i ovo ma­lo sta­nov­ni­štva – is­ti­če Mu­ra­to­vić.
Na­gla­ša­va da bi vr­lo ra­do pro­ši­rio svo­ju far­mu uko­li­ko bi do­bio ade­kvat­nu kre­dit­nu po­dr­šku i čvr­ste ga­ran­ci­je za od­go­va­ra­ju­ći ot­kup tr­žnih vi­ško­va.
-Na na­šim tr­ži­šti­ma glav­nu ri­ječ vo­de na­kup­ci. Oni for­mi­ra­ju ot­kup­ne ci­je­ne po svom slo­bod­nom na­ho­đe­nju ucje­nju­ju­ći one ko­ji se ba­ve pro­iz­vod­nim dje­lat­no­sti­ma. Kad bi se u tom di­je­lu uve­lo vi­še re­da i kad bi do­bio čvr­ste gar­nci­je da mo­gu svoj pro­iz­vod da pro­dam ono­li­ko ko­li­ko stvar­no za­slu­žu­je od­mah bih pro­ši­rio far­mu. U to­me bi mi sva­ka­ko tre­ba­la i po­moć nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja i to u vi­du ne­kih po­volj­nih kre­di­ta. Ote­ža­va­ju­ću okol­nost mi pred­sta­vlja to što ja imam sve­ga de­set ari svo­ga ze­mlji­šta i što stoč­nu hra­nu obez­bje­đu­jem iz­di­žu­ći sa sto­kom na pla­ni­ne i uzi­ma­ju­ći li­va­de i pap­šnja­ke pod za­kup. Ali i po­red to­ga do­ka­zao sam da upo­ran i po­šten rad mo­že da bu­de is­pla­tiv – po­ru­čio je Mu­ra­to­vić.
On je ujed­no po­zvao dr­žav­ne or­ga­ne da mla­dim lju­di­ma na se­lu umje­sto so­ci­jal­nih da­va­nja po­nu­de ne­ke dru­ge raz­voj­ne pro­gra­me.
-Pro­sto je smi­je­šno da se mla­dim lju­di­ma, ko­ji ima­ju ze­mlju i mo­guć­nost da se ba­ve sto­čar­stvom i po­ljo­pri­vre­dom di­je­le so­ci­ja­le. To je, za­i­sta, van sva­ke pa­me­ti, jer se na taj na­čin mla­di rad­no spo­so­ban čo­vjek pre­tva­ra u in­va­li­da. Za­to po­zi­vam nad­le­žne da omla­di­nu, kroz raz­li­či­te pro­gra­me, uklju­ču­ju u ne­ke ko­ri­sne sta­vri, jer ja znam do­sta mla­dih lju­di sa ovog pod­ruč­ja ko­ji su ko­ri­sni­ci so­ci­jal­ne po­mi­ći iako su im ro­di­te­lji u na­sled­stvo osta­vi­li i po pet i vi­še hek­ta­ra ze­mlje – ka­zao je Mu­ra­to­vić.
D. JO­VO­VIĆ


Ne­do­sta­je stoč­na pi­ja­ca

Mu­ra­to­vić na­vo­di da je ne­do­sta­tak stoč­ne pi­ja­ce na pro­sto­ru Bi­ho­ra ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor za uspje­šno ba­vlje­nje sto­čar­stvom.
- Stoč­na pi­ja­ca u Pet­nji­ci go­di­na­ma ne po­sto­ji, iako su sta­nov­ni­ci Bi­ho­ra u vi­še na­vra­ta tra­ži­li da se iz­na­đe mo­guć­nost za nje­nu po­nov­nu iz­grad­nju. Za­to po­no­vo ape­lu­je­mo na Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de da se za­lo­ži i pru­ži pu­nu po­dr­šku re­a­li­za­ci­ji na­zna­če­nog pro­jek­ta, jer bi to u ve­li­koj mje­ri po­spje­ši­lo raz­voj sto­čar­ske pro­iz­vod­nje u bi­hor­skom kra­ju – is­ti­če Mu­ra­to­vić, pod­sje­ća­ju­ći da se ne­kad pet­kom na stoč­nom pa­za­ri­štu u Pet­nji­ci pro­da­va­lo i po 500 jag­nja­di.