Pr­vi put na Fe­sti­va­lu vi­na i uklje­ve u Vir­pa­za­ru iz­la­ga­la je po­ro­di­ca vi­no­gra­da­ra Aćima Da­bo­vić iz Nu­do­la, mje­sta na gra­ni­ci iz­me­đu Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne. Kraj iz ko­ga su „ži­lav­ku” na­ru­či­va­li sa Beč­kog dvo­ra za car­sku po­ro­di­cu i go­spo­du. Da­ba­no­vić je sa svo­jom su­pru­gom na štan­du iz­lo­žio svo­je vi­na „šar­do­ne”, „ži­lav­ka” i „vra­nac”, či­ji su uku­si i pit­kost pri­vu­kli broj­ne po­sje­ti­o­ce ma­ni­fe­sta­ci­je po­red nji­ho­vog štan­da.
I dok su se Crm­ni­ča­ni ža­li­li na loš rod, u Nu­do­lu je gro­žđa bi­lo do­volj­no za do­bro vi­no.
- Rod u Nu­do­lu je kom­plet­no sa­ču­van. Isti­na, ki­šna go­di­na sa ma­nje sun­ča­nih da­na da­la je lo­ši­ji kva­li­tet gro­žđa, ma­njak še­će­ra, ali u su­šti­ni gro­žđe je bi­lo zdra­vo, a rod od­li­čan - ka­že on.
Da­bo­vić se vi­nar­stvom ba­vi pre­ko de­set go­di­na.
- Vo­lim ovaj po­sao. To mi je za­ni­ma­nje. U vi­no­gra­di­ma imam 4.800 čo­ko­ta, od to­ga je dvi­je hi­lja­de vran­ca i ži­lav­ke, autoh­to­ne sor­te, oko hi­lja­du čo­ko­ta. Vi­no­gra­dar­stvo i pro­iz­vod­nja vi­na tra­di­ci­ja je u mo­joj po­ro­di­ci. Vi­no su pra­vi­li i gro­žđe ga­ji­li i moj otac, djed... Vra­tio sam se vi­no­gra­di­ma ko­je su za­sa­di­li mo­ji pre­ci – ob­ja­šnja­va Da­bo­vić.
Ovaj uzor­ni vi­nar je svo­ju eg­zi­sten­ci­ju ba­zi­rao is­klju­či­vo na svom vi­no­gra­du i nje­go­vim plo­do­vi­ma. Ove go­di­ne pla­ni­ra Aćim Da­bo­vić da za­sa­di 10.000 čo­ko­ta. Od­lu­čio je svoj vi­no­grad da obo­ga­ti ale­ka­nom, (ali­kan bu­ša), fran­cu­skom sor­tom ko­ja se u Cr­noj Go­ri sa uspje­hom ga­ji sto­ti­njak go­di­na. Nu­dol je du­go bi­lo za­po­sta­vlje­no mje­sto, što se ne­ga­tiv­no od­ra­zi­lo na vi­no­gra­dar­stvo ovog kra­ja, jer je broj čo­ko­ta u ovom se­lu pre­po­lo­vljen.
- Lo­za ne pra­šta, a o to­me svje­do­či i le­gen­da u ko­joj se po­re­di ova bilj­ka sa že­nom. Ako na­pu­stiš ma­sli­nu, kad god joj se vra­tiš ona te pri­hva­ta kao maj­ka, na­pu­stiš li lo­zu, ona te ne­će pri­hva­ti­ti, baš kao i osta­vlje­na že­na. Da bi se po­sti­gao do­bar kva­li­tet gro­žđa za vr­hun­sko vi­no na jed­nom čo­ko­tu tre­ba da bu­de mak­si­mal­no 2 ki­lo­gra­ma gro­žđa - ob­ja­šnja­va on.
Da­ba­no­vić svo­ja vi­na pla­si­ra uglav­nom na do­ma­će tr­ži­šte. Tvr­di da na­šim vi­ni­ma ne­ma prem­ca kad je re­gi­on u pi­ta­nju.
- Cr­no­gor­sko vi­no bo­lje je od her­ce­go­vač­kog, vje­ro­vat­no zbog pod­lo­ge. Na­ša vr­sta vran­ca ima bo­lje oso­bi­ne od her­ce­go­vač­kog i ma­ke­don­skog. Od cr­nih vi­na pi­jem vra­nac, a od bi­je­lih ži­lav­ku, ko­ja se u ovom kra­ju uz­ga­ja pre­ko 70 go­di­na – pre­po­ru­ču­je Aćim Da­bo­vić.
D.S.