Po­znat je uti­caj Mje­se­ca na sve ži­ve or­ga­ni­zme, pa i na vi­no­vu lo­zu. Na­ši pre­ci su ra­ni­je vi­še ži­vje­li u skla­du sa pri­rod­nim to­ko­vi­ma, a da­nas se sve vi­še vra­ća­mo toj do­broj tra­di­ci­ji. U sa­vre­me­nom vi­no­gra­dar­stvu se ne pri­dr­ža­va­ju lu­nar­nog ka­len­da­ra, jer ne bi mo­gli da stig­nu da ore­žu ogrom­ne plan­ta­že, te sa re­zid­bom mo­gu da poč­nu od­mah po ot­pa­da­nju li­šća u de­cem­bru, ali za one ko­ji ga­je vi­no­grad iz lju­ba­vi, po­ro­dič­ne tra­di­ci­je i ho­bi­ja, kao Jo­ško Be­lan iz Pr­ča­nja, re­zid­ba je svo­je­vr­sni ri­tu­al. Po­u­čen vi­no­gra­dar­skim is­ku­stvom i zna­njem svog oca, Be­lan, ko­ji na svom po­ro­dič­nom ima­nju uz­ga­ja oko 200 čo­ko­ta sor­ti sme­de­rev­ka i vra­nac i ne­što sta­rih, na­slje­đe­nih sor­ti, i da­nas se pri­dr­ža­va re­zid­be u vri­je­me ra­sta mla­dog Mje­se­ca. Kad je pun Mje­sec, on­da kroz bilj­ku ja­če cir­ku­li­šu so­ko­vi i ta­da ni­je do­bro re­za­ti je, ka­že on.
- Is­ku­stva mo­jih pre­da­ka po­ka­zu­ju da je kod nas u pri­mor­ju naj­po­volj­ni­je re­za­ti lo­zu u ja­nu­a­ru – si­ječ­nju, i to u vri­je­me kad mje­sec ra­ste, za­to što u to vri­je­me u bilj­ci ima naj­ma­nje so­ko­va. Za­to se i zo­ve si­je­čanj, jer se si­je­če dr­vo za gra­đu u šu­mi, ore­zu­ju se voć­ke, vi­no­gra­di. Na pro­mor­ju u ja­nu­a­ru ne­ma ve­li­kih mra­ze­va, od ko­jih bi čo­ko­ti pro­mr­zli. Iako mi­ru­je, unu­tar vi­no­ve lo­ze se od­vi­ja­ju ve­li­ki pro­ce­si. Ko­ri­jen raz­vi­ja no­ve ži­li­ce, ku­pi mi­ne­ra­le i po­pu­nja­va re­zer­ve. Ako bih re­zao lo­zu u vri­je­me pu­nog mje­se­ca, ka­da je ve­ća cir­ku­la­ci­ja so­ko­va, on­da ona vi­še „pla­če“ – pu­šta so­ko­ve na ore­za­no mje­sto. So­ko­vi se po­vla­če u pe­ri­o­du kad je Mje­sec u ra­stu, od mla­dog do pu­nog Mje­se­ca i za­to je taj pe­ri­od naj­bo­lji za re­zid­bu, jer se ovaj pre­sjek br­zo osu­ši. To se kod nas zo­ve „kreš od Mje­se­ca”, a kad na­sta­ne „ton­do”, pun Mje­sec, re­zid­bu tre­ba pre­ki­nu­ti. Imam ma­li ka­len­dar gdje su pri­ka­za­ne mje­se­če­ve mi­je­ne i to­ga se pri­dr­ža­vam.
Kod re­zid­be je va­žno da se čo­kot naj­pri­je vi­zu­el­no „sni­mi“ da se vi­di u ka­kvom je fi­zič­kom sta­nju, što za­vi­si i od pro­šlo­go­di­šnje re­zid­be. Mla­di čo­ko­ti su buj­ni, iz­da­šni sa pru­te­vi­ma, a rod se kre­i­ra re­zid­bom.
- Po­koj­ni otac go­vo­rio je da mo­ra naj­pri­je sni­mi­ti u ka­kvom je fi­zič­kom sta­nju lo­za, kao što gle­daš že­nu, ako ho­ćeš da ti pru­ži zdra­vo po­tom­stvo, to se ne­kad gle­da­lo u na­ro­du. Rod za na­red­nu se­zo­nu re­gu­li­šeš re­zid­bom. Od­re­žem sta­ri pa­tr­ljak od pro­šle go­di­ne (sa­mo ra­di este­ti­ke), a on­da re­žem pru­te­ve na dva pu­polj­ka, uz još je­dan „pri­ta­je­ni“ pri dnu. Osta­vljam dva jer mo­že da do­đe grad da mi jed­no­ga od­ne­se, mo­žda čak i oba, ali će za­to ovaj „ne­vi­dlji­vi“ da iz­ba­ci no­ve iz­dan­ke. Mo­gu da je ore­žem na tri-če­ti­ri pu­polj­ka, sva­ki će da iz­ba­ci grozd, ali će za­to lo­za idu­će go­di­ne da bu­de ja­ko is­cr­plje­na, ne po­ma­že ni đu­bre­nje. U pra­sta­ra vre­me­na lju­di su sa­zna­li da je lo­zu po­treb­no re­za­ti ta­ko da bi se odr­ža­va­la da bu­de du­go­vječ­na, za­to je tre­ba re­za­ti na ma­li broj pu­po­lja­ka i na ne­ko­li­ko pru­te­va, ka­že Jo­ško. Na­da se da će ovo lje­to bi­ti sun­ča­ni­je ne­go pro­šlo.
- Sta­ri ka­žu „Ki­šno lje­to, u ba­čvu pa­u­či­na”, ta­ko je bi­lo i pro­šlog lje­ta, ka­da sam od ber­be na­pra­vio sve­ga 70 li­ta­ra vi­na, jer sam ba­cio do­sta tru­log, ošte­će­nog od vla­ge gro­žđa. Sa­mo žar­ko lje­to, pu­no sun­ča­nih da­na, mo­že da­ti kva­li­tet i ko­li­či­nu gro­žđa, za­klju­či­je Be­lan, ko­ji je ovo­ga mje­se­ca, sa 40 go­di­na sta­ža po­stao pen­zi­o­ner, 34 go­di­ne ra­dio u „Auto­re­mon­tu” u Ko­to­ru, a se­dam go­di­na bio je na evi­den­ci­ji Bi­roa ra­da. U svom vi­no­gra­du že­li da pro­vo­di pen­zi­o­ner­ske da­ne.
M.D.PO­PO­VIĆ


Oko lo­ze se ra­di po li­je­pom vre­me­nu

- Vi­no­gra­da­ri ko­ji se dr­že lu­nar­nog ka­len­da­ra ima­ju za re­zid­bu 15 da­na, s tim što tre­ba da pa­ze i na vre­men­ske pri­li­ke. Mlad mje­sec je po­čeo 20. ja­nu­a­ra, a pr­va če­tvr­ti­na je u po­ne­dje­ljak, 26. ja­nu­a­ra. Pun mje­sec je u uto­rak, 3. fe­bru­a­ra i to je do­ba ko­je se pre­po­ru­ču­je za re­zid­bu. Ako bu­de ki­ša – ne­ma re­zid­be, zbog vla­ge. Pu­tem ma­ka­za mo­gu da se pre­ne­su glji­vič­na obo­lje­nja s jed­ne na dru­gu lo­zu, te je bo­lje da to ra­di­te kad je su­vo i sun­ča­no vri­je­me ili kad du­va bu­ra, po­ru­ču­je Jo­ško.