Nik­ši­ća­nin Va­nja Ko­pri­vi­ca, za ko­ga ka­žu da je po­sled­nji cr­no­gor­ski no­mad, sa sta­dom od oko še­sto ova­ca i isto to­li­ko jag­nja­di po­sled­nje zim­ske da­ne pro­vo­di u plje­valj­skom se­lu Gli­sni­ca. Iako je do pret­hod­nih go­di­na sa sta­dom zi­mo­vao u oko­li­ni Pod­go­ri­ce, gdje mu je bi­lo lak­še zbog pre­hra­ne sto­ke, Ko­pri­vi­ca ka­že da je ovu zi­mu od­lu­čio da pro­ve­de u plje­valj­skom kra­ju zbog pla­vog je­zi­ka. Sta­do je do­tje­rao još u to­ku je­se­ni, a ku­ću za sta­no­va­nje i sta­ju za smje­štaj sto­ke dao mu je Du­ško Ko­va­če­vić. Si­je­no za sto­ku je obez­bi­je­dio ku­po­vi­nom u Gli­sni­ci i okol­nim se­li­ma.
- Pret­hod­nih go­di­na sam sa sta­dom zi­mo­vao ve­ći­nom u Donjoj Go­ri­ci, ali su mi ove go­di­ne ve­te­ri­na­ri sa­vje­to­va­li da zi­mu­jem u plje­valj­skom kra­ju, jer ov­de ni­je za­bi­lje­žen ni je­dan slu­čaj pla­vog je­zi­ka, ka­že Ko­pri­vi­ca i ob­ja­šnja­va da je od Du­ška Ko­va­če­vi­ća u Gli­sni­ci do­bio bes­plat­no za sta­no­va­nje ku­ću, po­moć­ne objek­te i da ko­ri­sti nje­go­vo ima­nje.
Ima do­sta po­sla, ka­će Ko­pri­vi­ca, a ve­li­ki pro­blem stva­ra mu sni­jeg, ko­ji je pro­te­klih da­na do­sti­gao po­la me­tra. Ipak, ne kri­je da on i su­pru­ga Ana uspje­šno us­pje­va­ju da sve po­stig­nu i da im je u Gli­sni­ci kod Ko­va­če­vi­ća, ko­ji su do­bri do­ma­ći­ni, do­bro.
- Za je­dan dan ako je sni­jeg po­krio pa­šnja­ke, neo­p­hod­no je ov­ca­ma po­lo­ži­ti oko to­nu si­je­na, od­no­sno de­set to­va­ra. Ipak, sto­ka nam je do­bra i do­bro na­pre­du­je i po­red či­nje­ni­ce da se ra­di o ve­li­kom bro­ju gr­la, ka­že Va­nja i po­ja­šnja­va da su im ov­ce pre­ko da­na na to­ri­ni a u to­ku no­ći u sta­ja­ma – ka­že on.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma ov­ce su se u ve­ći­ni slu­ča­je­va iz­jag­ni­le, ali i oko jag­nje­nja ima do­sta po­sla, jer sve ov­ce ne­ma­ju do­volj­no mli­je­ka za do­je­nje. U ta­kvim okol­no­sti­ma, jag­njad je po­treb­no pri­hra­nji­va­ti, ka­ko bi se uspje­šno po­di­gla.
- Po­red ova­ca ima­mo i pet kra­va i dva ko­nja. Kra­ve su nam to­kom zi­me ite­ka­ko po­treb­ne, jer od njih ko­ri­sti­mo mli­je­ko za pri­hra­nji­va­nje jag­nja­di. Bez kra­va ne bi mo­gli odr­ža­ti ovo­li­ko sta­do - ka­že Va­nja i do­da­je da će u Gli­sni­ci osta­ti do pro­lje­ća ka­da će sa sta­dom da se pre­se­li na Si­nja­je­vi­nu gdje po­sled­njih 15 go­di­na pro­vo­di lje­ta.
Sto­ku će po­la­ko, pje­ške pre­tje­ra­ti na Si­nja­je­vi­nu. U sa­mu Gli­sni­cu ga je do­se­li­lo pred­u­ze­će „Go­ra­no­vić” iz Nik­ši­ća, ko­je mu ured­no ot­ku­plju­je jag­njad i ko­ji ga se­li od mje­sta do mje­sta ka­ko to za­htje­va­ju po­tre­be.
- Ka­da do­đe pro­lje­će bi­će mno­go lak­še, a na Si­nja­je­vi­ni pa­šnja­ci su ogrom­ni i ta­mo je la­ko sto­ku ču­va­ti - ka­že Va­nja i hva­li svo­ja če­ti­ri šar­pla­nin­ca, ko­ji uvjek pra­te sta­do.
B. Je.


Vo­li slo­bo­du i ži­vot bez stre­sa

Va­nja i Ana Ko­pri­vi­ca sto­čar­stvom se ba­ve već 15 go­di­na. Ne­ma­ju svo­je ima­nje, ali ima­ju naj­ve­će sta­do u Cr­noj Go­ri. Se­le se iz mje­sta u mje­sto, tje­ra­ju­ći sta­do za pa­šom. Pri­je par go­di­na su ima­li oko 800 ova­ca, ali su ku­po­va­li ne­kret­ni­ne u Ba­ru i Pod­go­ri­ci, pa su se mo­ra­li jed­nog di­je­la sta­da od­re­ći. Sto­čar­stvom na ova­kav na­čin pla­ni­ra­ju da se ba­ve još ne­ko­li­ko go­di­na, a ta­da, ot­kri­va Va­nja Ko­pri­vi­ca, ima­ju u pla­nu da ku­pe ima­nje u oko­li­ni Pod­go­ri­ce i da osnu­ju far­mu kra­va od ko­je će ži­vje­ti. Va­nja je, ina­če, niz go­di­na ra­dio u nik­šić­kim rud­ni­ci­ma Bok­si­ta, ali sa­da ka­že da se vi­še ni­ka­da ne­bi vra­tio da ra­di u ne­kom od cr­no­gor­skih pred­u­ze­ća.
- Ov­čar­stvom sam po­čeo da se ba­vim de­ve­de­se­tih go­di­na. Pr­vo mi je djed po maj­ci po­klo­nio jed­nu ov­cu, a od te jed­ne ov­ce sta­do je po­če­lo da se ši­ri. Na po­čet­ku sam pro­da­vao mu­šku jag­njad i ku­po­vao žen­sku, ta­ko da se broj gr­la uve­ća­vao. Na­pu­stio sam pred­u­ze­će, i ni­ka­da se vi­še ne bih vra­tio da ra­dim u ne­koj fir­mi. Vo­lim pla­ni­ne, vo­lim slo­bo­du i ži­vot bez stre­sa - ka­že Va­nja.


Ko­ri­na, dje­voj­ka sa pla­ni­na

To­kom na­še po­sje­te Gli­sni­ci Va­nju Ko­pri­vi­cu smo za­te­kli sa osmo­mje­seč­nom kćer­ki­com Ko­ri­nom ,na to­ri­ni kod ova­ca. Ko­pri­vi­ca nam je ob­ja­snio da je Ko­ri­nu iz­veo da bi se pro­še­ta­li na li­je­pom i to­plom zim­skom da­nu. Va­nja i Ana su nam is­pri­ča­li da ima­ju po­red Ko­ri­ne i ćer­ki­cu An­to­ni­ju, ko­ja je kod ba­ke u Nik­ši­ću i da im te­ško pa­da što ni­je sa nji­ma.
- Ko­ri­na i ja smo iza­šli da pro­še­ta­mo, jer ona vo­li da je na­po­lju, kao što to vo­le sva dje­ca. Dru­ga ćer­ki­ca, An­to­ni­ja, zbog sva­ko­dnev­nog po­sla, ne mo­že da bu­de s na­ma, već je kod ba­ke u Nik­ši­ću. Za mla­đu ćer­ki­cu u ša­li ka­žem „Ko­ri­na, dje­voj­ka sa pla­ni­na” - pri­ča uz smi­jeh Va­nja dok mu osmo­mje­seč­na dje­voj­či­ca sje­di u kri­lu.