Stado Gusinjanina Nufrije Mulamekića broji oko 150 ovaca. Stočarstvo nije njegov prvi izbor, odabrao ga je tek kad se uvjerio da nema izgleda za neki lakši put. Ali, kako kaže, ubrzo je uvudio da nije pogriješio, jer stočarstvo je u ovakvim vremenima jedno od najsigurnijih zanimanja, bez obzira što ima dosta posla i određenih rizika.
- Opredijelio sam se za stočarstvo kada je naša privreda počela da tone. Počeo sam sa manjim stadom, vremenom ga uvećavao i došao do brojke od 150 grla. Zavolio sam ovaj posao, bez obzira što je stočarstvo, pogotovo u današnje vrijeme, teži put do sigurne egzistencije – objašnjava on.
Pored ovaca Mulamekići imaju i nekoliko krava, a na imanju mu u poslu pomaže supruga.
- Ja sam, takoreći, gradski stočar. Kuća nam je u centru grada, a na bližoj periferiji, nepunih 500 metara od doma, obori za stoku – kaže on.
U čobanovanju Nufriji Mulamekiću pomažu dva šarplaninca i jedan kangal. Ima i katun , u koji ide samo ljetnjem šticu, dok se ne pokosi u selu.
- A, nekad se na planini ostajalo do kasne jeseni. Nema više ni planine, izdignu svega dva, tri stočara, i to je sve. No, dosta stanovništva je napustilo ovaj kraj, otišli ljudi u svijet za zaradom, pa njihova imanja koristim za pašu. Sve u svemu dobro je - pokupi se mrs za lične potrebe, a bude i za prodaju. Može dosta lijepo da se živi od ovog posla – tvrdi naš domaćin.
I on, kao i većina stočara iz ovog kraja, muku muči sa psima lutalicama. Tvrdi on, napadaju u čoporima, kolju stoku, što ne pobuđuje mnogo pažnje nadležnih, tvrdi Mulamekić. Čak je pokrenuo i sudski postupak, ali je „ostajao kratkih rukava”, revoltiran je Mulamekić.
N.V.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
