Prihranu pšenice treba smatrati jednom od najvažnijih agrotehničkih operacija, a svaki propust u ovom segmentu može da rezultuje smanjenjem prinosa i do 30 odsto, kaže dipl. inž. poljo­pri­vre­de Mu­jo Vre­va, jedan od većih uzgajivača žitarica u Bijelom Polju, koji već godinama na svom imanju u Pašića Polju, godinama postiže izvanredne rezultate.
Stanje ozimih pšenica, raži i ječmova na području bjelopoljske opštine nagovještava dobru žetvu ozimih žita. Za ovakvo stanje zaslužni su dobri vremenski uslovi prilikom sjetve kao i činjenica da je pšenica najvećim dijelom zasijana u optimalnom roku, te da je dobro nikla i ušla u zimu u odličnoj kondiciji. Blaga zima sa dosta padavina doprinijela je da pšenica krene ranije, te je potrebno obaviti blagovremeno jednu od najvažnijih obaveznih mjera njege - prihranu – ističe Vreva. Neophodno je imati u vidu da pšenica ima dugu vegetaciju i specifičan vegetacijski razvoj, da joj treba osigurati dovoljne količine lako rastvorljivog i pristupačnog azota tokom najvećeg dijela vegetacije.
– Pošto je azot za razliku od fosfora i kalijuma vrlo pokretljiv, nemoguće ga je osigurati zalihama. Zbog toga se mora unositi u više navrata zavisno od stanja usjeva i zalihi hraniva u zemljištu. Ovom ve­o­ma va­žnom agro­teh­nič­kom mje­rom mo­že­mo po­ve­ća­ti pri­nos i do 30 od­sto – na­veo je on.
Ove godine optimalno vri­je­me pr­ve pri­hra­ne ozi­mih str­nih ži­ta za pod­ruč­je bje­lo­polj­ske op­šti­ne je već prošlo, a većina žita još nije prihranjena zbog obilnih padavina tokom marta.
– Pri­hra­na ozi­mih str­nih ži­ta za­vi­si od fa­ze ra­sta i raz­vi­ća, me­te­o­ro­lo­ških uslo­va kao i bro­ja pla­ni­ra­nih pri­hra­nji­va­nja. Na­ši ra­ta­ri obič­no pri­hra­nju­ju ozi­mu pše­ni­cu dva, vr­lo ri­jet­ko tri pu­ta. Pr­va pri­hra­na naj­va­žni­ja i iz­vo­di se tokom bo­ko­re­nja do po­čet­ka vla­ta­nja ži­ta. Tre­ba je oba­vi­ti opre­zno, vo­de­ći ra­ču­na da se ne une­se pre­vi­še azo­ta, jer vi­šak če­sto mo­že da na­pra­vi ve­će šte­te ne­go ma­njak. Po mogućnosti prihranu treba izbjegavati prije obilnih kiša. Tako sprečavamo gubitak azota i zagađenje površinskih i podzemnih vodotoka u blizini njiva – savjetuje on. On poručuje pzemljoradnicima da ko­li­či­nu đu­bri­va u ovom kao i osta­lim slu­ča­je­vi­ma ne od­re­đu­ju na­su­mi­ce, već da to ura­de na­kon iz­vr­še­ne ana­li­ze ze­mlji­šta. Na ovaj na­čin ostva­ri­će zna­čaj­ne ušte­de u nov­cu s jed­ne stra­ne, a ze­mlji­šte će bi­ti za­šti­će­no od pre­ko­mjer­nog uno­še­nja ni­tra­ta, podsjetio je agronom Mujo Vreva.
M.N.