Grnčaranin i Gusinjanin po rođenju, naturalizovani Novosađanin i Vojvođanin, po mjestu življenja, Branko Bojović, penzioner, dobar dio godine provodi u zavičaju. Boravak na rodnog grudi ga, kako kaže, rekreira i opušta. Sagradio jei vikendicu, obrađuje i uzgaja razne poljoprivredne kulture, u količini za ličnu upotrebu.
Ove godine naš domaćin je zasadio na 2,5 ari, tek toliko da ima za sebe i svoju porodicu. I onda kad u jesen krene za Novi Sad,napuniće gepek i tamo se sladiti zavičajnim proizvodima tokom zime.
– Cio radni vijek proveo sam van zavičaja. Jedan period radio sam u Boni i Hercegovini, a onda se preselio u ravnu i pitomu Vojvodinu, i tu se i ustalio i dočekao penziju. Te sada u trećoj dobi uživam plodove tog svog rada, što upotpunjujem u svom rodnom Grnčaru. Tu dođem s proljeća, kad počinju poljoprivredni radovi, družim se s braćom i prijateljima, onda ponešto i posijem, da se tamo mojim komšijama u Novom Sadu pohvalim kako se i u Crnoj Gori ponešto radi, a i da malo zimi uživam u mojim plodovima. Posijao sam malo krompira, pasulja, luka, mrkve..., svega pomalo. To obrađujem, rekreiram se i prosto uživam u poljoprivrednim radovima i u zavičajnom podneblju. U jesen se spakujem pa za Novi Sad, i tako svake godine. Veći dio imanja dam rođacima kojima je poljoprivreda žive. Samo nek se radi, neka se ljudi snalaze, jer više nema mnogo šanse za državni posao –priča Bojović. N.V.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
