-„Ne­ka nas ne ra­sta­ve, go­di­ne što do­la­ze, sa­mo pr­ve lju­ba­vi ni­ka­da ne pro­la­ze... La­žu ko­ji ka­žu da ško­lu ne vo­le, naj­ljep­ši je ži­vot bio is­pred ško­le”... pje­va­li su u glas uče­ni­ci Osnov­ne ško­le „Mah­mut Le­kić” iz Tu­zi, vi­še pu­ta u to­ku no­ći, sla­ve­ći po­lu­ma­tur­sko ve­če. Svi na oku­pu, za­gr­lje­ni, sreć­ni i sre­đe­ni po po­sled­njoj mo­di ni­su kri­li da ima­ju sa­mo je­dan cilj - da uži­va­ju. Mu­zi­ka po nji­ho­voj mje­ri, po­di­jum, pri­gu­še­na svje­tla i žur­ka za pam­će­nje mo­že da poč­ne. Smje­nji­va­li su se hit za hi­tom, a di­rek­tor ško­le Ni­ko­la Du­kaj, mo­gao je sa­mo da bu­de po­no­san na 58. ge­ne­ra­ci­ju i 77 uče­ni­ka ko­je pra­ti u da­lje, ozbilj­ni­je ško­lo­va­nje - sred­nju ško­lu. Ka­ko je ka­zao, za de­vet go­di­na, tru­di­li su se da im u ško­li pru­že sve uslo­ve ne sa­mo za obra­zo­va­njem već i vas­pi­ta­njem, što su dje­ca pre­po­zna­la i is­ko­ri­sti­la na pra­vi na­čin.
- Iako ma­lo­broj­na ge­ne­ra­ci­ja, iza se­be ima­ju za­vid­ne re­zul­ta­te. Že­lim im svu sre­ću, da sva­ko na­đe svoj put u no­vi ži­vot sa no­vim oba­ve­za­ma uz na­po­me­nu da one si­gur­no ne­će bi­ti la­ke. Ne tre­ba da mi­sle da će im u sred­njoj ško­li ići sve ta­ko glat­ko i la­ko kao do sa­da, tre­ba da zna­ju i vje­ru­ju u se­be, da da­ju svoj mak­si­mum i us­pje­će. Na­dam se da će da­ti sve od se­be da oprav­da­ju zna­nje i sve ono što su na­u­či­li dok su bi­li pod na­šim kro­vom - ka­zao je Du­kaj.
Pre­div­noj sa­li re­sto­ra­na „Tro­ja”, po­lu­ma­tu­rant­ski po­let dao je sa­mo još ljep­ši sjaj. Bu­du­ći sred­njo­škol­ci su uži­va­li u no­ći, pra­vi­li fo­to­gra­fi­je za pam­će­nje, a ljep­ši dio ge­ne­ra­ci­je je ubr­zo vi­so­ke pot­pe­ti­ce za­mi­je­nio ba­le­tan­ka­ma i pra­vi pro­vod je tek usli­je­dio.
Pre­slat­ka Me­ri­ta Jun­čaj, du­ge cr­ne ko­se u bež puf ha­lji­ni po­put prin­ce­ze, sa neo­bič­nim de­ta­lji­ma u gor­njem di­je­lu, pro­sto je bli­sta­la. Kao sa mod­ne pi­ste, ot­kri­la nam je da će staj­lin­zi svih osta­ti sa­mo na fo­to­gra­fi­ja­ma, a da će to ka­ko pro­ve­du noć osta­ti za­u­vjek ure­za­no u nji­ho­vim sr­ci­ma.
- Ovo je po­seb­na noć za sve nas. Zna­či mi pu­no jer sam u osnov­noj ško­li ste­kla naj­bo­ljeg dru­ga, dru­ga­ri­cu, ostva­ri­la pr­ve kon­tak­te, na­u­či­la pr­va slo­va, do­bi­la pr­ve ocje­ne... Pre­sreć­na sam što smo sa­da svi na oku­pu i što ide­mo da­lje u no­ve po­ho­de - ka­za­la je Jun­čaj.
Šar­mant­ni Kri­sti­jan Ni­caj ob­u­čen po po­sled­njoj mo­di u cr­ve­nim pan­ta­lo­na­ma, bi­je­loj ko­šu­lji i cr­ve­nim tre­ge­ri­ma pli­je­nio je ka­ko staj­lin­gom ta­ko i osmje­hom. Za­u­zet pra­vlje­njem fo­to­gra­fi­ja za uspo­me­nu, krat­ko je pro­ko­men­ta­ri­sao da že­li sa­mo da se do­bro pro­ve­du.
Po ma­lo su­znih oči­ju u bi­je­loj ha­lji­ni­ci i zlat­nim šti­kli­ca­ma i ak­se­so­a­ru u is­toj ni­jan­si Ti­ja­na Đu­ra­še­vić, ka­za­la je da se za po­lu­ma­tur­sko ve­če ni­je pri­pre­ma­la du­go jer je zna­la da že­li da bu­de u ha­lji­ni­ci.
- La­ko sam se od­lu­či­la za staj­ling, a u prin­ci­pu, na kra­ju je naj­bit­ni­je da svi bu­de­mo sreć­ni. No­ćas se ra­sta­je­mo svi, u sr­cu osta­ju dru­go­vi je pje­sma ko­ja će se za­vr­tje­ti vi­še pu­ta ve­če­ras jer je ona obi­lje­ži­la kru­nu na­šeg ško­lo­va­nja, za­vr­šni raz­red - ka­že Đu­ra­še­vić.
S.R.