Mla­dost je naj­ljep­še obi­ljež­je ži­vo­ta, a u osnov­noj ško­li još uvi­jek ona pra­va, bez­bri­žna, po­ru­či­la je na po­lu­ma­tur­skoj ve­če­ri Rad­mi­la Bez­ma­re­vić, di­rek­tor Osnov­ne ško­le „Nje­goš” iz Spu­ža. Ge­ne­ra­ci­ji od se­dam­de­se­tak naj­ve­se­li­jih i naj­ljep­še sre­đe­nih uče­ni­ka, po­že­lje­la je da vje­ru­ju u se­be, da ni­kad ne od­u­sta­ju od svo­jih pla­no­va, da za­cr­ta­ju svo­je ci­lje­ve i ni­kad ne od­u­sta­ju od njih.
- Ci­lje­ve tre­ba­te stal­no ima­ti pred so­bom, stre­mi­ti ka nji­ma i kad ih po­stig­ne­te da za­cr­ta­te no­ve. Si­gur­na sam da su Vam uči­te­lji pru­ži­li ci­je­le se­be, svo zna­nje, is­ku­stvo i vri­je­me ovo­ga svi­je­ta, a vi to usvo­ji­li na pr­vi na­čin. Vje­ru­je­te u se­be kao što smo mi vje­ro­va­li u vas i vje­ru­je­mo i da­lje i iza­be­ri­te pra­vo za­ni­ma­nje - po­ru­či­la je Bez­ma­re­vić.
Hit za hi­tom ori­li su se sa­lom re­sto­ra­na „Sa­laš 23” a bu­du­ći sred­njo­škol­ci ni­su pre­sta­ja­li da igra­ju. Ras­po­lo­že­ni ka­ko im to i pri­li­či, pro­sla­vi­li su ve­če baš ona­ko ka­ko i za­slu­žu­ju, ve­se­lo!
Mo­ji su dru­go­vi že­sto­ki mom­ci ve­li­kog sr­ca, pje­vao je šar­mant­ni La­zar Gar­da­še­vić, sla­ve­ći sa ge­ne­ra­ci­jom po­lu­ma­tur­sko ve­če. Ka­ko je ka­zao, ta noć je kru­na nji­ho­vog de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja i že­le sa­mo li­je­po da se pro­ve­du.
- Tu sam ste­kao pr­ve dru­go­ve, sa nji­ma sam pro­šao baš sve i uvi­jek ću ih pam­ti­ti po to­me. I u do­bru i u zlu smo bi­li za­jed­no i uvi­jek smo bi­li tu jed­ni za dru­ge, to nas i či­ni po­seb­nim. Po­no­sim se nji­ma a i oni sam­nom. Nas ne­ko­li­ko pla­ni­ra­mo da za­jed­no upi­še­mo istu ško­lu, ali se ni­smo po­klo­pi­li pa će­mo se raz­dvo­ji­ti ali će­mo na­rav­no na­sta­vi­ti dru­že­nje jer pri­ja­telj­stva ko­ja smo stvo­ri­li to­kom de­vet go­di­na ne mo­gu se la­ko pre­ki­nu­ti - iskren je Gar­da­še­vić.
U star­ka­ma na šljo­ki­ce, krat­koj ha­lji­ni­ci sa cvi­je­ćem pri dnu i cvi­jet­nim vi­jen­cem u ko­su, pre­slat­ka Kse­ni­ja Ro­ga­no­vić je iz­gle­da­la pre­div­no. Ka­ko ka­že, ka­ko je za­mi­sli­la da iz­gle­da, to je i po­sti­gla.
- Ovo je noć kad svi tre­ba da se pro­ve­de­mo i uži­va­mo. Na­mjer­no sam iz­bje­gla šti­kle jer sam že­lje­la da bu­dem dru­ga­či­ja i da se iz­i­gram. Osim dru­že­nja i dru­štva ko­je sam ste­kla u ško­li, pam­ti­ću i na­stav­ni­ke ko­ji su nas uvi­jek uči­li da naj­pri­je bu­de­mo do­bri lju­di pa sve osta­lo. Hva­la im na to­me i sva­kom sa­vje­tu ko­ju su nam da­li - po­ru­či­la je slat­ka Kse­ni­ja.
S.R.


Za­jed­no su ja­či

Tro­čla­na eki­pa uče­ni­ka OŠ „Vo­jin Po­po­vić” iz Pi­pe­ra, Ta­ma­ra Dra­gi­će­vić, Jo­va­na Pa­vi­će­vić i Mi­lu­tin Ra­du­lo­vić ve­se­li­li su se na po­lu­ma­tur­skoj ve­če­ri sa dru­ga­ri­com osmog raz­re­da Je­le­nom Džan­kić, ko­ja bi po­lu­ma­tu­ru sla­vi­la tek na­red­ne go­di­ne. Da ne bi bi­la sa­ma, oku­pi­li su se, pje­va­li, igra­li, ve­se­li­li i sla­vi­li svi kao je­dan.
Sre­đe­ni po po­sled­njoj mo­di, kvar­tet sno­va is­ti­ču da će osnov­no ško­lo­va­nje pam­ti­ti sa­mo po li­je­pim stva­ri­ma jer su tu pro­ve­li naj­ljep­še dje­tinj­stvo.
- Sti­ho­vi pje­sme „ne­ka nas ne ra­sta­ve go­di­ne što do­la­ze” do­volj­no go­vo­re o to­me ko­li­ko smo bi­li slo­žni. Uvi­jek smo bi­li za­jed­no i bez ob­zi­ra gdje ko na­sta­vi sred­nje ško­lo­va­nje osta­će­mo za­jed­no. Uvi­jek smo bi­li po­sve­će­ni jed­ni dru­gi­ma u sva­kom tre­nut­ku i to se ne mo­že za­bo­ra­vi­ti - ka­za­la je slat­ka dru­ži­na Ta­ma­ra, Jo­va­na, Je­le­na i Mi­lu­tin.
Raz­red­ni star­je­ši­na Na­de­žda Pre­le­vić, po­ru­či­la im je da bu­du do­bri i upje­šni kao što su bi­li dok su bi­li kod njih i da re­zul­ta­ti ne­će iz­o­sta­ti. Že­lja­ma se pri­dru­ži­la i Ire­na Mar­ko­vić, pro­fe­so­ri­ca en­gle­skog.