Ro­žaj­ska Osnov­na ško­la „Mu­sta­fa Pe­ća­nin” is­pra­ti­la je 115 ge­ne­ra­ci­ju od 120 po­lu­ma­tu­ra­na­ta. Pro­sla­va je upri­li­če­na u pre­div­nom am­bi­jen­tu ho­te­la „Al­di”, a pro­te­kla je u raz­dra­ga­noj at­mos­fe­ri, dru­že­nju, pje­smi i igri. Da bi im kraj de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja ostao u traj­nom sje­ća­nju ti­ne­je­dže­ri su to­kom ulič­ne pa­ra­de na­smi­ja­ni i ve­se­li, po­zi­ra­li za al­bu­me uspo­me­na. Nji­ho­vu ra­dost ovje­ko­vje­či­li su broj­ni fo­to­re­por­te­ri i na sa­moj pro­sla­vi gdje su na ve­li­čan­stven na­čin pro­sla­vi­li kraj dje­tinj­stva i za­ko­ra­či­li u no­vi, ozbilj­ni­ji ži­vot. Ipak, pje­sme dru­gar­stva su im na­tje­ra­le i ko­ju su­zu na li­ce, ali su vje­što uspje­li da ih pri­kri­ju i obri­šu... Upu­ću­ju­ći im če­stit­ke na ko­rekt­no­sti i fer po­na­ša­nju to­kom do­sa­da­šnjeg ško­lo­va­nja, po­moć­nik di­rek­to­ra ove ško­le, Mu­rat Kli­men­ta, je po­lu­ma­tu­ran­ti­ma po­že­lio sre­ću u bu­du­ćem ško­lo­va­nju i živ­o­tu.
- Ovo je za vas pr­vo naj­ve­se­li­je ve­če ko­je sla­vi­te u dru­štvo na­stav­ni­ka i svo­jih dru­go­va i dru­ga­ri­ca. Na­da­mo se da će­te u istom sa­sta­vu pro­sla­vi­ti i ma­tu­re a že­li­mo i da se još mno­go pu­ta sri­je­će­te i pod­sje­ća­te na ove iz­u­zet­ne tre­nut­ke. Že­lim vam da bu­de­te uspje­šni u po­sti­za­nju re­zul­ta­ta u da­ljem ško­lo­va­nju i da na ovoj pr­voj ras­kr­sni­ci ži­vo­ta, us­pi­je­te da oda­be­re­te pra­ve pu­te­ve ko­ji će vas po­ve­sti u si­gur­nu i sreć­nu bu­duć­nost – po­ru­čio je Kli­men­ta.
Za po­lu­ma­tu­rant­ki­nju Ka­ni­tu Ša­bo­tić ova noć je naj­ljep­ši do­ži­vljaj, ka­ko je ka­za­la, do­ži­vljaj vri­je­dan bo­gat­stva.
- Ove ve­če­ri sam bez­bri­žna i po­ku­ša­vam da ove tre­nut­ke uči­nim vječ­nim. Ipak, ra­sta­nak od dru­ga­ra me či­ni po ma­lo sjet­nom jer su oni dio mo­ga dje­tinj­stva. Naj­ljep­ši dio od­ra­sta­nja za me­ne je vri­je­me pro­ve­de­no u škol­skim klu­pa­ma. Sred­nja ško­la će za me­ne bi­ti no­vi iza­zov jer ću ta­mo pro­ši­ri­ti svo­ja zna­nja i ste­ći no­ve pri­ja­te­lje. Pla­ni­ram da upi­šem gim­na­zi­ju, jer sma­tram da će mi ona pru­ži­ti naj­vi­še zna­nja za me­di­cin­ske na­u­ke ko­je pla­ni­ram ka­sni­je da upi­šem. Na­dam se da ću se po­no­vo sre­sti sa mo­jom ge­ne­ra­ci­jom i da će­mo kao ve­če­ras, ali kao zre­li lju­di uži­va­ti u uspo­me­na­ma ove no­ći – ka­za­la je Ša­bo­tić.
Nje­na dru­ga­ri­ca Aj­na Da­cić će pam­ti­ti ovu noć po li­je­pim tre­nu­ci­ma i svi­ma ko­ji su je uči­ni­li ne­za­bo­rav­nom.
– Ova je kru­na do­sa­da­šnjeg obra­zo­va­nja. Do sa­da sam bi­la od­li­čan đak i iz ove ško­le ću po­ni­je­ti mno­go uspo­me­na i uspje­ha sa tak­mi­če­nja i pri­red­bi. At­mos­fe­ra se ne mo­že opi­sa­ti ri­je­či­ma i za­to će mi osta­ti kao naj­ljep­ša uspo­me­na. Pla­ni­ram da upi­šem Gim­na­zi­ju, a za da­lju bu­duć­nost još uvi­jek ne­mam pre­ci­znu vi­zi­ju ali me za­ni­ma me­di­ci­na, prav­ne na­u­ke, far­ma­ci­ja, gra­fič­ki di­zajn... Ali, ka­ko ka­žu mu­dra­ci, sve u svo­je vri­je­me.
Ne­dim Kar­do­vić je ve­o­ma po­no­san na se­be i svo­je dru­ga­re zbog sve­ga što su do sa­da po­sti­gli.
- Isto­vre­me­no osje­ćam i ra­dost i tu­gu, ra­dost zbog to­ga što sam sti­gao na ras­kri­sni­cu gdje tre­ba da bi­ram ko­jom sta­zom za sti­ca­nja no­vih is­ku­sta­va, a tu­gu zbog ra­stan­ka od du­go­go­di­šnjih pri­ja­te­lja i na­stav­ni­ka ko­ji su mi u jed­nu ru­ku, bi­li dru­gi ro­di­te­lji. Pla­ni­ram da upi­šem jed­nu od sred­njih ško­la, a za bu­duć­nost vje­ru­jem da će se po­bri­nu­ti sud­bi­na.
V.Ra.