Po­lu­ma­tu­ran­ti 45. ge­ne­ra­ci­je, Osnov­ne ško­le „Bra­ća La­bu­do­vić” iz Dra­go­ve Lu­ke, njih 92, na ve­li­čan­stven na­čin su u re­sto­ra­nu Sport­skog cen­tra Nik­šić, pro­sla­vi­li za­vr­še­tak osnov­nog obra­zo­va­nja. Sa nji­ma su do ra­nih ju­tar­njih sa­ti sla­vi­la i 22 uče­ni­ka OŠ „Ra­do­je Či­zmo­vić” iz Ozri­ni­ća. Su­mi­ra­ju­ći uti­ske o li­je­pom dru­že­nju i mno­go to­ga na­u­če­nog to­gom de­vet go­di­na, ali i da­ni­ma pro­ve­de­nim na eks­kur­zi­ji gdje su se po pri­či svo­jih na­stav­ni­ka od­lič­no za­ba­vi­li i po­ka­za­li bez ob­zi­ra na go­di­ne zre­lost ka­žu da je vri­je­me pro­hu­ja­lo kao tren. Na­kon fo­to­gra­fi­sa­nja za uspo­me­nu, usli­je­di­lo je opu­šta­nje uz mu­zi­ku. Uz pje­smu i igru u pre­li­je­pom am­bi­jen­tu re­sto­ra­na i lju­ba­zno oso­blje na­sta­vi­li su dru­že­nje uz or­ke­star „Pla­vi sno­vi”.
Mi­ro Glo­ma­zić, di­rek­tor OŠ „Bra­ća La­bu­do­vić” ka­že da je 45. ju­bi­lar­na ge­ne­ra­ci­ja jed­na od uspje­šni­jih ko­ja iz­la­zi iz te ško­le, te da su osim do­bri đa­ci ne­ki od njih i iz­van­red­ni spor­ti­sti.
- To su po­tvr­di­li i na­gra­da­ma na broj­nim tak­mi­če­nji­ma iz pri­rod­nih i dru­štve­nih na­u­ka, ali i u obla­sti li­kov­nog i li­te­ral­nog stva­ra­la­štva, pa i sport­skih di­sci­pli­na. Že­lim im da na­sta­ve sa uspje­hom ko­ji su ima­li do sa­da, da upi­šu ne­ku od ško­la gdje će do iz­ra­ža­ja do­ći nji­ho­ve kre­a­tiv­ne spo­sob­no­sti. Ne­ka za­si­ja­ju u pu­nom sja­ju gdje god da kre­nu. Ško­li su do­ni­je­li ve­li­ki broj pri­zna­nja. Tri pu­ta uče­ni­ci ove ge­ne­ra­ci­je bi­li su pr­va­ci dr­ža­ve u ša­hu i pr­vi na Olim­pi­ja­di u zna­nju iz ma­te­ma­ti­ke i bi­o­lo­gi­je, gdje su osvo­ji­li mak­si­mal­nih 100 bo­do­va. I u dru­gim seg­men­ti­ma, ka­da su u pi­ta­nju van­na­stav­ne di­sci­pli­ne ta­ko­đe, su da­li za­pa­že­ne re­zul­ta­te i pred­nja­či­li u tak­mi­če­nju sa vr­šnja­ci­ma iz ci­je­le Cr­ne Go­re - ka­zao je Glo­ma­zić.
Ra­de Kri­vo­ka­pić, di­rek­tor OŠ „Ra­do­je Či­zmo­vić” sa po­no­som is­ti­če da je če­ta ma­la, ali oda­bra­na.
- Ovo­go­di­šnja ge­ne­ra­ci­ja po­lu­ma­tu­ra­na­ta jed­na je od onih sa ko­jom se mo­že­mo po­hva­li­ti po sva­kom pi­ta­nju. Uče­stvo­va­li su na tak­mi­če­nji­ma, kvi­zo­vi­ma zna­nja, sport­skim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma i ta­ko na naj­bo­lji na­čin pred­sta­vlja­li ško­lu. Že­lim im da na­sta­ve pra­vim pu­tem, da po­štu­ju svo­je ro­di­te­lje, bu­du­će pro­fe­so­re, ali da se uvi­jek sa po­no­som i ra­do sje­te ško­le u ko­joj su pro­ve­li naj­ljep­ši pe­ri­od ži­vo­ta - ka­zao je Kri­vo­ka­pić.
Ma­ri­ja­na Je­lić, uče­ni­ca OŠ „Bra­ća La­bu­do­vić” ka­že da je bi­lo baš za­ni­mlji­vo pro­te­klih de­vet go­di­na.
- Ško­lo­va­nje ću pam­ti­ti naj­vi­še po dru­gar­stvu. Žao mi je što se ra­sta­je­mo ali mo­ra­mo da­lje. Ge­ne­ra­ci­ji bih po­ru­či­la da i da­lje osta­ne­mo za­jed­no. Upi­sa­ću Eko­nom­sku ško­lu – ka­za­la je Ma­ri­ja­na.
Njen drug iz ško­le Mar­ko Ro­gač ka­že da je do­sta na­u­čio, obra­zo­vao se u osnov­noj ško­li.
- Uz do­sta na­u­če­nog mo­ra se pri­zna­ti pam­ti­će­mo ško­lo­va­nje i po do­brim na­stav­ni­ci­ma. Kao i Ma­ri­ja upi­sa­ću eko­nom­sku. Dru­štvu bih po­ru­čio da upi­šu ško­lu ko­ja im naj­bo­lje od­go­va­ra. Vje­ru­jem da će­mo se i da­lje dru­ži­ti - ka­že Mar­ko Ro­gač.
Bog­dan Đu­ka­no­vić, naj­vje­ro­vat­ni­je će upi­sa­ti Gim­na­zi­ju, a na­stav­ni­ci­ma po­ru­ču­je da bu­du do­bri kao i do sa­da.
- Na­stav­ni­ci­ma bih po­ru­čio da i da­lje bu­du ka­kvi su bi­li i da na­sta­ve da zna­nje pre­no­se uče­ni­ci­ma, dru­ga­ri­ma iz ško­le da idu ka svom ci­lju. Ško­lu ću pam­ti­ti po sjaj­nom is­ku­stvu, pri­ja­te­lji­ma ko­je sam ste­kao, do­brim na­stav­ni­ci­ma. Ru­žnih stva­ri ni­je bi­lo već sa­mo ne­ke sit­ni­ce ko­je se br­zo za­bo­ra­ve i još br­že opro­ste - ka­že Bog­dan Đu­ka­no­vić.
Po li­je­pim uspo­me­na­ma de­ve­to­go­di­šnje ško­lo­va­nje pam­ti­će i uče­ni­ci OŠ Ra­do­je Či­zmo­vić
Mar­ko Ko­va­če­vić is­ti­če da će mi­nu­lih de­vet go­di­na pam­ti­ti po sve­mu li­je­pom.
- Li­je­po smo se dru­ži­li, uči­li. Ni­šta ni­je bi­lo te­ško. Iako za­vr­ša­va­mo ško­lu ge­ne­ra­ci­ji bih po­ru­čio da se ne raz­dva­ja­mo već da osta­ne­mo pra­vi dru­go­vi kao što smo i bi­li. Još ni­je­sam od­lu­čio šta ću da upi­šem, dvo­u­mim se iz­me­đu Gim­na­zi­je i Eko­nom­ske - ka­že Ko­va­če­vić.
Kse­ni­ja Ga­je­vić, na­gla­ša­va da ru­žnih do­ga­đa­ja ni­je ni bi­lo, a tih lo­ših sit­ni­ca ne že­li da se sje­ća već sa­mo da sa­ču­va ve­li­ka pri­ja­telj­stva ko­ja su stvo­ri­li to­kom de­vet go­di­na.
- Ško­lu ću pam­ti­ti naj­vi­še po pri­ja­telj­stvi­ma. To što nas je ma­nje bi­lo je pred­nost jer smo svi bi­li kao jed­na po­ro­di­ca. Ško­la nam je bi­la kao dru­ga ku­ća. Upi­su­jem Gim­na­zi­ju, a ge­ne­ra­ci­ji po­ru­ču­jem da iako se ra­sta­je­mo tre­ba da uvi­jek bu­de­mo jed­ni uz dru­ge - ka­že Ga­je­vić.
L.N.