Svr­še­ni uče­ni­ci osnov­ne ško­le ,,Mar­ko Mi­lja­nov” sve­ča­nim de­fi­le­om uše­ta­li su u po­lu­ma­tur­sku noć gdje su sla­vi­li za­vr­še­tak de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja. Pred­vo­di­li su ih di­rek­tor Ne­boj­ša Ra­ko­če­vić i pro­fe­so­ri­ca Ze­hra Ba­lić, da bi to mje­sto br­zo ustu­pi­li i naj­i­stak­nu­ti­jim uče­ni­ci­ma Eni Ba­li­ja­gić i Alek­si Ma­ti­je­še­vi­ću, đa­ka ge­ne­ra­ci­je.
On ka­že da je po­no­san na sve što je na­u­čio u ovoj ško­li da će mu osta­ti u vječ­nom sje­ća­nju. Po­seb­no kad je u pi­ta­nju ma­te­ma­ti­ka, s ob­zo­rom na to da je po­stao i naj­bo­lji u Cr­noj Go­ri. Slič­no raz­mi­šlja i Ena Ba­li­ja­gić, ta­ko­đe ,,Lu­ča’’ kao i njen škol­ski drug pra­ti­lac. Ona je uz sve to i jed­na od naj­ve­ćih atlet­skih na­da u dr­ža­vi. Me­đu po­lu­ma­tu­tran­ti­ma je bio De­nis Še­će­ro­vić, je­dan od naj­bo­ljih đa­ka u ško­li. Po­seb­no apo­stro­fi­ra dru­gar­stvo i na­stav­ni­ke.
Di­rek­tor Ne­boj­ša Ra­ko­če­vić, sa ve­li­kom do­zom sre­će i za­do­volj­stva bio je uz svo­je đa­ke, sa ko­ji­ma se opra­štao dir­lji­vim za­gr­lja­ji­ma, ka­zu­ju­ći da su dje­ca po­ka­za­la u za­vr­šnoj ve­če­ri da su sa pra­vom svr­sta­ni me­đu naj­bo­lje ge­ne­ra­ci­je ško­le, ko­ja tra­je 37 go­di­na.
- Na­dam se da su nam osta­li u li­je­pom sje­ća­nju i da no­se pre­div­ne us­pom­ne iz ško­le – na­gla­sio je Ra­ko­če­vić.
S po­mi­je­ša­nim osje­ća­njem sje­te i ra­do­sti uče­ni­ke je po­zdra­vi­la i pro­fe­so­ri­ca Ze­hra Ba­lić.
- Sreć­na sam kad vas vi­dim ta­ko raz­dra­ga­ne, li­je­pe, ka­ko na kri­li­ma za­no­sa ko­ra­ča­te u mla­dost, u naj­ljep­še ra­zo­blje u ži­vo­tu sva­kog čo­vje­ka. Sjet­na sam jer se ra­sta­je­mo na­kon to­li­ko go­di­na is­pu­nje­nih pe­nja­njem ka vi­so­vi­ma zna­nja, go­di­na kad smo bi­li sa raz­li­či­tih stra­na ka­te­dre, ali uvi­jek na istom pu­tu ka sti­ca­nju no­vih zna­nja. Vi na­kon ove ve­če­ri od­la­zi­te raz­li­či­tim sta­za­ma ko­je vo­de jed­nom ci­lju da sta­sa­te u uspje­šne lju­de. Uspo­me­ne na da­ne pro­ve­de­ne u osnov­noj ško­li ču­vaj­te kao dra­go­cje­nost ko­ja će pro­to­kom vre­me­na po­sta­ja­ti sve svje­tli­ja i dra­ža. Vi će­te već sju­tra po­sta­ti bi­se­ri ra­su­ti, ali lju­ba­vlju i li­je­pim sje­ća­njem, do kra­ja ži­vo­ta bu­di­te đer­dan u ko­jem će po­seb­nim sja­jem si­ja­ti zr­no bi­se­ra na ko­jem pi­še Osnov­na ško­la „Mar­ko Mi­lja­nov“. Mo­je su oči, vi to zna­te, upi­ja­le ča­rob­nu svje­tlost na mno­gim pla­nin­skim vr­ho­vi­ma. Svje­tlost va­ših oči­ju ve­če­ras je sja­ni­ja od svih tih svje­tlo­sti za­jed­no. Ne­ka taj sjaj i sre­ća u va­ma tra­ju, ne­ka vam oba­sja­ju pu­te­ve uspje­ha i sve te­ško­će, ko­je su u ži­vo­tu ne­mi­nov­ne, uči­ne vam lak­šim i sa­vla­di­vim. Dra­gi mo­ja dje­co, ma­li-ve­li­ki lju­di sre­ćan vam put u ži­vot i ne za­bo­ra­vi­te sta­ru mu­drost: „Ko­ri­je­ni zna­nja su če­sto gor­ki, ali su plo­do­vi ve­o­ma slat­ki!“ - za­klju­či­la je Ba­lić.M.N.