Uče­ni­ci OŠ „Vu­ko Jo­vo­vić” pro­sla­vi­li su kraj osnov­nog obra­zo­va­nja. Svr­še­ni osnov­ci, ob­u­če­ni po po­sled­njoj mo­di pri­sje­ti­li su se vre­me­na ka­da su po­šli u pr­vi raz­red. Za­jed­no su bi­li de­vet go­di­na u do­bru i zlu. Pod­no­si­li grd­nje i ne­prav­de, po­ne­kad su se sva­đa­li, ali je bi­lo i li­je­pih tre­nu­ta­ka ko­je će pam­ti­ti ci­je­log ži­vo­ta. Išli su istim pu­tem, spa­ja­le su ih mno­ge stva­ri, za­jed­no su od­ra­sta­li. Ne­ka­da ni­su vje­ro­va­li u ono što ka­žu od­ra­sli „Go­di­ne će br­zo pro­ći, ne­ćeš ni osje­ti­ti”, .I za­i­sta ni­su ni osje­ti­li, a već je sve pro­šlo br­zo i neo­če­ki­va­no. U jed­nom tre­nut­ku ža­le za pro­šlim go­di­na­ma, a u dru­gom se ra­du­ju od­ra­sta­nju. Ipak, ni­su to iz­gu­blje­ne go­di­ne, dio njih je u nji­ho­vim sje­ća­nji­ma. Iako mut­no, sje­ća­ju se igri sa dru­ga­ri­ma, pr­vih slo­va, bro­je­va. Tu su sva po­znan­sta­va i pri­ja­telj­stva ko­je su ste­kli za pet­na­est go­di­na, kao i ocje­ne, dru­go­vi, uči­te­lji, na­stav­ni­ci, do­go­dov­šti­ne, ra­do­sti i tu­ge. Mo­gu da se opro­ste i ka­žu „Zbo­gom mo­jih pet­na­est go­di­na”, ali mo­gu slo­bod­no re­ći i „Zdra­vo, no­ve go­di­ne”! Sa­da pre­sta­ju da bu­du sa­mo ne­mir­na dje­ca i ula­ze u svi­jet od­ra­slih.
Po­moć­nik di­rek­to­ra Ol­ga Gr­gu­ro­vić po­že­lje­la je po­lu­ma­tu­ran­ti­ma mno­go uspje­ha u bu­du­ćem ži­vo­tu.
- Ve­čeras ste iz­u­zet­no li­je­pi, i va­ša mla­dost či­ni da ovo ve­če bu­de za pam­će­nje. Za­vr­ši­li ste je­dan pe­ri­od u va­šem ži­vo­tu a sa­da po­či­nje no­vi. Vi ste ga pa­met­no is­ko­ri­sti­li, uči­li ste, vri­jed­no ra­di­li, fi­no se dru­ži­li. Da ste do­bra ge­ne­ra­ci­ja go­vo­ri po­da­tak da će ove go­di­ne 17 uče­ni­ka do­bi­ti diplme „Lu­ča” – re­kla je Gr­gu­ro­vić
Za po­lu­ma­tu­ran­te je pro­šao po­sled­nji dan pr­ve ste­pe­ni­ce ško­lo­va­nja, i sa­da su­mi­ra­ju uti­ske. Vri­je­me je da se opro­ste od svog dje­tinj­stva. Vi­še ne mo­gu da bu­du ne­zre­li, neo­d­luč­ni i ne­sa­mo­stal­ni. Mo­ra­ju da se opro­ste od svih dje­ti­nja­ri­ja ko­je su pra­vi­li, jer ih ne smi­ju vi­še po­na­vlja­ti.
Uče­ni­ku Du­ša­nu Ša­le­ti­ću, do­bit­ni­ku di­plo­me „Lu­ča” osnov­na ško­la pro­te­kla je ve­o­ma li­je­po.
-Bi­lo je mno­go li­je­pih stva­ri i uspo­me­na. Na istom mje­stu, u is­toj ško­li gdje smo se sa­sta­li, tu se i ra­sta­je­mo. De­vet go­di­na pro­hu­ja­lo je br­zo, za tren i sad sva­ko ide na svo­ju stra­nu. Pla­ni­ram da upi­šem gim­na­zi­ju, a na­kon to­ga ve­te­ri­nu – is­pri­čao je Ša­le­tić.
Nje­go­va dru­ga­ri­ca Ma­ri­ja Po­po­vić sreć­na je što za­vr­ša­va osnov­nu, a uz­bu­đe­na zbog sred­nje ško­le.
-Bi­li smo dru­ga­ri od pr­vog raz­re­da. De­vet go­di­na se dru­ži­mo i sad se ra­sta­je­mo. Ipak, iz ove ško­le iza­šla sam pu­na zna­nja što go­vo­ri i di­plo­ma „Lu­ča” ko­ju sam za­vri­je­di­la – re­kla je Po­po­vić.
Šar­mant­na Ma­ri­ja­na Bu­ke­lić naj­vi­še će se sje­ća­ti osnov­ne ško­le i dje­tinj­stva.
- Stvar­no mi je žao što se ra­sta­je­mo po­sle to­li­ko go­di­na. To je bi­lo naj­ljep­ših de­vet go­di­na u na­šem ži­vo­tu i na­dam se da će­mo na­sta­vi­ti dru­že­nje i da­lje – ka­že Bu­ki­lić.
Nje­nom part­ne­ru Mi­lo­šu Šku­le­ti­ću ne­do­sta­ja­će dru­štvo i ci­je­la ge­ne­ra­ci­ja.
-U ko­joj god ško­li da bu­dem, s kim god da se dru­žim, mno­go će mi ne­do­sta­ja­ti dru­štvo iz osnov­ne – re­kao je Šku­le­tić.
VI.R.