Po­lu­ma­tur­skom ve­če­ri uče­ni­ka Osnov­ne ško­le „Rat­ko Ža­rić“, iz Nik­ši­ća, u re­sto­ra­nu Sport­skog cen­tra u Nik­ši­ću, okon­ča­na je jed­no­mje­seč­na gro­zni­ca pro­sla­va ma­ur­skih i po­lu­ma­tur­skih. za­ba­va. Oko 100 uče­ni­ka ove ško­le na ve­li­čan­stven na­čin obi­lje­ži­li su kraj dru­že­nja ra­sta­ju­ći se ta­ko uz su­ze od svo­jih na­stav­ni­ka i dru­ga­ra. Na­kon ce­re­mo­ni­je do­če­ka, di­vljea i fo­to­gra­fi­sa­nja, po­zdrav­nih po­ru­ka, usli­je­di­lo je sla­vlje ko­je tra­ja­lo do ka­sno u noć.
Pre­ma ri­je­či­ma Vla­sti­mi­ra Me­do­je­vi­ća, di­rek­to­ra ško­le Dru­ga osnov­na ško­la u Nik­ši­ću po­če­la je sa ra­do­mo 1950. go­di­ne, a de­vet go­di­na ka­sni­je do­bi­la je na­ziv po is­tak­nu­tom re­vo­lu­ci­o­na­ru. Ipak ško­la eg­zi­sti­ra od pe­de­se­te go­di­ne i ovo je 66. go­di­na po­sto­ja­nja, a 58 ge­ra­ci­ja ko­ja iz­la­zi iz nje.
- U pi­ta­nju je iz­u­zet­na ge­ne­ra­ci­ja ko­ja se do­ka­za­la kroz de­ve­to­go­di­šnje ško­lo­va­nje svo­jim mar­lji­vim uče­njem i pri­mjer­nim po­na­ša­njem ka­ko u ško­li ta­ko i na po­lu­ma­tur­skoj eks­kur­zi­ji. Kao i sve osta­le ge­ne­ra­ci­je ima­ju za­pa­že­ne re­zul­ta­te na bro­ji­nim tač­mi­čer­nji­ma. Po­me­nuo bih Dr­žav­no tak­mi­če­nje iz li­kov­nog na Ce­ti­nju gdje je na­ša ško­la osvo­ji­la pr­vu na­gra­du u ka­te­go­ri­ji od pr­vih do če­tvr­tih raz­re­da, ta­ko­đe, pr­vu na­gra­du u ka­te­go­ri­ji še­stih do 8 raz­re­da, i pr­vu na­gra­du u kon­ku­re­ci­ji de­ve­tih raz­re­da. Osvo­ji­li su spe­ci­jal­ni gran pri i na­gra­du za ko­lek­ci­ju, a na­stav­ni­ca Sla­vi­ca Živ­ko­vić na­gra­du za naj­bo­ljeg men­to­ra. U spor­tu su na dr­žav­nom pr­ven­stvu osvo­ji­li dru­go mje­sto u od­boj­ci, tre­će u ko­šar­ci, če­tvr­to u fud­ba­lu kao i zna­čaj­ne re­zul­ta­te iz pri­rod­nih na­u­ka - ka­zao je Me­do­je­vić.
Po­lu­ma­tu­rant Fi­lip Vu­ki­će­vić ka­že da će osnov­nu ško­lu pam­ti­ti naj­vi­še po uče­nju jer je ulo­žio mno­go tru­da.
- Bi­lo je tu i ta­mo te­ško, ka­ko ko­ji pred­met. Dru­že­nje je bi­lo naj­bo­lje i u jed­nu ru­ku mi je žao što se sve za­vr­ša­va jer smo pu­no go­di­na pro­ve­li za­jed­no. Na­sta­vi­će­mo dru­že­nje. Pla­ni­ram da upi­šem Sa­o­bra­ćaj­nu ško­lu i spre­man sam za sve bu­du­će oba­ve­ze. Od­li­čan sam đak, a ško­lu ću naj­vi­še pam­ti­ti po pri­ja­telj­stvu ko­je sam sta­kao, na­dam se, za sva vre­me­na - ka­že Vu­ki­će­vić.
Ni­ko­li­na Bo­žo­vić će ško­lu pa­ma­ti­ti po dru­štvu i po do­brim na­stav­ni­ci­ma ko­ji su bi­li kraj­nje ko­rekt­ni.
- Žao mi je što se sve ovo ne­ka­ko br­zo za­vr­ši­lo. Sve ru­žno za­bo­ra­vljam i pam­tim sa­mo li­je­pe de­ta­lje. Pla­ni­ram da upi­šem Gim­na­zi­ju ili Eko­nom­sku. Pred na­ma je no­vi pe­ri­od pun no­vih od­go­vor­no­sti ko­je ću is­pu­ni­ti na naj­bo­lji na­čin - ka­že Bo­žo­vić.
L.N.