Danas ću vam pisati o ljubavi... o tome kako ja obožavam da volim. Ja sam klasični romantični idiot koji voli da voli i da bude voljen, svaki dan i svakog minuta i svuda. Ali ja nisam onaj sebični romantik, ko me zna, zna da sam neko ko širi ljubav, bez obzira na sve. Volite ljude koji vas vole, to je nekako najljepše i da se ne lažemo, najlakše. Volite ljude koji vas vole, koji vas poštuju, volite ljude koji vam vjeruju. Volite ljude koji vole vaše mane, koji vole i vaše vrline,onima kojima ne smeta način na koji recimo pijete sok, ili jedete kolač. Ljude koji znaju da vam je gerber omiljeni cvijet, ljude koji vole vaš miris, iako ih možda i glava od istog zaboli. Volite ljude kojima ne smeta kako vučete papuče po plaži i što ste možda preglasni dok pričate sa drugaricom na telefon. Nek vas vole ljudi, koji znaju kad treba da ćute, a kada da vas žestoko kritikuju. Volite one koji vas se sjete kada im ama baš ništa ne treba, pa vam onako bez povoda i razloga pošalju poruku,nazovu vas.Takve treba da volite i da čuvate, oni su posebni. A ja najviše volim da volim jednu osobu. E to je uživanje. Iako je ta osoba pomalo komplikovana, tu osobu je uživanje voljeti. Toj osobi je duša čista i mirišljava koža. Ima najdivniju kosu i najzlatnije ruke. Ta osoba umije čak i da se posvađa, ali i da kasni. Što ta persona zna da nas sve nasmije, do suza, a Boga mi i da iskomplikuje i najjednostavnije iznenađenje, u svom stilu. Ta osoba ima najdivnije srce, misli na sve, svakoga, unaprijed. Unaprijed brine, promišlja i surovo iskreno odgovora na sva moja pitanja. A onda požalim što i pitah. Ta osoba je moj pravi prijatelj, oslonac, snaga ali i najveća neuroza i histerija, kad se potrudi. Tu osobu volim jer mi uliva sigurnost, uz tu osobu ne patim, osjećam se posebno, nekada posebno glupkasto, buckasto, ali i posebno voljeno, opet sve zavisi od momenta. Volim način kako ta osoba jede i uživa u hrani, pa čak i u tome što me nikad ne pohvali kao domaćicu, makar ne da je čujem. Ali taj neko najljepše na svijetu kritikuje moje duge „prazne“ razgovore, uči me da imam stav prema ljudima i prijateljima, kako da mi niko ništa ne može, a da ostanem dama. I kada se najviše nekada naljutim i pomislim „e neću više da toliko volim“ ja onda odmahnem rukom i volim još više i jače. E tako ja volim. Volim tople ljude, drage prijatelje, volim djecu mojih rođaka i njihove marifetluke. Volim čak i svoje poznanike, dobronamjerne kolege, čudne komšinice, prodavača kukuruza u kvartu, Jagodu, Veroniku, kasirku iz marketa. Ja baš volim da pokažem nekome da ga volim. Dok nekome život prođe skrivajući svoja osjećanja i emocije, jer zaboga to je za slabiće, a opet ljudi kad doznaju da su voljeni oni to ponekad i koriste, malo zloupotrebe. Pa šta. Nek koriste, nek su nekada sebični, ne pokažu svi koliko im je stalo. Zašto da nam jednog dana bude kasno ili žao. Neko drag nam ode, daleko, najdalje, a ostade nam ona riječ u grlu, meka kao svila, a teška kao kamen. Ode, a ne rekosmo da volimo, da marimo, da brinemo, jer sve se danas može kupiti, samo ne može vrijeme, ono je jedino nepovratno i neprocjenljivo. I ne brinite ako vas neko ne voli, onoliko koliko bi vi željeli, volite vi. Srećniji je onaj koji daje, poklanja, voli od onih drugih, provjereno.
Budite mi dobri, vedri, veseli i nasmijani.
Ljeto je konačno tu.
Volim vas a vi volite nekoga.
Ljubi vas Bisenija!!!!!!!!!!!!!