Sko­ro če­vr­ti­na is­pi­ta­nih zdrav­stve­nih rad­ni­ka (22,2 od­sto) sma­tra da vi­rus HIV-a pre­no­si ko­ma­rac, a (17,1 od­sto) ne zna da li je to tač­no, dok je oko osam pro­ce­na­ta is­pi­ta­nih iz­ja­vi­lo da se že­na mo­že in­fi­ci­ra­ti is­klju­či­vo anal­nim sek­som sa mu­škar­cem, na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje „Stu­di­ja zna­nja, sta­vo­va i po­na­šnja u ve­zi sa HIV/AIDS me­đu zdrav­stve­nim rad­ni­ci­ma”. Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja, u ko­je je „Dan” imao uvid, po­ka­zu­ju da me­đu me­di­cin­skim rad­ni­ci­ma po­sto­ji kon­fu­zi­ja i ne­zna­nje ka­da je pre­no­še­nje HIV/AIDS-a u pi­ta­nju. Ve­ći­na zdrav­stve­nih rad­ni­ka pri­zna­la je da su nji­ho­va zna­nja u ve­zi sa HIV/AIDS-om ne­do­volj­na, pri če­mu ve­li­ki broj njih ni­je imao pri­li­ku da uče­stvu­je edu­ka­ci­ja­ma iz na­ve­de­nih obla­sti.
U is­tra­ži­va­nju je uče­stvo­va­lo 813 zdrav­stve­nih rad­ni­ka. Pre­ma iz­vje­šta­ju epi­de­mi­o­lo­ga, ko­ji pot­pi­su­je di­rek­tor In­sti­tu­ta Bo­ban Mu­go­ša, sa­mo 18 pro­ce­na­ta nji­ho­vih ko­le­ga zna ko­ja se sve opre­ma ko­ri­sti za za­šti­tu od pre­no­še­nja HIV-a na ra­du.
– Vi­še od dvi­je tre­ći­ne is­pi­ta­ni­ka, 71,2 od­sto, ni­ka­da se ni­je te­sti­ra­lo na HIV. Od to­ga dok­to­ri me­di­ci­ne pred­nja­če sa 70,3 od­sto, a teh­ni­ča­ri sto­ma­to­lo­zi sko­ro 100 od­sto. Ma­li broj od 7,6 od­sto te­sti­rao se na HIV u po­sled­njoj go­di­ni. Go­to­vo svi is­pi­ta­ni­ci sma­tra­ju da kon­takt sa kr­vlju in­fi­ci­ra­ne oso­be pred­sta­vlja opa­snost po nji­ho­vo zdra­vlje. Vi­še od po­lo­vi­ne is­pi­ta­ni­ka, 59,3 od­sto, sma­tra da se kon­takt sa plju­vač­kom HIV za­ra­že­nog, od­no­sno su­za­ma, 95,1 od­sto, ne mo­že pre­ni­je­ti na me­di­cin­ske rad­ni­ke – sto­ji u iz­vje­šta­ju.
Ana­li­za re­zul­ta­ta po­ka­za­la je da je tač­nost od­go­vo­ra zdrav­stve­nih rad­ni­ka o pre­no­še­nju HIV-a bi­la sa­mo 7,1 od­sto.
– U pro­sje­ku, naj­ve­ći broj tač­nih od­go­vo­ra da­li su fi­zi­o­te­ra­pe­u­ti, dok­to­ri me­di­ci­ne, a naj­ma­nje sto­ma­to­lo­zi i ba­bi­ce – upo­zo­ra­va­ju epi­de­mi­o­lo­zi.
Iz­vje­štaj In­sti­tu­ta po­ka­zao je da zdrav­stve­ni rad­ni­ci ni­je­su si­gur­ni šta zna­če na­zi­vi HIV (vi­rus) i AIDS (bo­lest si­da).
– Sva­ki če­tvr­ti is­pi­ta­nik sma­tra da će HIV po­zi­tiv­na trud­ni­ca uvi­jek ro­di­ti HIV po­zi­tiv­no di­je­te, a sva­ki osmi me­di­cin­ski rad­nik ne zna od­go­vor na ovo pi­ta­nje – sto­ji u iz­vje­šta­ju.
Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da čak 78,8 od­sto is­pi­ta­nih sma­tra da po­sto­ji dje­lo­tvor­na vak­ci­na pro­tiv HIV-a.
– Ve­li­ki broj zdrav­stve­nih rad­ni­ka ne zna na ko­ji na­čin se mo­že utvr­di­ti ko­ja je oso­ba za­ra­že­na, a ko­ja ni­je. Dvi­je tre­ći­ne is­pi­ta­ni­ka sma­tra da se si­gur­na HIV di­jag­no­za po­sti­že teh­ni­ka­ma ELI­SA i Ve­stern blot, dok če­tvr­ti­na ne zna da li se tim pro­ce­du­ra­ma ona mo­že po­sti­ći. Oko 25 od­sto is­pi­ta­ni­ka ocje­nju­je da se an­ti­ti­je­la na HIV mo­gu de­tek­to­va­ti se­dam da­na na­kon in­fek­ci­je, dok 44,6 od­sto sma­tra da je taj po­da­tak ne­ta­čan – ka­žu epi­de­mi­o­lo­zi.
Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je po­di­je­ljen stav zdrav­stve­nih rad­ni­ka o to­me da li se be­bi HIV mo­že pre­ni­je­ti sa in­fi­ci­ra­ne maj­ke.
– Po­lo­vi­na is­pi­ta­ni­ka sma­tra da se be­ba­ma na taj na­čin mo­že pre­ni­je­ti HIV, a 26 od­sto da ne mo­že – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.
U iz­vje­šta­ju se po­ka­za­lo da me­di­cin­ski rad­ni­ci ne zna­ju ni ko­je se još za­ra­zne bo­le­sti naj­če­šće ja­vlja­ju kod pa­ci­je­na­ta ko­ji ima­ju HIV/AIDS.
– Ma­nje od tre­ći­ne is­pi­ta­ni­ka ozna­či­lo je krip­to­ko­ko­zu kao pra­te­ću in­fek­ci­ju, dok čak 45 od­sto ni­je zna­lo da od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li je to pra­te­ća bo­lest kod za­ra­že­nih oso­ba. Ma­nje od po­lo­vi­ne is­pi­ta­ni­ka sma­tra da je tu­ber­ku­lo­za pra­te­ća in­fek­ci­ja kod oso­ba sa AIDS-om, dok če­tvr­ti­na sma­tra da to ni­je tač­no. Vi­še od 40 od­sto is­pi­ta­ni­ka ne zna da li su lep­to­spi­ro­zam bru­ce­lo­za i ši­ge­lo­za pra­te­će in­fek­ci­je HIV/AIDS, a po­lo­vi­na is­pi­ta­ni­ka je u sva tri slu­ča­ja ka­za­la da one ni­je­su pra­te­će in­fek­ci­je – sto­ji u iz­vje­šta­ju.
Iz­vje­štaj In­sti­tu­ta je po­ka­zao da zdrav­stev­ni rad­ni­ci ima­ju pred­ra­su­de pre­ma oso­ba­ma ko­je ima­ju HIV/AIDS.
– Vi­še od če­tvr­ti­ne is­pi­ta­ni­ka ni­je si­gur­no da li se sla­že da su oso­be ko­je su in­fi­ci­ra­ne HIV-om pu­tem sek­sa ili zlo­u­po­tre­bom dro­ga to za­slu­ži­le. Pre­ko 35 od­sto is­pi­ta­ni­ka osu­đu­je oso­be ko­je ima­ju HIV/AIDS, a 28 od­sto je sa­gla­sno da ima­ju strah ka­da raz­mi­šlja­ju o oso­ba­ma ko­je ži­ve sa HIV-om – re­zul­ta­ti su is­tra­ži­va­nja.
U iz­vje­šta­ju je na­ved­no da se vi­še od tre­ći­ne is­pi­ta­ni­ka sla­že da se zdrav­stve­nim rad­ni­ci­ma ko­ji ima­ju HIV tre­ba za­bra­ni­ti rad sa pa­ci­jen­ti­ma.
– Sko­ro po­lo­vi­na is­pi­ta­ni­ka ni­je si­gur­na da li bi se pri­ja­vi­la za rad sa oso­ba­ma obo­lje­lim od AIDS-a. Za rad sa obo­lje­lim oso­ba­ma pri­ja­vi­lo bi se ma­nje od 20 pro­ce­na­ta me­di­cin­skih rad­ni­ka – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.
D.B.


Tabu i car­ski rez

Od is­pi­ta­nih me­di­cin­skih rad­ni­ka vi­še od tre­ći­ne sma­tra da se car­skim re­zom pre­ven­tiv­no dje­lu­je ka­ko ne bi do­šlo do pre­no­še­nja HIV-a sa za­ra­že­ne maj­ke na be­bu. Isto to­li­ko me­di­ci­na­ra ocje­nju­je da to ni­je tač­no, dok če­tvr­ti­na ne zna šta tre­ba ura­di­ti u tim slu­čej­vi­ma, re­zul­ta­ti su is­tra­ži­va­nja.


Ba­bi­ce i me­di­cin­ske se­stre bez do­dat­nog obra­zo­va­nja

Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je me­đu is­pi­ta­ni­ci­ma naj­ve­ći broj ba­bi­ca, me­di­cin­skih se­sta­ra i fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta ko­ji ni­je­su pro­šli do­dat­no obra­zo­va­nje o pre­no­še­nju HIV/AIDS-a.
– Pre­ko 70 od­sto is­pi­ta­ni­ka ne­ma ne­ma ni­ka­kvih zna­nja o HIV/AIDS-u. Čak 42,7 od­sto is­pi­ta­nih me­di­cin­skih rad­ni­ka sma­tra da je ono ne­do­volj­no i lo­še. Pre­ko 40 od­sto je oci­je­ni­lo da je po­treb­na do­dat­na edu­ka­ci­ja, a 20 od­sto sma­tra da je ona pri­je­ko po­treb­na – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.