U to­ku jed­ne dva­na­e­sto­ča­sov­ne smje­ne u am­bu­lan­ti pod­go­rič­ke Hit­ne po­mo­ći pre­gle­da se oko sto pa­ci­je­na­ta i u pro­sje­ku se oba­vi oko 30 kuć­nih po­sje­ta, što zna­či da na go­di­šnjem ni­vou broj pa­ci­je­na­ta pre­la­zi ci­fru od 60 hi­lja­da am­bu­lant­nih pre­gle­da i 15 hi­lja­da kuć­nih po­sje­ta, re­kao je u raz­go­vo­ru za „Dan” dok­tor Mi­loš Iva­no­vić. On je ka­zao da taj broj ne­znat­no va­ri­ra za­vi­sno od go­di­šnjih do­ba i pru­su­stva raz­li­či­tih epi­de­mi­ja, gri­pe, re­spi­ra­tor­nih ili ali­men­tar­nih tok­so­in­fek­ci­ja.
– Po­moć naj­če­šće tra­že pa­ci­jen­ti sa hro­nič­nim bo­le­sti­ma, kao i pa­ci­jen­ti ko­ji ima­ju kar­di­o­va­sku­lar­ne, pluć­ne bo­le­sti, ne­u­ro­lo­ške i psi­hi­ja­trij­ske, pa­ci­jen­ti ko­ji ima­ju mi­gre­nu, bo­lo­ve u zglo­bo­vi­ma, kao i pa­ci­jen­ti sa raz­li­či­tom hi­rur­škim pro­ble­mi­ma i ra­znim po­vre­da­ma. Ta­ko­đe, sva­ko­dnev­no se ja­vlja po ne­ko­li­ko pa­ci­je­na­ta sa simp­to­mi­ma akut­nog stre­snog sin­dro­ma i ank­si­o­znog sta­nja – re­kao je Iva­no­vić.
On je na­gla­sio da se naj­če­šće ja­vlja mla­đa po­pu­la­ci­ja, od ko­jih je in­ci­den­ca žen­skog po­la ne­što ve­ća.
– Sim­pto­mi kod ovih pa­ci­je­na­ta su pri­lič­no ši­ro­ki i ra­zno­vr­sni, bi­lo da se ra­di o psi­hič­kim ili fi­zič­kim simp­to­mi­ma. Ta­kvi pa­ci­jen­ti naj­če­šće osje­ća­ju ubr­zan ili ne­pra­vi­lan sr­ča­ni rad, zno­je­nje, su­vo­ću usta, ubr­za­no i po­vr­šno di­sa­nje, osje­ćaj utr­nu­lo­sti u eks­tre­mi­te­ti­ma, vr­to­gla­vi­cu i ne­svje­sti­cu, muč­ni­nu, pro­ble­me sa pro­ba­vom, di­ja­re­ju. Ža­le se na ne­pre­stan osje­ćaj umo­ra, na kon­stant­nu za­bri­nu­tost, sla­bu kon­cen­tra­ci­ju, ner­vo­zu i ne­sa­ni­cu. Svi ti pa­ci­jen­ti simp­to­me do­ži­vlja­va­ju kao ne­što vr­lo ne­pri­jat­no i ži­vot­no ugro­ža­va­ju­će, zbog če­ga se naj­če­šće ja­vlja­ju lje­ka­ru. Če­sto se ti na­pa­di stra­ha ko­ji pre­ra­sta­ju u pa­ni­ku ja­lja­ju iz­ne­na­da i bez ika­kvog po­vo­da u smi­slu ne­ke akut­ne stre­sne re­ak­ci­je. Sve to go­vo­ri da je pro­blem sa ank­si­o­znim sta­njem vr­lo kom­plek­sno i vi­še­sloj­no – re­kao je on.
Iva­no­vić na­gla­ša­va da oko­li­na i i po­je­di­ni lje­ka­ri ko­ji pa­ci­jen­ti­ma po­sve­te sa­mo po­vr­šno pa­žnju če­sto ka­žu da pa­ci­jen­ti sa­mi tre­ba da se iz­bo­re sa stra­ho­vi­ma i ne­la­god­nim sta­njem.
– Pri­mje­ću­jem da su naj­če­šće kod mla­dih lju­di ko­ji ima­ju ovaj pro­blem za­stu­plje­ni strah, na­pe­tost, unu­tra­šnji ne­mir. Uzro­ci su raz­li­či­ti, a naj­če­šći su pro­ble­mi po­slov­ne, emo­tiv­ne ili eko­nom­ske pri­ro­de, kao i pro­ble­mi u ko­mu­ni­ka­ci­ji i si­tu­a­ci­ja­ma ko­je na­me­ću br­zi tem­po ži­vo­ta i ne­re­al­ni ci­lje­vi, što do­vo­di do ži­vot­nih raz­o­ča­ra­nja ko­ja mo­gu bi­ti oki­da­či za ank­si­o­zna sta­nja. To mo­đe do­ve­sti i do psi­hič­kih obo­lje­nja, po­put de­pre­si­je. To je sa­mo je­dan od pro­ble­ma ko­ji sam evi­den­ti­rao kroz sva­ko­dnev­nu prak­su u am­bu­lan­ti i na te­re­nu, a či­tav spek­tar se na­sta­vlja i da­lje, od ge­ne­tič­ke pre­di­spo­zi­ci­je, ra­znih tra­u­ma u dje­tinj­stvu, kon­zu­mi­ra­nja ra­znih vr­sta dro­ga, ne­kih so­mat­skih obo­lje­nja, kao što je po­re­me­ćaj ra­da štit­ne žli­je­zde. Sve to uka­zu­je da se pa­ci­jen­ti mo­ra­ju ozbilj­no po­sve­ti­ti se­bi – re­kao je Iva­no­vić.B.Ma.

Fi­zič­ka ak­tiv­nost je bit­na
Iva­no­vić je ka­zao da je pa­le­ta te­ra­pij­skih mo­da­li­te­ta u slu­ča­ju ank­si­o­zno­sti pri­lič­no ši­ro­ka i vr­lo efi­ka­sna ako se sa njom poč­ne na vri­je­me. On pa­ci­jen­te sa­vje­tu­je da bu­du fi­zič­ki ak­tiv­ni i da ak­tiv­no­sti pri­la­go­de kon­di­ci­ji i go­di­na­ma.
– Ve­o­ma je bit­no da pri­ča­ju o svo­jim pro­ble­mi­ma, da na­u­če da se opu­ste u kru­gu po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja. Po­sto­ji ra­zni kur­se­vi i teh­ni­ke di­sa­nja i jo­ge ko­ji po­ma­žu pa pa­ci­jent po­stig­ne jed­nu du­hov­nu i fi­zič­ku nir­va­nu. Oba­ve­zno je po­red to­ga ja­vi­ti se i struč­nom li­cu, psi­hi­ja­tru ili psi­ho­lo­gu. To je i je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma, jer iz is­ku­stva mo­gu re­ći da je kon­takt sa psi­hi­ja­trom i psi­ho­ta­ra­pe­u­tom kod nas još uvi­jek ta­bu te­ma. Na kra­ju kra­je­va, po­sto­ji i ši­ro­ka pa­le­ta mo­der­nih far­ma­ko­lo­ških sred­sta­va, od ben­zo­di­a­ze­pi­na do naj­no­vi­jih an­ti­de­pre­si­va i an­tip­si­ho­ti­ka ko­ji su vr­lo efi­ka­sni u slu­ča­je­vi­ma ka­da pret­hod­ni te­ra­pij­ski mo­da­li­te­ti ni­su da­li zna­čaj­ni­je re­zul­ta­te – na­gla­sio je Iva­no­vić.