De­kan Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Pod­go­ri­ci Go­ran Ni­ko­lić ka­zao je u razgovoru za „Dan” da Cr­noj Go­ri ne­do­sta­je 750 lje­ka­ra za sa­vre­me­ne stan­dar­de li­je­če­nja, ali da je do­dat­ni pro­blem or­ga­ni­za­ci­ja pri­mar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te, ras­po­la­ga­nje ma­te­ri­jal­nim i ka­drov­skim ka­pa­ci­te­­ti­ma i di­stri­bu­ci­jom lje­ko­va. On je po­ru­čio da usta­no­va na či­jem je če­lu ne­će mi­je­nja­ti upi­snu po­li­ti­ku i po­ve­ća­va­ti broj stu­de­na­ta, jer ne­ma­ju uslo­ve za ta­ko ne­što, a ti­me bi se uma­njio kva­li­tet nji­ho­vog zna­nja. On ob­ja­šnja­va da su u do­bro or­ga­ni­zo­va­nom zdrav­stve­nom si­ste­mu svi lje­ka­ri spe­ci­ja­li­sti i sub­spe­ci­ja­li­sti kon­sul­tan­ti iza­bra­nih dok­to­ra. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na li­je­če­njem mo­že se pro­mi­je­ni­ti bo­ljom in­te­gra­ci­jom pri­vat­nog i jav­nog zdrav­stva i si­ste­mom pla­ća­nja zdrav­stve­nih uslu­ga. Ka­ko ka­že, ta­ko sa­gle­dan pro­blem uka­zu­je da se sa­mo po­ve­ća­njem za­ra­da me­di­cin­skog oso­blja ne­će ri­je­ši­ti pro­ble­mi u zdrav­stvu.
Iza­bra­ni dok­tor po­vre­me­no upu­ću­je pa­ci­jen­ta na kon­sul­ta­ci­ju ili in­ter­ven­ci­ju spe­ci­ja­li­sti, pre­ma vo­di­či­ma za li­je­če­nje bo­le­sti. Po­sli­je kon­sul­ta­ci­je ili in­ter­ven­ci­je spe­ci­ja­li­ste, iza­bra­ni dok­to­ri na­sta­vlja­ju li­je­če­nje. Spe­ci­ja­li­sti ne vr­še ru­tin­ske re­dov­ne kon­tro­le hro­nič­nih bo­le­sni­ka, ko­jih je naj­vi­še, a ra­de se sva­kih šest mje­se­ci. To stva­ra pri­vid manj­ka spe­ci­ja­li­sta, jer ra­de po­sao ko­ji ne pri­pa­da nji­ma - is­ti­če Ni­ko­lić.
On je re­kao da Me­di­cin­ski fa­kul­tet ima pet osnov­nih stu­dij­skih pro­gra­ma od ko­jih je stu­dij­ski pro­gram me­di­ci­ne star 18 go­di­na.
–Na ovom stu­dij­skom pro­gra­mu upi­su­ju se 42 stu­den­ta go­di­šnje. Fa­kul­tet je ta­ko pro­stor­no i ka­drov­ski kon­ci­pi­ran u osni­va­nju. Po­ve­ća­nje bro­ja stu­de­na­ta uma­nji­lo bi kva­li­tet na­sta­ve. Sva­ki stu­dent me­di­ci­ne to­kom stu­di­ja mo­ra pro­ve­sti vri­je­me u ana­tom­skim sa­la­ma, mo­ra ima­ti svo­je mje­sto u po­seb­nim la­bo­ra­to­ri­ja­ma za fi­zi­o­lo­gi­ju, pa­to­fi­zi­o­lo­gi­ju, bi­o­he­mi­ju i far­ma­ko­lo­gi­ju. On mo­ra da ima is­ku­stvo u kli­nič­kim i sud­sko-me­di­cin­skim ob­duk­ci­ja­ma. U kli­nič­kim pred­me­ti­ma mo­ra ima­ti pri­stup pa­ci­jen­ti­ma za sti­ca­nje vje­šti­na lje­ka­ra. Po­ve­ćan broj stu­de­na­ta na me­di­ci­ni ne mo­že se ri­je­ši­ti uno­še­njem no­vih sto­li­ca u am­fi­te­a­tar – ja­san je Ni­ko­lić.
On sma­tra da po­sto­je vr­lo raz­li­či­ta mi­šlje­nja o bro­ju lje­ka­ra ukup­no i lje­ka­ra spe­ci­ja­li­sta po­treb­nih cr­no­gor­skom zdrav­stvu.
–Svi ana­li­ti­ča­ri se ru­ko­vo­de du­gim re­do­vi­ma pa­ci­je­na­ta ko­ji če­ka­ju na pre­gle­de i li­sta­ma če­ka­nja na pre­gle­de. To ni­je je­di­ni po­ka­za­telj po­treb­nog bro­ja lje­ka­ra. Pre­ma stan­dar­di­ma EU, po­tre­ban broj lje­ka­ra je 335 na 100.000 sta­nov­ni­ka. U cr­no­gor­skom zdrav­stve­nom si­ste­mu ra­di oko 220 lje­ka­ra na 100.000 sta­nov­ni­ka. Po­zna­to je da se naj­ve­ći ne­do­sta­tak lje­ka­ra osje­ća u ru­ral­nim sre­di­na­ma, pa i u gra­do­vi­ma van Pod­go­ri­ce. Tu su po­treb­ni lje­ka­ri i me­di­cin­sko oso­blje, a ma­nja po­tre­ba je za lje­ka­ri­ma subspe­ci­ja­li­sti­ma u KCCG - ka­že Ni­ko­lić.
De­kan Me­di­cin­skog na­gla­ša­va da se pre­ma Za­ko­nu o spe­ci­ja­li­za­ci­ja­ma svi spe­ci­ja­li­zan­ti iz Cr­ne Go­re evi­den­ti­ra­ju na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu.
–Tre­nut­no su evi­den­ti­ra­na 172 lje­ka­ra na spe­ci­ja­li­za­ci­ji u Cr­noj Go­ri. Fa­kul­tet or­ga­ni­zu­je po men­tor­skom prin­ci­pu ra­da i pre­ma za­ko­nu sa­vla­da­va­nje pred­vi­đe­nih zna­nja i vje­šti­na. Upu­ću­je spe­ci­ja­li­zan­ta u usta­no­ve u Cr­noj Go­ri i van Cr­ne Go­re pre­ma pra­vil­ni­ku ma­tič­ne spe­ci­ja­li­za­ci­je – ob­ja­šnja­va Ni­ko­lić.
On uka­zu­je da je glav­ni pro­blem ne­po­sto­ja­nje kon­ku­ren­ci­je u zdrav­stve­nom si­ste­mu i da je uvo­đe­nje me­đu­na­rod­nog pru­ža­o­ca uslu­ga u zdrav­stve­ni si­stem Cr­ne Go­re rje­še­nje kva­li­te­ta, a sa­mim tim i mo­guć­nost iz­bo­ra pa­ci­je­na­ta ko­me će po­vje­ri­ti li­je­če­nje.
–Vi­si­na pri­ma­nja lje­ka­ra i me­di­cin­skog oso­blja spa­da u ka­te­go­ri­ju pro­ble­ma u si­ste­mu. Sva­ki lje­kar i zdrav­stve­ni rad­nik mo­ra se bo­ri­ti za pa­ci­jen­ta, na pr­vom mje­stu kva­li­te­tom zdrav­stve­ne uslu­ge i gra­di­ti po­treb­no po­vje­re­nje ko­je pa­ci­jent ima pre­ma lje­ka­ru. Pri­vat­ni sek­tor u tom prav­cu ne mo­že pred­sta­vlja­ti kon­ku­ren­ci­ju jav­nom zdrav­stvu, jer se u nje­mu tre­nut­no ne mo­gu pru­ži­ti sred­nje slo­že­ne i naj­slo­že­ni­je zdrav­stve­ne uslu­ge. Sle­de­ći pro­blem zdrav­stva je lo­ša ko­mu­ni­ka­ci­ja na re­la­ci­ji pa­ci­jent lje­kar. Do­bro in­for­mi­san i mo­ti­vi­san pa­ci­jent je neo­p­ho­dan pred­u­slov za uspje­šno li­je­če­nje, re­kao je Ni­ko­lić.
D.BOGOJEVIĆ


Studenti će učiti komunikaciju

Nikolić je rekao da će u pro­ce­su re­a­kre­di­ta­ci­je stu­dij­skih pro­gra­ma UCG ko­ji je u to­ku i za­vr­ša­va se 2017. go­di­ne uči­ni­ti do­sta pro­mje­na ko­je će osa­vre­me­ni­ti i da­ti vi­še prak­tič­nih zna­nja i vje­šti­na di­plo­mi­ra­nim stu­den­ti­ma u od­no­su na te­o­ret­ska zna­nja.
–Kao naj­va­žni­ji dio re­for­me pro­gra­ma stu­di­ra­nja sma­tra­mo uvo­đe­nje pred­me­ta ko­mu­ni­ka­ci­je u sve stu­dij­ske pro­gra­me Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta. Za­klju­či­li smo da na­ši stu­den­ti mo­ra­ju bi­ti sprem­ni za sa­vre­me­ni, ho­li­stič­ki prin­cip zdrav­stve­ne za­šti­te, gdje se u cen­tru ne na­la­zi bo­lest ili sta­nje ko­je se li­je­či, ne­go pa­ci­jent sa svim svo­jim po­tre­ba­ma, na­vo­di Ni­ko­lić.


Bo­lo­nja ni­je uspje­la

Ni­ko­lić ka­že da ima­ju ugo­vo­re o sa­rad­nji sa svim me­di­cin­skim fa­kul­te­ti­ma u okru­že­nju, ali da bo­lo­nja ni­je uspje­la jer iz­o­sta­je raz­mje­na stu­de­na­ta.
–Osnov­na na­sta­va na far­ma­ci­ji i sto­ma­to­lo­gi­ji di­je­lom je po­dr­ža­na sa isto­i­me­nih fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Sa­rad­nja se od­vi­ja i sa dru­gim uni­ver­zi­te­ti­ma u okru­že­nju na po­lju po­sle­di­plom­ske na­sta­ve, dok­tor­ske na­sta­ve i spe­ci­ja­li­za­ci­ja. Na­ža­lost, osnov­na za­mi­sao bo­lonj­skog pro­ce­sa stu­di­ra­nja, mo­bil­nost na­stav­ni­ka i stu­de­na­ta iz­me­đu fa­kul­te­ta i uni­ver­zi­te­ta ni­je za­ži­vje­la to­li­ko da bi­smo bi­li za­do­volj­ni, is­ti­če Ni­ko­lić.