Pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je oci­je­ni­li su ju­če otu­žnom i pra­znom pri­ču pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća na sve­ča­noj aka­de­mi­ji po­vo­dom 100 go­di­na od Moj­ko­vač­ke bit­ke. Oni sma­tra­ju da se Đu­ka­no­vić baš u iz­bor­noj go­di­ni sje­tio da go­vo­ri o sla­vi Moj­ko­vač­ke bit­ke, a da je sa­mo pri­je go­di­nu da­na go­vo­rio ka­ko je Ga­vri­lo Prin­cip, či­ju su bor­bu pro­tiv Austro­u­ga­ra po­dr­ža­li ju­na­ci sa Moj­kov­ca, te­ro­ri­sta.
Na sve­ča­noj aka­de­mi­ji po­vo­dom 100 go­di­na od Moj­ko­vač­ke bit­ke Đu­ka­no­vić je ka­zao da je ta po­bje­da još ve­ća ako se ima u vi­du da je iz­vo­je­va­na u uslo­vi­ma ka­da je sva­ki voj­nik znao da se pri­bli­ža­va kraj ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re čim je okon­ča­na i vla­da­vi­na di­na­sti­je Pe­tro­vi­ća-Nje­go­ša. On je ka­zao da su na­kon to­ga usli­je­di­li oku­pa­ci­ja i dr­žav­no po­ni­šta­va­nje Cr­ne Go­re na ne­le­gi­tim­noj Pod­go­rič­koj skup­šti­ni.
Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je oci­je­nio je ju­če da su se Moj­ko­vač­kom bit­kom bra­ni­la bal­kan­ska vra­ta i vra­ta one hri­šćan­ske Evro­pe ko­ja su i on­da bi­la ugro­že­na, ko­ja su i da­nas na isti na­čin ugro­že­na od po­to­ma­ka istih onih ko­ji su kre­nu­li i vo­di­li kr­va­vi i bra­to­u­bi­lač­ki rat, Pr­vi svjet­ski rat, i onaj kr­va­vi­ji – Dru­gi svjet­ski rat, i onih ko­ji su u ova na­ša vre­me­na po­no­vo bom­bar­do­va­li naš na­rod i na­šu dr­ža­vu, ote­li nam na­si­ljem Ko­so­vo i Me­to­hi­ju. Mi­tro­po­lit je u ma­na­sti­ru Mo­ra­ča odr­žao mo­li­tvu za po­koj du­ša svih kti­to­ra, pri­lo­žni­ka i ob­no­vi­te­lja ma­na­sti­ra Mo­ra­če, ali i onih ko­ji su pri­je sto go­di­na na Moj­kov­cu žr­tvo­va­li svoj ži­vot za krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu.
– Za­jed­no sa nji­ma i 387 do­bro­vo­lja­ca ko­ji su kre­nu­li iz Ame­ri­ke da bra­ne slo­bo­du, svoj obraz i svo­je sve­ti­nje, a to su bi­li Li­ča­ni, Her­ce­gov­ci, Dal­ma­tin­ci, Cr­no­gor­ci, Br­đa­ni, a ko­ji su na­stra­da­li kod Me­do­ve – ka­zao je on, is­ti­ču­ći da se tra­ge­di­ja kod Me­do­ve do­go­di­la pri­je sto go­di­na na dru­gi dan Bo­ži­ća.
– Oni su kre­nu­li da bra­ne svo­ju otadž­bi­nu, za­jed­no sa bra­ćom Sr­bi­ma i Cr­no­gor­ci­ma, pa iako ni­je­su sti­gli u Moj­ko­vac i da od­bra­ne Lov­ćen, oni su svo­jom žr­tvom pro­sla­vi­li ne sa­mo svo­je ime, ne­go su ugra­di­li se­be u slo­bo­du ovog na­ro­da na naj­ču­de­sni­ji na­čin – is­ta­kao je on.
Li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­ja Man­dić u iz­ja­vi za „Dan” je ka­zao da ovo­go­di­šnje obi­lje­ža­va­nje sto­go­di­šnji­ce Moj­ko­vač­ke bit­ke svje­do­či ko­li­ko je Cr­na Go­ra po­di­je­lje­na. Po nje­go­vom mi­šlje­nju, ak­tu­el­na vlast je i na ovom pri­mje­ru po­ka­za­la da upor­no sli­je­di po­li­ti­ku onih sna­ga ko­je ni­ka­da ni­je­su ima­le is­kre­ne na­mje­re ka­da je Cr­na Go­ra u pi­ta­nju.
– Sto­go­di­šnji­cu Moj­ko­vač­ke bit­ke obi­lje­ža­va­le su dvi­je Cr­ne Go­re. Jed­na
ko­ja je tra­di­ci­o­nal­na i ko­ja sli­je­di ve­li­ke ide­je na­še voj­ske ko­ja se bo­ri­la
na Moj­kov­cu, od­no­sno ide­je ve­li­ke srp­ske mi­sli ko­ja je do­ve­la do stva­ra­nja Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca. To je ujed­no ide­ja brat­skog za­jed­ni­štva sa na­šom  vje­kov­nom za­štit­ni­com Ru­si­jom, ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va oču­va­nje pra­vo­slav­nih vri­jed­no­sti na na­šim ši­rim pro­sto­ri­ma. Dru­ga zva­nič­na Cr­na Go­ra je obi­lje­ža­va­la ono što je u su­šti­ni ta­da pred­sta­vlja­la Austro­u­gar­ska voj­ska, či­ji je da­na­šnji na­sled­nik NA­TO sa­vez – is­ta­kao je Man­dić.
Ka­ko je oci­je­nio funk­ci­o­ner De­mo­sa Go­ran Da­ni­lo­vić, da je ko­jom ne­sre­ćom pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić bio na Moj­kov­cu pri­je 100 go­di­na umje­sto ser­da­ra Jan­ka Vu­ko­ti­ća i odr­žao onaj go­vor u ko­je­mu je Ga­vri­la Prin­ci­pa op­tu­žio za te­ro­ri­zam, bit­ke bi iz­vje­sno bi­lo, ali on ne bi ko­man­do­vao ni tre­nu­tak po­tom. Ka­ko ka­že „ne bi mu on­da­šnja Cr­na Go­ra ra­zu­mje­la ni de­vi­zu je­dan za­po­sle­ni če­ti­ri gla­sa kao što će se jed­nom gnu­ša­ti i ne­skri­ve­nih na­mje­ra da se istim pro­por­ci­ja­ma, u pred­iz­bor­ne svr­he, uve­li­ča sva­ka pa­la gla­va u dav­nim vre­me­ni­ma”. On je is­ta­kao da su na­kla­pa­nja pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća otu­žna i pra­zna, ne­sreć­na i ne­spret­na.
– Cr­na Go­ra za­slu­žu­je pred­sjed­ni­ka Vla­de ko­ji zna ne­što vi­še, ko­ji vi­di ne­što da­lje, a u isto­rij­skim smi­slu za­ra­nja du­blje – re­kao je Da­ni­lo­vić.
On se za­pi­tao ako je Ga­vri­lo Prin­cip te­ro­ri­sta, a to je us­tvr­dio Đu­ka­no­vić pro­šle go­di­ne, ka­ko su ju­na­ci sa Moj­kov­ca pri­je 100 go­di­na is­pi­sa­li jed­nu od naj­svje­tli­jih sta­ni­ca na­še isto­ri­je, a to je sa­op­štio 7. ja­nu­a­ra 2016.
– Ka­ko je Moj­ko­vač­ka bit­ka jed­na ili je­di­na po­bje­da na­še voj­ske u ve­li­kom ra­tu, ako je isti za­po­čet te­ro­ri­zmom i to s na­še stra­ne? Ni­je li on­da pri­rod­no i oprav­da­no što je an­ti­te­ro­ri­stič­ka ko­a­li­ci­ja pred­vo­đe­na Austro­u­gar­skom kre­nu­la u od­ma­zdu za ubi­je­nog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka, a bom­bar­do­va­nje ka­pe­le na Lov­će­nu osve­ta za te­ro­ri­zam? Zna li Đu­ka­no­vić da su na­ši pre­ci u ka­njo­nu Ta­re sta­ja­li na stra­ni Prin­ci­pa i vje­ro­va­li da je uči­nio ve­li­ko dje­lo? Je li na­gli Đu­ka­no­vi­ćev pa­tri­o­ti­zam i ve­li­ča­nje Moj­ko­vač­ke sla­ve jef­ti­na de­ma­go­gi­ja i po­ku­šaj da se isto­ri­ja pre­la­ki­ra i sta­vi u funk­ci­ju iz­bor­ne go­di­ne ili ne­zna­nje i ne­sna­la­že­nje u isto­rij­skim okvi­ri­ma? Je li uvre­da kon­sta­ta­ci­ja da su lju­di iz Po­tar­ja Moj­ko­vač­kom bit­kom do­bi­li „svoj Gra­ho­vac i svoj Vu­či­ji Do” ili par­tij­sko i ostra­šće­no pre­tu­ra­nje po isto­ri­ji, be­sti­jal­no udva­ra­nje mr­tvim, a od stra­ne Đu­ka­no­vi­ća za­bo­ra­vlje­nim vi­te­zo­vi­ma? Je li pre­mi­jer u me­đu­vre­me­nu pro­mi­je­nio tek­sto­pi­sca svo­jih go­vo­ra ili je i tek­sto­pi­sac mu­ti­rao u pred­iz­bor­ne svr­he? – pi­ta Da­ni­lo­vić.
On da­lje pi­ta „šta re­ći o pre­mi­je­ru ko­ji ci­je­loj jed­noj no­voj Cr­noj Go­ri ne­spret­no pre­ba­cu­je da je tek s Moj­kov­cem sta­la uz ra­me s ve­li­kim bit­ka­ma od ra­ni­je ko­je su vo­di­li slav­ni Pe­tro­vi­ći”.
– Zna li da je boj na Bu­ko­voj Po­lja­ni bio ep­skih raz­mje­ra, da su ga kva­zi­i­sto­ri­ča­ri po­put nje­ga za­po­sta­vi­li u iz­u­ča­va­nju na­še pro­šlo­sti s istim ža­rom s ko­jim je on u pro­ce­su pri­stu­pa­nja NA­TO-u pro­gla­sio Prin­ci­pa te­ro­ri­stom? U iz­bor­noj go­di­ni Đu­ka­no­vić za­bo­ra­vi šta je go­vo­rio u go­di­ni ili dvi­je pri­je to­ga. Osta­je, me­đu­tim, za­pi­sa­na ta i ta­kva tr­go­vač­ka isto­ri­ja i po­li­ti­ka – na­veo je Da­ni­lo­vić.
M.S.-J.Š.-D.S.


Da su ga pre­ci ču­li, iz­ba­ci­li bi ga iz sa­le

Li­der De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je i po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Mi­lan Kne­že­vić oci­je­nio je da sve­ča­na aka­de­mi­ja u or­ga­ni­za­ci­ji Vla­de po­vo­dom 100 go­di­na od Moj­ko­vač­ke bit­ke pred­sta­vlja bru­ta­lan po­ku­šaj fal­si­fi­ko­va­nja ovog slav­nog do­ga­đa­ja, ali i ukup­ne cr­no­gor­ske isto­ri­je. On na­vo­di da su na­mjer­no iz­vr­ta­nje isto­rij­skih fa­ka­ta, po­li­tič­ka ostra­šće­nost i mr­žnja pre­ma sve­mu što Sr­bi­ja i Ru­si­ja sim­bo­li­zu­ju, po­sta­li op­šte mje­sto u is­tu­pi­ma ak­tu­el­nog re­ži­ma.
– Po­seb­no je u go­vo­ru pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća gro­tesk­no zvu­čao dio u ko­jem Đu­ka­no­vić ob­ja­šnja­va da je Cr­na Go­ra ušla u Pr­vi svjet­ski rat da bi za­šti­ti­la Sr­bi­ju i Ru­si­ju, a da smo u tom tre­nut­ku ima­li mno­go bo­lje po­nu­de. Sa­mo je još fa­li­lo da za­u­sti ka­ko je isto­rij­ska i vre­men­ska ne­prav­da to što baš on ta­da ni­je bio na če­lu Cr­ne Go­re umje­sto kra­lja Ni­ko­le, jer bi si­gur­no do­nio od­lu­ku da na­ša dr­ža­va bu­de na stra­ni Austro­u­gar­ske, Nje­mač­ke i Tur­ske. Slič­nu od­lu­ku Mi­lo Đu­ka­no­vić je do­nio 1999. go­di­ne ka­da je kao član Sa­vje­ta od­bra­ne SRJ gla­sao da se na­ša dr­ža­va svim sred­stvi­ma bra­ni od agre­si­je, a on­da oti­šao u Bri­sel, u sje­di­šte agre­so­ra, da bi po­mo­gao u tar­ge­ti­ra­nju na­še ze­mlje i ta­ko po­či­nio do­sad ne­za­bi­lje­žen čin ve­le­i­zda­je. Da su na­ši slav­ni pre­ci i ju­na­ci Moj­ko­vač­ke bit­ke, ali i iz Bal­kan­skih ra­to­va, mo­gli ču­ti Đu­ka­no­vi­ćev go­vor, ne­ma di­le­me da bi i nje­ga i sve pri­sut­ne re­žim­ske zva­ni­ce gla­vač­ke iz­ba­ci­li iz sa­le – ka­zao je Kne­že­vić.


Po­lo­ži­li vi­je­nac

De­le­ga­ci­ja De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re, pred­vo­đe­na pred­sjed­ni­kom Alek­som Be­či­ćem, po­lo­ži­la je vi­je­nac na spo­me­nik ju­na­ci­ma Moj­ko­vač­ke bit­ke, u čast he­ro­ja ko­ji su svoj ži­vot da­li na Bo­žić.
– Sve De­mo­kra­te osje­ća­ju iz­u­ze­tan po­nos i is­ka­zu­ju ve­li­ku za­hval­nost svo­jim pre­ci­ma zbog nji­ho­ve ne­iz­mjer­ne hra­br­o­sti ko­ju su  po­ka­za­li u Moj­ko­vač­koj bi­ci, či­me su za­slu­ži­li vječ­nu sla­vu, ko­ju ne­će upr­lja­ti po­ku­ša­ji po­li­ti­za­ci­je ovog do­ga­đa­ja od stra­ne vla­sti, ko­ja bi na sve­mu da pro­fi­ti­ra po­ten­ci­ra­ju­ći i stva­ra­ju­ći po­dje­le, čak i na gro­bo­vi­ma na­ših he­ro­ja – sa­op­šti­le su De­mo­kra­te.