Ze­mlje ju­go­i­stoč­ne Evro­pe za­jed­nič­ki će se bo­ri­ti za ubla­ža­va­nje kli­mat­skih pro­mje­na, sma­nje­nje za­ga­đe­no­sti va­zdu­ha, za­šti­tu bi­o­di­ver­zi­te­ta i uvo­đe­nje ze­le­ne eko­no­mi­je u obla­sti­ma ener­ge­ti­ke i sa­o­bra­ća­ja, do­go­vo­re­no je na ju­če­ra­šnjem mi­ni­star­skom pa­ne­lu o rje­ša­va­nju kli­mat­skih iza­zo­va i iza­zo­va u obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne. Mi­ni­stri i pred­stav­ni­ci mi­ni­star­stva nad­le­žnih za oblast ži­vot­ne sre­di­ne u ju­go­i­stoč­noj Evro­pi ju­če su usvo­ji­li Pod­go­rič­ku ini­ci­ja­ti­vu, ko­jom se pred­vi­đa bli­ža sa­rad­nja dr­ža­va re­gi­o­na u toj obla­sti.
Am­ba­sa­dor­ka Nje­mač­ke u Cr­noj Go­ri Gu­drun Eli­za­bet Štaj­na­ker ka­za­la je da je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma u svim ze­mlja­ma re­gi­o­na sve ve­ći ne­sklad iz­me­đu ono­ga što je pred­vi­đe­no spo­ra­zu­mi­ma, stra­te­gi­ja­ma, pla­no­vi­ma i dru­gim do­ku­men­ti­ma i sta­nja na te­re­nu. Ona je ka­za­la da je do­bre na­mje­re tre­ba spro­ve­sti u dje­lo.
– Jed­na je stvar div­no na­pi­sa­na stra­te­gi­ja, a dru­ga de­gra­da­ci­ja ži­vot­ne sre­di­ne ko­ja se de­ša­va pred va­ma. Do­bre na­mje­re tre­ba spro­ve­sti u dje­lo. Jed­na od naj­va­žni­jih stva­ri je po­dr­ška or­ga­ni­za­ci­ja­ma ci­vil­nog dru­štva, ko­je se su­sre­ću sa pre­pre­ka­ma dr­žav­nih or­ga­na. U re­gi­o­nu ne vi­dim da po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja za ta­kvom vr­stom sa­rad­nje i ape­lu­jem na vla­de da vi­še sa­ra­đu­ju sa ci­vil­nim sek­to­rom, jer je to od ključ­nog zna­ča­ja za na­pre­dak – po­ru­či­la je je Štaj­na­ker.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Sa­vje­ta za re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju (RCC) Go­ran Svi­la­no­vić uka­zao je na po­dat­ke is­tra­ži­va­nja, pre­ma ko­ji­ma čak 42 od­sto gra­đa­na ze­ma­lja ju­go­i­stoč­ne Evro­pe oče­ku­je po­gor­ša­nje kva­li­te­ta ži­vot­ne sre­di­ne. On je po­ru­čio da hit­no tre­ba pred­u­ze­ti mje­re u obla­sti ener­ge­ti­ke i sa­o­bra­ća­ja.
Svi­la­no­vić je upo­zo­rio da je ju­go­i­stoč­na Evro­pa osje­tlji­va na kli­mat­ske pro­mje­ne i da je nje­na glav­na vod­na, ener­get­ska, pre­hram­be­na i bez­bjed­no­sna in­fra­struk­tu­ra ugro­že­na po­ve­ća­njem bro­ja eks­trem­nih do­ga­đa­ja, kao što su bi­le ka­ta­stro­fal­ne po­pla­ve u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Sr­bi­ji i Hr­vat­skoj 2014. go­di­ne.
– Sa­vjet za re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju usmje­ren je na to da se pru­ži uskla­đen re­gi­o­nal­ni pri­stup ra­stu ot­por­nom na kli­mat­ske pro­mje­ne ko­jim se obez­bje­đu­je ve­ća si­gur­nost i eko­nom­ska do­bit ne­go što je to slu­čaj sa izo­lo­va­nim po­je­di­nač­nim in­ter­ven­ci­ja­ma na na­ci­o­nal­nom ni­vou – po­ru­čio je on.
Na­vo­di da je je­dan od naj­va­žni­jih svjet­skih do­ga­đa­ja pro­šle go­di­ne bi­la kon­fe­ren­ci­ja o kli­mat­skim pro­mje­na­ma u Pa­ri­zu, te da je za­da­tak u re­gi­ji da se po­bri­nu da pri­mje­ne pa­ri­ške od­lu­ke, uka­zu­ju­ći da je Sa­vjet u pot­pu­no­sti po­sve­ćen tom ci­lju.
Mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić ka­zao je da je efi­ka­sa­no ko­ri­šće­nje pri­rod­nih re­sur­sa pred­u­slov eko­nom­skog ra­sta. Ka­ko je oci­je­nio, zbog to­ga tre­ba stvo­ri­ti uslo­ve za raz­voj ko­ji će bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma omo­gu­ći­ti da ko­ri­ste pri­rod­ne re­sur­se ko­je je da­na­šnja ge­ne­ra­ci­ja na­sli­je­di­la od pret­hod­ni­ka.
– Pri­o­ri­tet­ne po­tre­be Cr­ne Go­re osli­ka­va­ju i po­tre­be re­gi­o­na. To su tran­sfer zna­nja i teh­no­lo­gi­ja ko­ji­ma se sma­nju­je emi­si­ja ga­so­va sta­kle­ne ba­šte i po­dr­ža­va adap­ta­ci­ja čo­vje­ka i eko­si­ste­ma na uti­caj kli­mat­skih pro­mje­na, po­bolj­ša­nje efi­ka­sno­sti u ko­ri­šće­nju pri­rod­nih re­sur­sa, po­seb­no is­ti­ču­ći zna­čaj eko­lo­ški od­go­vor­nog raz­vo­ja sa­o­bra­ća­ja i ener­get­ske in­fra­struk­tu­re – na­veo je on.
Iz­vr­šni di­rek­tor Re­gi­o­nal­nog cen­tra za ži­vot­nu sre­di­nu (REC) Mar­ta Bo­ni­fert ka­za­la je da je ži­vot­na sre­di­na ključ­na za eko­no­mi­ju i da dr­ža­ve tre­ba da ima­ju odr­ži­vu pro­iz­vod­nju ener­gi­je. Ona je na­ve­la da ju­go­i­stoč­na Evro­pa ima ve­li­ke po­ten­ci­ja­le, na­gla­ša­va­ju­ći da je za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne ve­o­ma va­žna za pri­vre­du, te da je „ze­le­na eko­no­mi­ja” je­di­ni ra­zu­man pri­stup ra­stu.
Re­gi­o­nal­ni di­rek­tor UNEP-a Jan Du­šik ka­zao je da su u fo­ku­su tri pri­o­ri­te­ta za­jed­nič­kog dje­lo­va­nja – kli­mat­ske pro­mje­ne, za­ga­đe­nje va­zdu­ha i za­šti­ta bi­o­di­ver­zi­te­ta.
– U to­me će­mo vam po­mo­ći kroz ze­le­ni fond za ži­vot­nu sre­di­nu, ko­ji tre­ba da ko­ri­sti­te što vi­še ka­ko bi kre­nu­li u ze­le­nu eko­no­mi­ju. Mi će­mo po­mo­ći u stva­ra­nju no­vih rad­nih mje­sta i teh­no­lo­gi­ja – po­ru­čio je Du­šik.
Ru­ko­vo­di­lac Odje­lje­nja za part­ner­stva i umre­ža­va­nja pri Evrop­skoj agen­ci­ji za ži­vot­nu sre­di­nu Dej­vid Sta­ners ka­zao je da je vi­zi­ja da u 2050. svi ži­vi­mo do­bro u okvi­ru pla­ne­tar­nih li­mi­ta. On je na­veo da po­li­ti­ke „is­po­ru­ču­ju re­zul­ta­te”, te da su ne­ke od njih sku­pe ka­da se gle­da krat­ko­roč­no.
– Evro­pa se su­o­ča­va sa ra­stu­ćim i upor­nim iza­zo­vi­ma ko­ji su sve vi­še po­ve­za­ni sa si­ste­mi­ma pro­iz­vod­nje. Ti si­ste­mi su ono što pr­o­u­zro­ku­je na­še pro­ble­me – ka­zao je on.
A.T.


Po­dr­žan re­gi­o­nal­ni pri­stup

Na kon­fe­ren­ci­ji je po­seb­na pa­žnja po­sve­će­na pred­no­sti­ma i ne­do­sta­ci­ma ak­tu­el­nih ini­ci­ja­ti­va. U za­jed­nič­koj de­kla­ra­ci­ji „Pod­go­rič­ka ini­ci­ja­ti­va”, ko­ja je usvo­je­na na sa­stan­ku, mi­ni­stri su po­dr­ža­li re­gi­o­nal­ni pri­stup pi­ta­nji­ma za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i kli­mat­skih pro­mje­na i po­hva­li­li sa­rad­nju sa Sa­vje­tom ko­ji je po­dr­žao for­mi­ra­nje Re­gi­o­nal­ne rad­ne gru­pe za ži­vot­nu sre­di­nu.
Pred­sje­da­va­nje Re­gi­o­nal­nom rad­nom gru­pom za ži­vot­nu sre­di­nu da­nas je od Cr­ne Go­re pre­u­ze­la Sr­bi­ja. Mi­ni­stri su za­tra­ži­li od ze­mlje do­ma­ći­na sa­stan­ka da de­kla­ra­ci­ja bu­de za­stu­plje­na i na sa­mi­tu Za­pad­nog Bal­ka­na ko­ji se na lje­to ove go­di­ne odr­ža­va u Pa­ri­zu.