Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva iz Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta Vla­di­mir Pa­vi­će­vić op­tu­žio je Mi­ni­star­stvo zdra­vlja da im us­kra­ću­je pra­vo na so­ci­jal­ni di­ja­log, po­što od­bi­ja­ju da ih uklju­če u utvr­đi­va­nje bu­dže­ta za funk­ci­o­ni­sa­nje zdrav­stve­nog si­ste­ma za 2017. go­di­nu. On ob­ja­šnja­va da Mi­ni­star­stvo zdra­vlja, na či­jem je če­lu mi­ni­star Bu­di­mir Še­grt, kr­ši spo­ra­zum o upla­ti sred­sta­va za rad Stam­be­ne za­dru­ge zdrav­stve­nih rad­ni­ka, či­me je do­ve­lo u pi­ta­nje njen rad.
– Na vi­še na­ših za­htje­va za or­ga­ni­zo­va­nje sa­stan­ka sa pred­stav­ni­ci­ma mi­ni­star­stva ni­je­smo do­bi­li od­go­vor, ta­ko da po­sto­ji kri­za so­ci­jal­nog di­ja­lo­ga u zdrav­stvu. Neo­p­hod­no je bi­lo da ras­pra­vi­mo vi­še te­ma, a jed­na od naj­va­žni­jih je di­na­mi­ka ra­sta pla­ta u na­red­nom pe­ri­o­du. Ta­ko­đe, ne­po­što­va­njem spo­ra­zu­ma o upla­ti sred­sta­va za rad Stam­be­ne za­dru­ge zdrav­stve­nih rad­ni­ka, mi­ni­star­stvo je do­ve­lo u pi­ta­nje njen da­lji rad ozbilj­no ugro­ža­va­ju­ći mo­guć­nost da zdrav­stve­ni rad­ni­ci do­bi­ju mo­guć­nost da ri­je­še stam­be­no pi­ta­nje po po­volj­nim uslo­vi­ma. Ta­ko­đe, ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja i to što do da­nas ni­je­su ura­đe­na pod­za­kon­ska ak­ta, od­no­sno pra­vil­ni­ci ko­ji bi omo­gu­ći­li da se pri­mi­je­ne. Pom­pe­zno je na­ja­vlji­va­no da će iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o zdrav­stve­noj za­šti­ti zdrav­stve­ni rad­ni­ci mo­ći da ra­de do­pun­ski u jav­nim usta­no­va­ma i da će na taj na­čin ima­ti ko­ri­sti i zdrav­stve­ne usta­no­ve, i za­po­sle­ni, i pa­ci­jen­ti ko­ji bi lak­še i po­volj­ni­je do­la­zi­li do zdrav­stve­nih uslu­ga ne­go u pri­vat­nom sek­to­ru, is­ti­če Pa­vi­će­vić.
Pa­vi­će­vić sma­tra da su i da­lje, po­red ovo­go­di­šnjeg uve­ća­nja od 5,5 od­sto, pla­te me­di­cin­skim rad­ni­ci­ma ni­ske.
– Pla­ta lje­ka­ra sa mi­nu­lim ra­dom iz­no­si do 750 eura, ka­da se ura­ču­na i start­ni dio za­ra­de u ko­ji ula­zi na­kna­da za to­pli obrok i re­gres. Uz do­sta pre­ko­vre­me­nog ra­da pro­sječ­na za­ra­da je ne­što vi­še od 1.000 eura, me­đu­tim, ka­da se uzme u ob­zir ko­li­ko se vre­me­na pro­vo­di na po­slu i uz ka­kav ste­pen od­go­vor­no­sti, ja­sno je da se za­ra­de u na­red­nom pe­ri­o­du mo­ra­ju uve­ća­va­ti. Tre­ba is­ta­ći i da zna­tan broj lje­ka­ra ne­ma mo­guć­nost da pre­ko­vre­me­nim ra­dom zna­čaj­ni­je uve­ća svo­ju za­ra­du. Pro­sječ­na za­ra­da me­di­cin­ske se­stre je sa mi­nu­lim ra­dom oko 390 eura sa, ta­ko­đe, ura­ču­na­tom na­kna­dom za to­pli obrok i re­gres. Uve­ća­njem od 20 od­sto bez pre­ko­vre­me­nog ra­da, lje­ka­ri bi ima­li pro­sječ­nu za­ra­du oko 890 eura, a me­di­cin­ske se­stre i teh­ni­ča­ri oko 450 eura, na­vo­di Pa­vi­će­vić.
Pa­vi­će­vić sma­tra da 200.000.000 eura, ko­li­ko je Fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje tra­žio za zdrav­stvo u na­red­noj go­di­ni, na­pre­dak je, ali se po­sta­vlja pi­ta­nje ho­će li bi­ti odo­bren.
– Naj­va­žni­je je na ko­ji na­čin se upo­tre­blja­va­ju ta sred­stva i da li se ra­ci­o­nal­no tro­še. Kao što se mo­ra­ju po­bolj­ša­ti uslo­vi ra­da i za­ra­de u zdrav­stvu, ta­ko se mo­ra po­ve­ća­ti i stan­dard pru­ža­nja zdrav­stve­nih uslu­ga i rad­ni uči­nak. Ta­ko­đe, mo­ra se ko­nač­no re­a­li­zo­va­ti pro­je­kat in­te­gral­nog bol­nič­kog in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma ko­ji bi ot­krio sla­be tač­ke si­ste­ma po pi­ta­nju is­ko­ri­šće­no­sti ka­dro­va i po­tro­šnje ma­te­ri­jal­nih sred­sta­va, kao i po pi­ta­nju neo­prav­da­nih tro­ško­va li­je­če­nja, pred­la­že Pa­vi­će­vić.D.B.


Za­kon o za­ra­da­ma pri­ča po­li­ti­ča­ra

Pa­vi­će­vić ocje­nju­je da su po­ve­ća­nje pla­ta iz­mje­nom Za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru od sa­mog star­ta sma­tra­li di­sku­ta­bil­nim.
– Ako bi se to de­fi­ni­sa­lo na taj na­čin, bi­lo bi ne­mo­gu­će da se i dru­ge dje­lat­no­sti kao što su obra­zo­va­nje (uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­so­ri itd.) ne di­fi­ni­šu istim za­ko­nom. Ta­ko da bez ob­zi­ra na to što je dio po­sla­ni­ka pre­po­znao stvar­nu po­tre­bu za po­ve­ća­njem za­ra­da u zdrav­stvu, bi­li smo skep­tič­ni pla­še­ći se da ovo pi­ta­nje ne po­sta­ne po­li­gon za dnev­no­po­li­tič­ke ma­ni­pu­la­ci­je, što se na kra­ju i de­si­lo, sma­tra Pa­vi­će­vić.


Ula­zak pri­vat­ni­ka pu­ni tu­đe dže­po­ve

Pa­vi­će­vić na­gla­ša­va da Mi­ni­star­stvo zdra­vlja tre­ba da od­go­vo­ri na pet pi­ta­nja pri­je ne­go što iz­da u za­kup od 30 go­di­na kon­ce­si­je za iz­grad­nju bol­ni­ca ame­rič­koj kor­po­ra­ci­ji VGH.
– Ovo pi­ta­nje iz­i­sku­je ve­li­ku pa­žnju i oprez. Is­ku­stva na­ših ko­le­ga iz ze­ma­lja Evro­pe ni­je­su po­zi­tiv­na. Mo­ra­mo zna­ti šta do­bi­ja­ju pa­ci­jen­ti i za­po­sle­ni iz­da­va­njem kon­ce­si­ja, u ka­kvom po­lo­ža­ju su po­sto­je­će usta­no­ve, ko­je ko­ri­sti od to­ga će ima­ti dr­ža­va i zdrav­stve­ni si­stem, kao i ko­je be­ne­fi­te do­bi­ja in­ve­sti­tor. Sva­ka na­mje­ra da se no­vac iz bu­dže­ta na­mi­je­nje­nog jav­nom zdrav­stvu pre­ba­cu­je u dže­po­ve pri­vat­nog sek­to­ra naj­bla­že re­če­no pro­ble­ma­tič­na je. Ako do­đe do to­ga ne­ko će ja­sno mo­ra­ti da od­go­vo­ri na na­ve­de­nih pet pi­ta­nja i sno­si­ti od­go­vor­nost za taj pro­je­kat, jer ni­je u pi­ta­nju sa­mo bu­džet dr­ža­ve već i zdra­vlje sta­nov­ni­štva, upo­zpra­va Pa­vi­će­vić.