Mi­ni­star­ka na­u­ke Sa­nja Da­mja­no­vić ka­za­la je u in­ter­vjuu za „Dan” da je po­sled­njih 10 go­di­na na­pra­vljen po­mak u raz­vo­ju na­u­ke, ali da su ula­ga­nja dr­ža­ve is­pod ni­voa raz­vi­je­nih evrop­skih ze­ma­lja i da ne­do­sta­ju sku­pe teh­no­lo­gi­je, opre­ma i na­uč­ni ti­mo­vi. Da­mja­no­vić is­ti­če da po­sto­ji još mno­go pro­sto­ra da se pre­po­zna­tlji­vost i uči­nak cr­no­gor­skih na­uč­ni­ka vred­nu­ju u svi­je­tu. Ona na­vo­di da je za na­u­ku i is­tra­ži­va­nje u ovoj go­di­ni opre­di­je­lje­no iz bu­dže­ta oko 3.000.000 eura, što je na pro­šlo­go­di­šnjem ni­vou. Na pi­ta­nje ka­ko ocje­nju­je sta­nje u na­u­ci na­kon pre­u­zi­ma­nja te funk­ci­je, mi­ni­star­ka Da­mja­no­vić je na­ve­la da je od for­mi­ra­nja tog re­so­ra 2010. go­di­ne pri­mjet­no po­sto­ja­nje po­zi­tiv­nog tren­da i kon­ti­nu­i­ra­nog po­ve­ća­nja fi­nan­sij­skih sred­sta­va ko­ja se opre­dje­lju­ju za na­uč­na is­tra­ži­va­nja.
– Sred­stva opre­di­je­lje­na za na­u­ku u Cr­noj Go­ri još uvi­jek su is­pod ade­kvat­nog ni­voa ula­ga­nja, ako pra­vi­mo pa­ra­le­lu sa evrop­skim ze­mlja­ma sa raz­vi­je­nom is­tra­ži­vač­kom i na­uč­nom dje­lat­no­šću. Po­zi­tiv­no je što se Cr­na Go­ra ubr­za­no usva­ja i pri­la­go­đa­va prav­noj te­ko­vi­ni EU, ko­ja se od­no­si na or­ga­ni­za­ci­ju na­uč­no­i­stra­ži­vač­kog ra­da, ure­đe­nje na­uč­nih in­sti­tu­ci­ja i efi­ka­sni­ju in­te­gra­ci­ju u evrop­ski is­tra­ži­vač­ki pro­stor. To­kom po­sled­nje de­ce­ni­je uslo­vi za raz­voj na­u­ke u Cr­noj Go­ri su kon­stant­no una­pre­đi­va­ni, po­seb­no kroz ve­ći broj za­klju­če­nih ugo­vo­ra ko­ji omo­gu­ća­va­ju pri­stup ino­stra­nim pro­gra­mi­ma fi­nan­si­ra­nja, kao što je EU okvir­ni pro­gram Ho­ri­zont 2020. Po­sto­ji još mno­go pro­sto­ra i mo­guć­no­sti da se kva­li­tet i svjet­ska vi­dlji­vost, pre­po­zna­tlji­vost i pri­zna­tost na­še na­u­ke po­bolj­ša­ju i una­pri­je­de – is­ti­če Sa­nja Da­mja­no­vić, ko­ja je na ovu funk­ci­ju stu­pi­la pri­je tri mje­se­ca.
Ona od­go­va­ra da su za raz­voj na­u­ke kod nas po­treb­na sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja, na­pred­na teh­no­lo­gi­ja i opre­ma, kao i ve­ći broj na­uč­ni­ka.
– Po­treb­no je for­mi­ra­ti ve­će is­tra­ži­vač­ke ti­mo­ve. To je mo­gu­će ostva­ri­ti is­klju­či­vo za­jed­nič­kim dje­lo­va­njem i ob­je­di­nja­va­njem re­sur­sa vi­še ze­ma­lja, ka­ko fi­nan­sij­skih, ta­ko i ljud­skih. Do­bar pri­mjer pred­sta­vlja­ju raz­vi­je­ne ze­mlje ko­je od­re­đe­na is­tra­ži­va­nja spro­vo­de u okvi­ru me­đu­na­rod­nih ko­la­bo­ra­ci­ja. Za ze­mlje u raz­vo­ju, ko­je ras­po­la­žu ma­njim re­sur­si­ma, ta­kva mo­guć­nost pred­sta­vlja naj­e­fi­ka­sni­je i naj­bo­lje rje­še­nje. To bi omo­gu­ći­lo pri­stup mul­ti­mi­li­on­skim pro­jek­ti­ma bez ula­ga­nja zna­čaj­nih sred­sta­va u sop­stve­nu na­uč­nu in­fra­struk­tu­ru i opre­mu. Ta­ko bi se na­ša ma­nja in­ve­sti­ci­ja vr­lo br­zo zna­čaj­no uve­ća­la. Što se ti­če bu­dže­ta opre­di­je­lje­nog za na­u­ku, neo­p­hod­no je na­sta­vi­ti po­rast ula­ga­nja u is­tra­ži­va­nje, raz­voj i ino­va­ci­je ka­ko bi se Cr­na Go­ra pri­bli­ži­la ni­vou ko­ji od­go­va­ra evrop­skom is­tra­ži­vač­kom pro­sto­ru. Uz do­bru or­ga­ni­za­ci­ju i op­ti­mal­nu ras­po­dje­lu sa­da­šnjih sred­sta­va iz bu­dže­ta, na­ši na­uč­ni­ci mo­gu bi­ti uklju­če­ni u me­đu­na­rod­ne ko­la­bo­ra­ci­je u okvi­ru re­no­mi­ra­nih na­uč­nih in­sti­tu­ci­ja. Na­ši na­uč­ni­ci bi na taj na­čin ima­li pri­stup naj­sa­vre­me­ni­joj teh­no­lo­gi­ji i vr­hun­skim pro­jek­ti­ma, što bi do­pri­ni­je­lo i po­ve­ća­nju nji­ho­ve re­fe­rent­no­sti, ali i kon­ku­rent­no­sti pri apli­ci­ra­nju za EU gran­to­ve – ob­ja­šnja­va Da­mja­no­vić.
Na pi­ta­nje ka­ko gle­da na IN­VO pro­je­kat „Us­po­sta­vlja­nje kon­ku­rent­nog okru­že­nja za is­tra­ži­va­nje”, ka­za­la je da se sa njim fi­nan­si­ra­ju, iz­me­đu osta­log, Cen­tar iz­vr­sno­sti u bi­o­in­for­ma­ti­ci – BIO-ICT i osam is­tra­ži­vač­kih gran­to­va.
– Cilj je po­di­za­nje kva­li­te­ta is­tra­ži­va­nja i ino­va­ci­ja kroz po­ve­zi­va­nje na­uč­nih usta­no­va i pri­vred­nih su­bje­ka­ta. Pla­ni­ra­no je po­ve­ća­nje pri­mje­ne i upo­tre­be naj­sa­vre­me­ni­jih ICT teh­no­lo­gi­ja u obla­sti­ma odr­ži­ve po­ljo­pri­vre­de, mo­ni­to­rin­ga usje­va, eko­si­ste­ma vo­da/mo­ra i šu­ma, raz­vo­ja teh­ni­ka za kon­tro­lu i sma­nje­nje za­ga­đe­nja va­zdu­ha, ana­li­ze i stan­dar­di­za­ci­je pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da, kon­tro­le kva­li­te­ta ze­mlji­šta i una­pre­đi­va­nja jav­nog zdrav­stve­nog si­ste­ma – na­vo­di Da­mja­no­vić.
Ona ka­že da je Vla­da za na­u­ku u ovoj go­di­ni iz­dvo­ji­la tri mi­li­o­na eura.
– Dio sred­sta­va bi­će opre­di­je­ljen za čla­na­ri­nu i uče­šće u EU okvir­nom pro­gra­mu Ho­ri­zont 2020, či­me su otvo­re­na vra­ta za kva­li­tet­ne pro­jek­te iz svih obla­sti na­u­ke, ka­ko pri­rod­nih ta­ko i dru­štve­nih, da kon­ku­ri­šu za zna­čaj­na ma­te­ri­jal­na sred­stva. Iz­dva­ja­nja za na­u­ku su u okvi­ru bu­džet­skih mo­guć­no­sti i sva­ka­ko da je po­želj­no da bu­du što je mo­gu­će ve­ća. Mi­ni­star­stvo na­u­ke će se tru­di­ti da se do­di­je­lje­na sred­stva op­ti­mal­no is­ko­ri­ste i usmje­re – po­ru­ču­je Da­mja­no­vić.
D.B.


Omo­gu­ći­la sa­rad­nju sa CERN-om

Da­mja­no­vić is­ti­če ni­je ima­la for­ma­li­zo­va­nu sa­rad­nju sa svo­jom dr­ža­vom dok je ra­di­la u pre­sti­žnim is­tra­ži­vač­kim in­sti­tu­ci­ja­ma.
– Go­to­vo dvi­je de­ce­ni­je ra­di­la sam u ve­o­ma re­spek­ta­bil­nim na­uč­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, „Ru­precht-Karl” Uni­ver­zi­tet He­i­del­berg, CERN, GSI-FA­IR, ali kao po­je­di­nac, bez for­ma­li­zo­va­ne sa­rad­nje sa Cr­nom Go­rom. Ipak, kroz moj an­ga­žman Cr­na Go­ra je uve­de­na u ba­zu po­da­ta­ka ovih in­sti­tu­ci­ja. Kao pri­mjer na­vo­dim da sam 2007. go­di­ne ini­ci­ra­la pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra o sa­rad­nji iz­me­đu CERN-a i Cr­ne Go­re – re­kla je Da­mja­no­vić.


Pri­zna­ti fi­zi­čar

Mi­ni­star­ka Da­mja­no­vić u svo­joj bi­o­gra­fi­ji ima za­vid­no me­đu­na­rod­no is­ku­stvo i ba­vi se is­tra­ži­va­nji­ma u fi­zi­ci. Po­sli­je za­vr­šet­ka gim­na­zi­je u Nik­ši­ću, Da­mja­no­vić je za­vr­ši­la osnov­ne i ma­ster stu­di­je na Fi­zič­kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du sa pro­sječ­nom ocje­nom 9,83. Da­mja­no­vić je 20 go­di­na pro­ve­la na ino­stra­nim na­uč­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, po­čev od Uni­ver­zi­te­ta Ru­preht-Karl u Haj­del­ber­gu, gdje je dok­to­ri­ra­la 2002. go­di­ne. Da­mja­no­vić je jed­na od 7.000 fi­zi­ča­ra u svi­je­tu spe­ci­ja­li­zo­va­nih za ele­men­tar­ne če­sti­ce. Pre­po­zna­ta je kao na­uč­ni­ca CERN-a, gdje je dr­ža­la za­pa­že­na pre­da­va­nja i se­mi­na­re. U apri­lu 2006. usli­je­di­la je na­gra­da u vi­du tro­go­di­šnjih post­dok­tor­skih stu­di­ja, či­me je po­sta­la je­di­ni struč­njak iz Cr­ne Go­re ika­da za­po­slen u pre­sti­žnoj la­bo­ra­to­ri­ji.


Sla­ba sa­rad­nja sa pri­vre­dom

Da­mja­no­vić is­ti­če da je ve­za iz­me­đu na­u­ke i pri­vre­de u Cr­noj Go­ri još uvi­jek ve­o­ma sla­ba.
– Ula­ga­nja ko­ja bi omo­gu­ći­la neo­p­hod­nu teh­no­lo­gi­ju, spre­gu iz­me­đu is­tra­ži­va­nja i pri­vre­de, po­ve­zi­va­nje zna­nja, is­tra­ži­va­nja i ino­va­ci­ja, a ko­ja bi do­ve­la do ostva­ri­va­nja kon­kret­ne eko­nom­ske do­bi­ti u du­go­roč­nom smi­slu, bi­la bi is­pla­ti­va – re­kla je Da­mja­no­vić.