U Cr­noj Go­ri je vi­ru­som HIV-a in­fi­ci­ra­no 228 oso­ba, dok je jed­na pre­mi­nu­la. Pro­cje­nju­je se da je broj in­fi­ci­ra­nih vi­ru­som 463, po­da­ci su In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje.
Di­rek­tor In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Bo­ban Mu­go­ša upo­zo­rio je, pred­sta­vlja­ju­ći epi­de­mi­o­lo­šku si­tu­a­ci­ju na na­ci­o­nal­noj kon­fe­ren­ci­ji o HIV-u u Bu­dvi, da je do­šlo do po­ve­ća­nja bro­ja obo­lje­lih u 2016. i da su re­gi­stro­va­li 34 no­va slu­ča­ja. On je ka­zao da oso­be za­ra­že­ne HIV-om ka­sno do­la­ze u zdrav­stve­ne usta­no­ve.
– Pro­šle go­di­ne je od vi­ru­sa HIV pre­mi­nu­la jed­na oso­ba, ali ima­mo u od­no­su na 2015. po­ve­ća­nje obo­lje­lih za 15, što tre­ba da nas za­bri­ne. Pre­ma po­da­ci­ma In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje, u pret­hod­ne dvi­je go­di­ne evi­den­ti­ran je pad bro­ja te­sti­ra­nih oso­ba, što mo­že da uma­nji stvar­nu sli­ku o bro­ju za­ra­že­nih. Ima­mo jed­nu od naj­ni­žih sto­pa te­sti­ra­nja u Evro­pi i ona iz­no­si 9,1/1.000 sta­nov­ni­ka. To­kom pro­šle go­di­ne re­gi­stro­va­li smo i ve­ći broj za­ra­že­nih ko­ji su po­če­li sa li­je­če­njem u In­fek­tiv­noj kli­ni­ci Kli­nič­kog cen­tra. Ima­li smo 22 oso­be ko­je su po­če­le da pri­ma­ju an­ti­vi­ru­snu te­ra­pi­ju. Naj­če­šće su za­ra­že­ne oso­be sta­ro­sne do­bi od 24 do 49 go­di­na. Sko­ro po­lo­vi­na, ili 49 od­sto, za­ra­že­nih su ho­mo­sek­su­al­ci, mu­škar­ci ko­ji imaju seks sa mu­škar­cem, dok je 30 od­sto oso­ba sa HIV-om he­te­ro­sek­su­al­nog opre­dje­lje­nja, is­ti­če Mu­go­ša.
On ob­ja­šnja­va da je naj­ve­ći broj obo­lje­lih oso­ba u Pod­go­ri­ci i to 41od­sto, dok je na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju ev­din­ti­ra­no 39 pro­ce­na­ta za­ra­že­nih.
– Na­ša is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da je sva­ka dru­ga oso­ba sa HIV-om in­fi­ci­ra­na he­pa­ti­ti­som C, sa­op­štio je Mu­go­ša.
On ka­že da je cilj Na­ci­o­na­le kon­fe­ren­ci­je za HIV da se utvr­de pro­ble­mi u toj obla­sti i raz­mo­tre mo­guć­no­sti za una­pre­đe­nje ak­tiv­no­sti u okvi­ru Na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je za HIV/AIDS od 2015–2020. go­di­ne.
– Vla­da je opre­di­je­li­la 100.000 za ne­vla­din sek­tor za po­tre­be ser­vi­sa i pru­ža­nja po­mo­ći oso­ba­ma ko­je su za­ra­že­ne HIV-om, što je na­pre­dak u od­no­su na pret­hod­ne go­di­ne. Ura­di­će­mo sve da vi­rus HIV-a dr­ži­mo pod kon­tro­lom, re­kao je Mu­go­ša.
Po­moć­ni­ca mi­ni­stra zdra­vlja Al­ma Dre­še­vić oci­je­ni­la je da je neo­p­hod­no za­šti­ti­ti sta­nov­ni­štvo od vi­ru­sa HIV, kroz ja­ča­nje ka­pa­ci­te­ta i po­moć za pre­ven­ci­ju.
– Tre­ba obra­ti­ti pa­žnju na gru­pe ko­je su pod ri­zi­kom, kao što su po­mor­ci, sek­su­al­ne rad­ni­ce, ko­ri­sni­ci dro­ga, ho­mo­sek­su­al­ci i za­tvo­re­ni­ci, kod ko­jih se vi­rus naj­lak­še pre­no­si. Neo­p­ho­dan je ve­li­ki an­ga­žman zdrav­stve­nih rad­ni­ka, vla­di­nog i ne­vla­di­nog sek­to­ra, ka­ko bi svi do­pri­ni­je­li da epi­de­mi­ja HIV-a bu­de pod kon­tro­lom, re­kla je ona.D.B.


Sed­mi­ca zdra­vlja

Pro­gram­ska me­na­džer­ka CA­ZAS-a Sa­nja Ši­šo­vić ka­za­la je da od 1. od 7. apri­la or­ga­ni­zu­ju sed­mi­cu zdra­vlja, na ko­joj će bi­ti za­stu­plje­no se­dam te­ma iz obla­sti zdrav­stva. Is­ta­kla je da je cilj uklju­či­ti što vi­še cilj­nih gru­pa, od mla­dih, do pred­stav­ni­ka zdrav­stve­nih in­sti­tu­ci­ja.
– Raz­go­va­ra­će­mo u svim gra­do­vi­ma o al­ko­ho­li­zmu, auti­zmu, emo­ci­o­nal­noj in­te­li­gen­ci­ji, is­hra­ni, re­pro­duk­tiv­nom zdra­vlju i pra­vi­ma pa­ci­je­na­ta. Ima­će­mo pul­to­ve i ra­di­o­ni­ce u ško­la­ma. Pro­je­kat Helt ap po­dr­ža­va de­le­ga­ci­ja Evrop­ske uni­je u Cr­noj Go­ri, ka­za­la je Ši­šo­vi­će­va.


Sva­ka tre­ća pro­sti­tut­ka te­sti­ra­na

Pre­ma is­tra­ži­va­nju In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje „Hiv i ri­zič­na po­na­ša­nja me­đu sek­su­al­nim rad­ni­ci­ma”, sa­mo tre­ći­na pro­sti­tut­ki je te­sti­ra­na na HIV, od če­ga je 0,4 od­sto ima­lo tu in­fek­ci­ju. Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je de­vet od­sto sek­su­al­nih rad­ni­ca di­je­li­lo pri­bor za dro­gi­ra­nje, dok 32 od­sto njih ko­ri­sti psi­ho­ak­tiv­ne sup­stan­ce.
– Po­lo­vi­na od 200 is­pi­ta­ni­ca ni­kad ni­je ko­ri­sti­la kon­dom sa oso­ba­ma sa ko­ji­ma je ima­la seks, a da ni­je­su nji­ho­vi kli­jen­ti. Od­lu­ku o ko­ri­šće­nju kon­do­ma to­kom sek­su­al­nog od­no­sa sa kli­jen­tom u 67,5 od­sto slu­ča­je­va do­no­si sek­su­al­na rad­ni­ca, a 27,5 od­sto je za­jed­nič­ka od­lu­ka. U to­ku po­sled­njih 12 mje­se­ci 60 od­sto is­pi­ta­ni­ca je išlo kod gi­ne­ko­lo­ga, dok je 14 pro­ce­na­ta ima­lo pot­pu­no zna­nje o naj­va­žni­jim na­či­ni­ma pre­no­še­nja vi­ru­sa HIV. Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je 75 od­sto sek­su­al­nih rad­ni­ca ima­lo stal­nog part­ne­ra u po­sled­njih 12 mje­se­ci, na­ve­de­no je u is­tra­ži­va­nju.


Pri­vat­ni­ci ne pri­ja­vlju­ju

Mu­go­ša je upo­zo­rio da pri­vat­ne bol­ni­ce ne pri­ja­vlju­ju In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje broj te­sti­ra­nja na HIV i za­ra­že­ne oso­be, što mo­že da uti­če na epi­de­mi­o­lo­šku si­tu­a­ci­ju.
– Pri­vat­ni­ci nas ne oba­vje­šta­va­ju o to­me ko­li­ko oso­ba se kod njih li­je­či od HIV-a, iako je ja­sno da po­sto­ji od­re­đen broj za­ra­že­nih, či­ja ja in­fek­ci­ja utvr­đe­na u tim usta­no­va­ma. Oni mo­gu da se obra­te za po­moć u jav­nim usta­no­va­ma, a pet­po­sta­vlja­mo da su se zbog ano­nim­no­sti od­lu­či­li za pri­vat­ne bol­ni­ce, sma­tra Mu­go­ša.