Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta pro­svje­te Zvon­ko Pa­vi­će­vić op­tu­žio je biv­šeg pre­mi­je­ra i čel­ni­ka DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da sko­ro tri­de­set go­di­na ni­je bio u sta­nju da pre­po­zna zna­čaj obra­zo­va­nja, a pre­ma po­sled­njoj iz­ja­vi, ni­je to ni da­nas. On je u otvo­re­nom pi­smu po­ru­čio Đu­ka­no­vi­ću da je gru­bo uvri­je­dio pro­svjet­ne rad­ni­ke. Đu­ka­no­vić je na sjed­ni­ci Sa­vje­ta za pra­će­nje re­a­li­za­ci­je iz­bor­nog pro­gra­ma ka­zao da se „obra­zo­va­njem naj­če­šće ba­ve lju­di ko­ji taj po­ziv ni­je­su iza­bra­li kao pr­vo za­ni­ma­nje”.
– Vi, go­spo­di­ne Đu­ka­no­vi­ću, ni­je­ste bi­li u sta­nju sko­ro tri­de­set go­di­na da pre­po­zna­te zna­čaj obra­zo­va­nja, a su­de­ći po po­sled­njoj iz­ja­vi, ni­je­ste to ni da­nas. Za­to bi, go­spo­di­ne Đu­ka­no­vi­ću, pri­je ne­go po­no­vo pro­zo­ve­te pro­svjet­ne rad­ni­ke, tre­ba­lo pr­vo da sa­gle­da­te vašu i ulo­gu va­šeg DPS-a i ko­nač­no pri­zna­te da ste upra­vo vi i va­ša par­ti­ja, ko­ja je kre­i­ra­la obra­zov­nu po­li­ti­ku i dru­štve­no okru­že­nje u ko­jem se ne ci­je­ni obra­zo­va­nje, naj­od­go­vor­ni­ji za ova­kav obra­zov­ni si­stem – is­ti­če Pa­vi­će­vić u pi­smu, pi­ta­ju­ći Đu­ka­no­vi­ća ko je u ovih tri­de­set go­di­na po­li­ti­zo­vao obra­zov­ni si­stem? Ko je do­sad po­sta­vljao di­rek­to­re obra­zov­nih usta­no­va po par­tij­skoj li­ni­ji, ko­ji su za­tim vr­ši­li na­vod­nu ne­ga­tiv­nu se­lek­ci­ju na­stav­ni­ka?
– Kva­li­tet obra­zov­nog si­ste­ma pre­vas­hod­no za­vi­si od onih ko­ji kre­i­ra­ju obra­zov­nu po­li­ti­ku i stva­ra­ju uslo­ve za do­bro i kva­li­tet­no obra­zo­va­nje. U ze­mlja­ma za ko­je se sma­tra da ima­ju naj­bo­lje obra­zov­ne si­ste­me ak­ce­nat se sta­vlja na ve­li­ko ula­ga­nje u obra­zov­ne in­sti­tu­ci­je, nji­ho­vu opre­mlje­nost, pri­la­go­đe­nost po­tre­ba­ma dru­štva, pa tek on­da na iz­bor i ospo­so­blja­va­nje na­stav­nog ka­dra. U Cr­noj Go­ri, na­ro­či­to u vri­je­me dok ste vi, go­spo­di­ne Đu­ka­no­vi­ću i vaš DPS, upra­vlja­li svim si­ste­mi­ma u dr­ža­vi, naj­ma­nje pa­žnje je po­sve­ći­va­no upra­vo obra­zo­va­nju. Pro­svjet­ni rad­ni­ci su sta­vlje­ni na mar­gi­ne dru­štva. Sa pla­ta­ma is­pod dr­žav­nog pro­sje­ka, nji­hov so­ci­jal­no-ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj bio je i ostao ne­do­pu­sti­vo loš – na­vo­di se u otvo­re­nom pi­smu Pa­vi­će­vi­ća.
Pa­vi­će­vić na­vo­di da je sva­ka do­sa­da­šnja re­for­ma, uklju­ču­ju­ći i ak­tu­el­nu, za­o­bi­šla za­po­sle­ne u obra­zo­va­nju.
– Umje­sto da za­jed­no sa mi­ni­star­stvom i Za­vo­dom za škol­stvo ak­tiv­no uče­stvu­ju u kre­i­ra­nju re­for­me, pro­svjet­ni rad­ni­ci su sta­vlje­ni pred svr­šen čin da spro­vo­de re­for­mu u ko­ju sa­mi ne vje­ru­ju. Sin­di­kat pro­svje­te je tra­žio da se ona od­lo­ži, da se stek­nu uslo­vi za nje­nu pri­mje­nu, te da se sa njom upo­zna­ju pro­svjet­ni rad­ni­ci ko­ji pr­ven­stve­no mo­ra­ju da shva­te šta je njen cilj i sa­dr­žaj ka­ko bi je kva­li­tet­no spro­ve­li u prak­si. Po­red stal­nih upo­zo­re­nja Sin­di­ka­ta pro­svje­te da je sva­ka re­for­ma po­če­la bez va­lja­ne ana­li­ze one pret­hod­ne i bez ozbilj­no ura­đe­nih pro­cje­na o po­tre­ba­ma sa­vre­me­nog dru­štva, i u ovu naj­no­vi­ju se pre­br­zo ušlo – upo­zo­ra­va Pa­vi­će­vić.
Pa­vi­će­vić na­vo­di da su de­po­li­ti­za­ci­ja, de­cen­tra­li­za­ci­ja i de­mo­kra­ti­za­ci­ja obra­zov­nog si­ste­ma za­htje­vi ko­je SPCG upor­no po­na­vlja iz re­for­me u re­fo­r­mu.D.B.


Va­žni­ja ve­za ne­go mar­lji­vo uče­nje

Pa­vi­će­vić je ka­zao da se kon­stant­no stva­ra lo­ša sli­ka o obra­zo­va­nju, gdje na pri­mje­ri­ma dje­ca mo­gu na­u­či­ti da ško­la ni­je bit­na, da su va­žni­je par­tij­ske ve­ze, da čak i vr­hun­sko obra­zo­va­nje ni­je ga­ran­ci­ja da će­te do­bi­ti po­sao.
– Već tri­de­set go­di­na stva­ra se dru­štve­na at­mos­fe­ra u ko­joj je va­žni­je da bu­de­te bli­ski vla­da­ju­ćim struk­tu­ra­ma ne­go da mar­lji­vo uči­te. U ze­mlja­ma gdje se kre­i­ra dru­ga­či­ja sli­ka, gdje ro­di­te­lji že­le da nji­ho­vo di­je­te bu­de uči­telj, a ne advo­kat, gdje me­di­ji go­vo­re o na­stav­ni­ci­ma u po­zi­tiv­nom smi­slu, gdje se uči­te­lji pla­ća­ju u ran­gu sa dru­gim vi­so­ko­kva­li­fi­ko­va­nim i vi­so­ko­o­bra­zo­va­nim rad­ni­ci­ma ima­te uspje­šne si­ste­me obra­zo­va­nja. Li­de­ri tih ze­ma­lja vred­nu­ju obra­zo­va­nje ono­li­ko ko­li­ko vred­nu­ju i bu­duć­nost dr­ža­ve – ka­že Pa­vi­će­vić.