Cen­tar za žen­ska pra­va po­čeo je ju­če ak­ci­ju pri­ku­plja­nja pot­pi­sa za pe­ti­cu ko­jom će od Vla­de tra­ži­ti da ri­je­ši pro­blem se­lek­tiv­nih abor­tu­sa, a u bli­zi­ni teh­nič­kih fa­kul­te­ta u Pod­go­ri­ci ot­kri­ve­na je spomen-plo­ča „Ne­že­lje­noj”.
Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, u Cr­noj Go­ri se pri­ja­vlju­je sa­mo 50 se­lek­tiv­nih abor­tu­sa go­di­šnje jer ro­di­te­lji ne že­le be­bu žen­skog po­la, zbog če­ga tre­nut­no ne­do­sta­je 3.000 že­na u re­pro­duk­tiv­noj do­bi.
Iz Cen­tra za žen­ska pra­va po­ru­či­li su da ovom ak­ci­jom na­mje­ra­va­ju da skre­nu pa­žnju na pro­blem zlo­u­po­tre­be pre­na­tal­nih te­sto­va za ra­no de­tek­to­va­nje po­la dje­te­ta i prak­su se­lek­tiv­nih abor­tu­sa. Di­rek­to­ri­ca Cen­tra Ma­ja Ra­i­če­vić sa­op­šti­la je da je Cr­na Go­ra, uz Al­ba­ni­ju, Azer­bej­džan i Jer­me­ni­ju, u vr­hu na li­sti ze­ma­lja sa naj­ve­ćim dis­ba­lan­som me­đu dje­com mu­škog i žen­skog po­la.
– Ot­kri­li smo spomen-plo­ču po­sve­će­nu „Ne­že­lje­noj”, kao obe­ća­nje da će u na­šoj ze­mlji od ovog tre­nut­ka bi­ti ma­nje se­lek­tiv­nih abor­tu­sa. Ne­ma­mo pre­ci­zne po­dat­ke o bro­ju selek­tiv­nih abor­tu­sa, ni­ti ije­dan utvr­đen slu­ča­ja da se to do­ga­đa, ta­ko da je ja­sno da ne­što ni­je u re­du. Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, u Cr­noj Go­ri se go­di­šnje evi­den­ti­ra 50 se­lek­tiv­nih abor­tu­sa, ali smo svje­sni da je ta broj­ka mno­go ve­ća, što tre­ba da nas za­bri­ne. Po­sto­je­ći za­kon ni­je loš, ali su upit­ne kon­tro­la nad tim za­ko­nom i ulo­ga zdrav­stve­ne in­spek­ci­je. Re­pro­duk­tiv­na pra­va že­na su ne­pri­ko­sno­ve­na. Ovo ni­je kam­pa­nja o abor­tu­si­ma, već go­vo­ri­mo o dis­kri­mi­na­ci­ji ko­ja re­zul­ti­ra se­lek­tiv­nim abor­tu­si­ma – is­ta­kla je Ra­i­če­vi­će­va.
Ona je do­da­la da je ju­če po­če­lo i pot­pi­si­va­nje pe­ti­ci­je ko­ja će na kra­ju bi­ti pod­ni­je­ta Vla­di sa ci­ljem da se kre­ne u rje­ša­va­nje ovog pro­ble­ma.
– Pe­ti­ci­jom će­mo tra­ži­ti od Vla­de da po­kre­ne iz­ra­du ak­ci­o­nog pla­na ko­ji će ob­u­hva­ti­ti struč­nja­ke ra­znih pro­fi­la ko­ji tre­ba da rje­ša­va­ju pro­blem o ko­jem da­nas go­vo­ri­mo. Obra­zo­va­nje je tu ključ­no. Kraj­nje je vri­je­me da se ne­što na to­me ra­di – na­gla­si­la je Ra­i­če­vi­će­va.
Di­rek­to­ri­ca Cen­tra za me­di­cin­sku ge­ne­ti­ku i imu­no­lo­gi­ju Oli­ve­ra Mi­lja­no­vić ka­za­la je da po­sto­ji trend ne­rav­no­te­že po­lo­va dje­te­ta i da to sve mo­ra da nas za­bri­ne.
– Evi­den­ci­ju o se­lek­tiv­nim abor­tu­si­ma ni­ka­da ne mo­že­te di­rekt­no vi­dje­ti. Za­pra­vo, mo­že­te je vi­dje­ti na osno­vu tren­da ne­rav­no­te­že, od­no­sno po­re­me­ća­ja rav­no­te­že. Pre­ma na­šim po­da­ci­ma, u pro­te­klih 15 go­di­na ima­li smo ne­rav­no­te­žu po­lo­va dje­te­ta na ro­đe­nju u sra­zmje­ri 110 na­pre­ma 100 u ko­rist dje­ča­ka. U pro­šloj go­di­ni je taj trend sma­njen na 103 na­pre­ma 100. Na osno­vu jed­ne go­di­ne ne mo­že­mo za­klju­či­ti da li je ovo no­vi po­če­tak i da li smo ne­što ura­di­li, ali vje­ru­jem da će­mo ova­kvim ak­ci­ja­ma ura­di­ti pu­no. Ono što že­lim da po­ru­čim kao lje­kar i kao ge­ne­ti­čar je­ste da mi mo­ra­mo zna­ti da je se­lek­tiv­ni abor­tus ko­ji se do­ga­đa na­kon spro­vo­đe­nja ge­ne­tič­kog te­sta u pr­vom re­du me­di­cin­ski ne­pri­hva­tlji­va rad­nja, a ne­pri­hva­tlji­va je i etič­ki i mo­ral­no. Uz to, to je i kr­še­nje cr­no­gor­skog za­ko­na – uka­za­la je Mi­lja­no­vi­će­va.
Na­čel­ni­ca Odje­lje­nja za po­slo­ve rod­ne rav­no­prav­no­sti u Mi­ni­star­stvu za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Bi­lja­na Pe­jo­vić ka­za­la je da ne tre­ba da bu­de ne­že­lje­ne dje­ce i da je po­treb­no stva­ra­ti bu­duć­nost u ko­joj će dje­voj­či­ce i dje­ča­ci bi­ti rav­no­prav­ni.
– Do­bro je da kroz ova­kve kam­pa­nje uti­če­mo na svi­jest svih da je po­treb­no da spre­ča­va­mo se­lek­tiv­ne abor­tu­se i za­šti­ti­mo bu­du­će ge­ne­ra­ci­je. Či­ni mi se da da­na­šnjom kam­pa­njom po­či­nje na­ša bu­duć­nost –za­klju­či­la je Pe­jo­vi­će­va.
D.B.


In­ter­net je ko­ban

Oli­ve­ra Mi­lja­no­vić je is­ta­kla da pre­na­tal­na di­ja­gno­sti­ka do­no­si pu­no sa me­di­cin­skog aspek­ta, ali je upo­zo­ri­la da su gra­đa­ni­ma do­stup­ni i te­sto­vi ko­ji su van si­ste­ma ka­da je ri­ječ o se­lek­tiv­nim abor­tu­si­ma.
– Po­ro­di­ce mo­gu da na­ru­če test pre­ko in­ter­ne­ta, nji­ho­vo je sa­mo da po­ša­lju epru­ve­tu i do­đu do re­zul­ta­ta ko­ji po­ka­zu­ju pol dje­te­ta. Mo­ra­mo bi­ti svje­sni da se pre­na­tal­na is­tra­ži­va­nja ra­de iz me­di­cin­skih raz­lo­ga. Ova­kvim ak­ci­ja­ma mo­ra­mo da oja­ča­mo že­nu i po­ro­di­cu da se od­u­pru ova­kvim pa­tri­jar­hal­nim na­zo­ri­ma, da že­ne ne ugro­ža­va­ju svo­je zdra­vlje za­rad ostva­ri­va­nja ne­či­je že­lje i za­do­vo­lje­nja ste­re­o­ti­pa da tre­ba da ro­de mu­ško di­je­te – na­gla­si­la je Mi­lja­no­vi­će­va.