U Cr­noj Go­ri do­sad, pre­ma po­da­ci­ma In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje, ne­ma slu­ča­je­va obo­li­je­va­nja od gro­zni­ce Za­pad­nog Ni­la, ali struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da se to mo­že de­si­ti sva­kog tre­na, jer vi­rus pre­no­si vr­sta Cu­lex pi­pi­ens ili obič­ni kuć­ni ko­ma­r­ci.
Pre­ma ri­je­či­ma na­uč­nog rad­ni­ka na Bi­o­teh­nič­kom fa­kul­te­tu Igo­ra Pa­jo­vi­ća, bo­lest po­zna­tu kao gro­zni­ca Za­pad­nog Ni­la, iza­zi­va West Ni­le vi­rus (WNV).
– Vek­tor ovog vi­ru­sa je vr­sta ko­ma­ra­ca Cu­lex pi­pi­ens ili obič­ni kuć­ni ko­ma­rac. Vek­tor je or­ga­ni­zam ko­ji mo­že da pre­ne­se uzroč­ni­ka obo­lje­nja sa obo­lje­log or­ga­ni­zma (dru­ge vr­ste ili dru­gih vr­sta) na zdra­vi or­ga­ni­zam (te iste ili dru­gih vr­sta), a da pri to­me sam ne­ma ni­ka­kve po­sle­di­ce, od­no­sno da ga vi­rus ne na­pad­ne. Na pri­mjer, Cu­lex pi­pi­ens pre­no­si WNV sa obo­lje­log čo­vje­ka na zdra­vog ili sa obo­lje­le ži­vo­ti­nje na zdra­vog čo­vje­ka ili sa obo­lje­le ži­vo­ti­nje na zdra­vu ži­vo­ti­nju – po­ja­šnja­va Pa­jo­vić za Por­tal RTCG.
On ka­že da je pre­no­si­lac WNV do­ma­ća vr­sta i za nas i za okru­že­nje i za Evro­pu i za ci­je­li Me­di­te­ran.
– U Cr­noj Go­ri je utvr­đe­no pri­su­stvo 38 raz­li­či­tih vr­sta ko­ma­ra­ca, od ko­jih osam vr­sta mo­gu bi­ti vek­to­ri vi­ru­sa. Od ukup­no 38 vr­sta če­ti­ri se sma­tra­ju in­va­ziv­nim. In­va­ziv­na vr­sta je ona ko­ja bi­va uni­je­ta u ne­ki dru­gi eko­si­stem (raz­li­čit od na­tiv­nog eko­si­ste­ma) u ko­jem na­la­zi po­volj­ne uslo­ve za ži­vot i u ko­jem se uspje­šno na­sta­ni. Ta­kav pri­mjer je vr­sta ko­ju zo­ve­mo Azij­ski ti­gra­sti ko­ma­rac – Aedes al­bo­pic­tus, ko­ji se u Cr­noj Go­ri po­ja­vio 2001. go­di­ne – ka­že Pa­jo­vić.
On na­gla­ša­va da je po za­ko­nu kod nas za­šti­ta od ko­ma­ra­ca na lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma, s tim što In­sti­tut za jav­no zdra­vlje ima in­ge­ren­ci­je da re­a­gu­je u slu­ča­ju nu­žde, od­no­sno u slu­ča­ju iz­bi­ja­nja epi­de­mi­je bi­lo gdje u Cr­noj Go­ri.
– Znam sa si­gur­no­šću da za­pra­ši­va­nje, adul­ti­cid­ni tret­man, ko­ri­ste u evrop­skim ze­mlja­ma u slu­ča­ju po­ja­ve epi­de­mi­je, kao sred­stvo bor­be pro­tiv bo­le­sti. Po­en­ta sve­u­kup­ne pri­če o vek­to­ri­ma (a sa­mim tim i o ko­mar­ci­ma) je da bi se spri­je­či­la po­ja­va bo­le­sti mo­ra se broj­nost vek­to­ra dr­ža­ti pod kon­tro­lom – ka­že Pa­jo­vić.
On je na­gla­sio da Bi­o­teh­nič­ki fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, sa mi­ni­mal­nim sred­stvi­ma, ula­že mak­si­mal­ne na­po­re i u na­uč­nom i u obra­zov­nom i u struč­nom po­gle­du, da se nad­zor nad ko­mar­ci­ma i nad svim vek­to­ri­ma, odr­ži pod kon­tro­lom.
S ob­zi­rom na to da ide hlad­ni­je vri­je­me Pa­jo­vić sma­tra da će to uspo­ri­ti ši­re­nje vi­ru­sa.
– Vr­sta Cu­lex pi­pi­ens pre­zi­mlja­va u for­mi adul­ta – žen­ke u ku­ća­ma, sta­no­vi­ma, po­dru­mi­ma, pot­kro­vlji­ma. Naj­zna­čaj­ni­ji pri­rod­ni uti­caj ko­ji žen­ka­ma – lar­va­ma uka­zu­je da je vri­je­me za „zim­ski san” je skra­će­nje ob­da­ni­ce, od­no­sno dnev­ne svje­tlo­sti. Upra­vo oko 13 sa­ti dnev­nog svje­tla je oki­dač ko­ji žen­ke „bu­di” u pro­lje­će, od­no­sno sig­na­li­zi­ra lar­va­ma cu­lek­sa da je to­kom sep­tem­bra ka­da je ob­da­ni­ca kra­ća, vri­je­me za po­vla­če­nje na pre­zi­mlja­va­nje – ka­že Pa­jo­vić.D.B.