Budžet Fonda za zdravstveno osiguranje u 2019. godini biće 237.000.000 eura, što je uvećanje za 32 miliona, od čega će za dovođenje ljekara sa strane biti utrošeno oko 400.000 eura, kako bi se riješio deficit medicinskog kadra. Odbor za zdravstvo, rad i socijalno staranje prihvatio je juče na sjednici predloge budžeta za narednu godinu za oblasti zdravstva, rada i socijalnog staranja. Ministar zdravlja Kenan Hrapović je istakao da ljekari ne odlaze iz Crne Gore zbog niskih plata, jer su uslovi za rad i usavršavanje unaprijeđeni. Hrapović je kazao da budžet obezbjeđuje kontinuirano pružanje medicinskih usluga i da nijesu odgovorni za veće cijene ljekova u privatnim apotekama, nego u državama regiona.
– Budžet je povećan za 13 odsto i to nam garantuje stabilnost. Zbog nedostatka sredstava od 2010. godine tri puta smo imali rebalans budžeta, tako da sada imamo mogućnost da pružimo građanima adekvatnu i pravovremenu zdravstvenu zaštitu. Ministarstvo će naredne godine finansirati nevladine organizacije koje se bave prevencijom i borbom protiv HIV/AIDS-a. U planu je rekonstrukcija Domova zdravlja Stara i Nova varoš u Podgorici. Dobili smo bespovratne grantove od šest miliona eura za izgradnju Klinike za infektivne bolesti, dok je u planu izrada projekta za gradnju novog Urgentnog centra Kliničkog centra, što je prepoznato kao usko grlo te ustanove. Više puta mi je postavljano pitanje u vezi sa odlaskom ljekara iz države. Mi brinemo o tome da ne odlaze, ali ako je 50.000 građana napustilo Crnu Goru poslednjih godina, onda je i 150 doktora – istakao je Hrapović.
Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Sead Čirgić kazao je da plate ljekara nijesu na željenom nivou i treba tražiti modele kako da im budu uvećane, s obzirom na odgovornost i težinu njihovog posla. Čirgić je kazao da će naredne godine više novca biti opredijeljeno za angažovanje ljekara sa strane, preventive preglede, skrininge, bolovanja i medicinska sredstva i ljekove.
– Očekujem da građani dobijaju zdravstvenu zaštitu pravovremeno i na vrijeme. Za plate medicinskog osoblja i ljekara u 2019. godini je namijenjeno 100 miliona eura. Prosječna plata ljekarima sa dežurstvima i prekovremenim radom je 930 eura. Najveći problem i nezadovoljstvo za ljekare izazvalo je usvajanje Zakona o zaradama u javnom sektoru, gdje su stavljeni u drugi plan. Nije dobro da su plate političara veće nego hirurzima i profesorima, dok god bude tako imaćemo njihovo nezadovoljstvo – istakao je Čirgić.
Poslanik Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović kazala je da su plate ljekara i medicinskih sestara sramne, a da su ljekovi u Crnoj Gori skuplji i do tri puta nego u državama regiona. Ona je pitala ministra zdravlja i direktora Fonda kako mogu biti zadovoljni budžetom ako se godinama plate ljekarima ne povećaju i nije izgradila nijedna nova bolnica u državi.
– Zašto ljekari odlaze iz Crne Gore, imamo podatak da ih je 150 napustilo zdravstveni sistem. Plata ljekara specijaliste je 730 eura i to treba sve da nas zabrine – rekla je Vuksanovićeva.
Direktor Fonda penzijsko invalidskog osiguranja Dušan Perović kazao je da će njihov budžet u narednoj godini biti 435 miliona eura i da će 130.000 penzionera uredno primati penzije. On je pojasnio da im je za mjesečnu isplatu penzija neophodno 40 miliona eura.
– Naredne godine imaćemo 1.600 novih penzionera i to smo planirali u budžetu. Budžet Fonda PIO biće uvećan za 2,8 odsto – kazao je Perović.
Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalnog staranja Vukica Jelić istakla je da je planirani budžet za 97 miliona eura, od čega će većina biti namijenjena za socijalna davanja, programe dodatka za djecu, materijalno obezbjeđenje, stanovanje i invalidnine.
Pomoćnik direktora Zavoda za zapošljavanje Svetlana Krgović istakla je da je za programe zapošljavanja znatno smanjen budžet i da će im biti opredijeljeno 25.800.000 eura.
– Smanjen nam je budžet za aktivne mjere pri zapošljavanju tako da ćemo imati samo 3,2 miliona eura za tu namjenu, time ćemo morati da prepolovimo broj korisnika, kao i kreditnu podršku za nezaposlena lica – rekla je Krgovićeva.D.B.

KCCG troši 75 miliona

Pomoćnik direktora za ekonomsko finansijske poslove Kliničkog centra Crne Gore Julija Pupovac kazala je da je toj ustanovi neophodno 75.000.000 eura zbog povećanja obima posla, većih troškova za reagense, opremu i ishranu pacijenata.
– Od tog iznosa za plate ljekara i medicinska sredstva neophodno nam je 66 miliona, dok nam miliona eura treba samo za mazut za grijanje, po 600.000 za električnu energiju, vodu i ishranu pacijenata. Zbog povećanog obima posla, eliminisanje listi čekanja i održavanja savremenih aparata, rastu i zahtjevi za potrošnjom u KCCG – upozorila je Pupovac.