Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta pro­svje­te Pod­go­ri­ca Slo­bo­dan Sa­vo­vić ka­zao je za „Dan” da pred iz­bo­re vla­da­ju­će stran­ke, De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta i So­ci­jal­de­mo­kra­te, po­ku­ša­va­ju da spro­ve­du kon­tro­lu nad ško­la­ma i pro­svjet­nim rad­ni­ci­ma, pre­ko par­tij­ski po­sta­vlje­nih di­rek­to­ra. Sa­vo­vić is­ti­če da je pred sa­me pred­sjed­nič­ke i lo­kal­ne iz­bo­re Mi­ni­star­stvo pro­svje­te uve­lo kon­tro­le ra­da na­stav­ni­ka i di­rek­to­ra, ka­ko bi se na njih spro­veo pri­ti­sak za ko­ga da gla­sa­ju.
– Ra­de­ći u ško­li evo pre­ko 25 go­di­na, mo­gu da ka­žem da su ško­le uvi­jek bi­le pod pri­ti­skom vla­da­ju­ćih gar­ni­tu­ra. Ne­ka­da vi­še, a ne­ka­da ma­nje. Ka­da god su na­stav­ni­ci is­po­lji­li ini­ci­ja­ti­vu, ta­da je do­la­zi­lo do ri­gid­ni­jeg upra­vlja­nja od stra­ne ra­znih mi­ni­sta­ra. Te­ško je do­ka­zi­vo par­tij­sko za­po­šlja­va­nje u ško­la­ma sa ova­kvim Za­ko­nom o ra­du sa če­ti­ri op­šta uslo­va ko­je ma­nje-vi­še is­pu­nja­va­ju svi kan­di­da­ti na kon­kur­su i di­rek­to­ro­va pro­cje­na rad­nih spo­sob­no­sti, a di­rek­to­ra bi­ra mi­ni­star. Te­ško da mi­ni­star mo­že zna­ti svih 240 di­rek­to­ra. Mo­je mi­šlje­nje je da tu na sce­nu stu­pa­ju lo­kal­ne par­ti­je i nji­ho­ve cen­tra­le. Zbog to­ga ima­mo zva­nič­no i ne­zva­nič­no po­ve­ćan pro­met član­skih ka­ra­ta u ško­la­ma. Či­ni mi se da je od ka­da ja ra­dim u ško­li po­li­ti­ka mi­ni­star­stva i osta­lih or­ga­na pre­ma pro­svjet­nim rad­ni­ci­ma bi­la da je je­di­no po­želj­no da ću­ti­mo i ra­di­mo što nam se i ka­ko ka­že. Zbog ta­kve pro­svjet­ne po­li­ti­ke ima­mo i ova­kve re­for­me i uspje­he – is­ti­če Sa­vo­vić.
On na­vo­di da kao pred­sjed­nik Grad­skog od­bo­ra Sin­di­ka­ta i aka­dem­ski gra­đa­nin ove dr­ža­ve ima oba­ve­zu da jav­no raz­ma­tra ovu opa­snu po­ja­vu u dru­štvu. Is­ta­kao je da se u pod­go­rič­kim ško­la­ma i da­lje po­na­vlja prak­sa da se di­rek­to­ri bi­ra­ju po par­tij­skoj osno­vi, iako je mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić, ka­da je iza­bran, obe­ćao da će to spri­je­či­ti.
Ško­le znat­no tr­pe sa ova­ka­vim na­či­nom iz­bo­ra di­rek­to­ra o za­po­šlja­va­nju. Da li je po­li­tič­ki ili ne, si­gur­no je da ni­je mo­ral­no. Uči­ti i ra­di­ti go­di­na­ma, a da ti se ne vred­nu­je uspjeh i trud, već po­slu­šnost i po­li­tič­ka ili ne­ka dru­ga pri­pad­nost, pred­sta­vlja po­ra­znu či­nje­ni­cu. De­mo­ti­vi­šu­će je za sve za­po­sle­ne ka­da se vred­no­va­nje ra­da i uspjeh ra­da sa uče­ni­ci­ma tre­ti­ra kao in­ci­dent. Na­stav­ni­ci su nam se ža­li­li da se de­ša­va­ju iz­ne­nad­ne kon­tro­le i pre­ki­da­ju ča­so­vi bez bi­lo ka­kve na­ja­ve od stra­ne ra­znih ko­mi­si­ja ško­la i mi­ni­star­stva. Iako sva­ka ško­la ima plan po­sje­te ča­so­vi­ma ve­za­no za in­ter­nu eva­lu­a­ci­ju, auto­no­mi­ja na­stav­ni­ka je ga­ran­to­va­na za­ko­nom. Da­kle, ne mo­žeš upa­da­ti u uči­o­ni­cu bez na­ja­ve i po­sli­je po­čet­ka ča­sa – po­ru­čio je Sa­vo­vić.
D.B.

Ana­li­zi­ra­ju rad nastavnika

Iz Mi­ni­star­stva pro­svje­te za „Dan” je sa­op­šte­no da ško­le obi­la­ze jer je pro­cje­na struč­nih slu­žbi mi­ni­star­stva da na­pra­ve ana­li­zu ra­da obra­zov­no-vas­pit­nih usta­no­va, ka­ko bi se utvr­di­lo šta je po­treb­no ko­ri­go­va­ti. – U Cr­noj Go­ri ima oko 250 ško­la i pre­ko 400 obje­ka­ta u obra­zo­va­nju, i lo­gič­no je da se na te­re­nu is­kon­tro­li­še sta­nje i vi­di na ko­ji na­čin ško­le rade. Cilj škol­skih si­ste­ma­ti­za­ci­ja, ko­je su usvo­je­ne pro­šle go­di­ne, ni­je sma­nji­va­nje bro­ja za­po­sle­nih. Svi na­ši na­po­ri upra­vo su u dru­gom prav­cu: da se sa­ču­va­ju rad­na mje­sta, ali da se si­stem uči­ni efi­ka­sni­jim u smi­slu po­što­va­nja ja­snih pro­ce­du­ra za­po­šlja­va­nja, iz­da­va­nja pro­sto­ra i pri­mje­ne za­ko­na uop­šte. Na kra­ju, kad smo ula­zi­li u obra­zov­nu re­for­mu pro­šle go­di­ne, po­sto­ja­la je bo­ja­zan da će se ugro­zi­ti rad­na mje­sta, pa se is­po­sta­vi­lo da ni­je bi­lo raz­lo­ga, jer smo ulo­ži­li ogrom­ne na­po­re da se to ne de­si – na­vo­de iz Mi­ni­star­stva pro­svje­te.