KO­TOR - Po­znat po pre­da­nju o sto oli­va (ma­sli­na) ko­je je sva­ki mo­mak sta­sao za že­nid­bu mo­rao po­sa­di­ti ka­ko bi osno­vao po­ro­di­cu i do­ma­ćin­stvo, Sto­liv da­nas ne pru­ža mno­go mla­di­ma da osta­nu i ži­ve u ovom li­je­pom mje­stu. Ve­li­ke po­vr­ši­ne ma­sli­ne, lo­vo­ri­ke i ko­sta­nja pod­no Vrm­ca, kao i ka­me­li­je uz sva­ku sta­ru ku­ću, za­štit­ni su znak Sto­li­va. Ipak, struk­tu­ra sta­nov­ni­ka mno­go se iz­mi­je­ni­la, pa je u Sto­li­vu vi­še sta­rih no mla­dih, a mi­je­nja se i ar­hi­tek­tu­ra mje­sta. Kvar­to­vi Mar­ti­no­vi­ći, Bo­ro­vi­ći, Ma­ri­či­ći, Pot­ko­la, Ušlji­vi­ca, Troj­stvo ne­kad su u pet ku­ća ima­li po 25 dje­ce, a da­nas u ci­je­lom Sto­liv ima de­se­to­ro ma­li­ša­na, te je sva­ko no­vo­ro­đen­če pra­vo ve­se­lje za sve mje­šta­ne. Da­nas je u Sto­li­vu mno­go vi­še lju­di sa stra­ne ko­ji su ov­dje na­pra­vi­li ku­će, ne­go što je mje­šta­na.
- Sto­liv sa­da po bi­rač­kom spi­sku ima 320 gra­đa­na, od ko­jih je 150 stal­no na­sta­nje­nih - ka­že Bo­ro Mu­stur, pred­sjed­nik MZ Sto­liv. Zbog iz­ra­že­nog sta­re­nja sta­nov­ni­štva, se­o­sko gro­blje po­red cr­kve Sv. Mi­ho­vi­la po­sta­lo je ti­je­sno.
-Još dok je Ma­ja Ća­to­vić bi­la gra­do­na­čel­ni­ca, Mje­sna za­jed­ni­ca je do­bi­la odo­bre­nje od Op­šti­ne Ko­tor da pro­ši­ri gro­blje. Pri­je se­dam go­di­na za tu na­mje­nu ot­ku­pi­li smo plac od Ko­tor­ske bi­sku­pi­je u vri­jed­no­sti oko 60 hi­lja­da eura. Po­je­di­ni mje­šta­ni, ko­ji su du­go ži­vje­li u ino­stran­stvu, že­le da bu­du sa­hra­nje­ni u rod­nom mje­stu, a mje­sta vi­še ne­ma. Di­rek­ci­ja za ure­đe­nje i iz­gar­nju Ko­to­ra pra­vi pro­je­kat za pot­por­ni zid, ko­ji je ve­o­ma va­žan, a mje­šta­ni or­ga­ni­zu­ju ak­ci­ju či­šće­nja te­re­na, ta­ko da pla­ni­ra­mo grad­nju još 24 grob­na mje­sta - ka­že Mu­stur.
On do­da­je da u sa­rad­nji sa Di­rek­ci­jom za ure­đe­nje i iz­grad­nju pla­ni­ra­ju da kom­ple­ti­ra­ju jav­nu ra­svje­tu jer je po­la mje­sta osvi­je­tlje­no, a ni­je još oko 650 me­ta­ra ka Mar­ko­vom rtu.
- Če­ka­mo da se za­vr­še ten­de­ri i da ra­svje­ta bu­de po­sta­vlje­na do se­zo­ne. Tra­ži­li smo pri­god­ne me­tal­ne stu­bo­ve i lam­pi­o­ne, u sta­rin­skom sti­lu, kao u Pe­ra­stu - do­da­je Mu­stur. On sma­tra da je Sto­li­vu po­tre­ban Tu­rist-bi­ro, ka­ko bi se lak­še evi­den­ti­ra­li go­sti i ubi­ra­la tak­sa.
–Pre­ma bro­ju sta­nov­ni­ka Mje­sna za­jed­ni­ca Sto­liv je u pro­te­klih 15 go­di­na naj­vi­še pa­ra uze­la od bo­ra­vi­šne tak­se. Naj­bo­lji smo u op­šti­ni Ko­tor i naj­po­sje­će­ni­ji. Kon­tro­la je bi­la naj­ve­ća. Ne­ma­mo Tu­rist-bi­ro, a ne­ka­da smo ima­li bo­ra­vi­šni kar­ton za go­ste. Bi­lo je pu­no Ita­li­ja­na, Nje­ma­ca, Fran­ci­za u auto-kam­po­vi­ma, a sad ne­ma­mo ni­ka­kvu evi­den­ci­ju i pro­sto ne zna­mo ko nam je ušao u mje­sto. Za­to ape­lu­jem na lo­kal­nu Tu­ri­stič­ku or­ga­ni­za­ci­ju da nam po­mog­ne i da do­bi­je­mo Tu­rist - bi­ro – po­ru­ču­je Mu­stur.
Sa­o­bra­ćaj je ta­ko­đe jed­no od go­ru­ćih pi­ta­nja ove za­jed­ni­ce. Put iz do­ba Austro­u­gar­ske op­te­re­ćen je vo­zi­li­ma ko­ja pre­la­ze do­zvo­lje­nu te­ži­nu, uru­ša­va­ju­ći sta­ru ce­stu.
-Ža­li­li smo se Mi­ni­star­stvu. Upr­kos zna­ka za­bra­ne kre­ta­nja vo­zi­la do de­set to­na, ko­ji je po­sta­vljen kod zgra­de po­li­ci­je u Ko­to­ru, to se ne po­štu­je, lju­di vo­ze ve­li­ke ka­mi­o­ne, mik­se­re, pri­ko­li­ce, gu­sje­ni­ča­re po 50 ili 60 to­na. Mi­ni­star­stvo sa­o­bra­ća­ja je iz­ri­či­to za­bra­ni­lo kre­ta­nje te­ret­nja­ka, ali se to sla­bo po­štu­je. Po­li­ci­ja iza­đe na te­ren, ali ka­zne su ma­le jer šta je za ne­ko­ga ko po­go­di po­sao od 10 ili 15 hi­lja­da da pla­ti­ti 50 eura ka­zne. Put pro­pa­da zbog ve­li­kih te­ret­nja­ka, a on je pra­vljen pri­je 100 go­di­na za ko­či­je, a ne za ka­mi­o­ne - ka­že Mu­stur, i do­da­je da se u mje­stu in­ten­ziv­no gra­di, ali da se ne po­štu­je sta­ro gra­di­telj­stvo ni­ti am­bi­jent. Pra­ve se i no­ve pon­te, ne­ke ured­no sa do­zvo­la­ma, dru­ge na di­vlje.
- Pu­ca­ju vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne ci­je­vi, gra­de se vi­še­sprat­ne ku­će, ni na­lik auten­tič­nom bo­kelj­skom sti­lu grad­nje, ni­ti se ukla­pa­ju u am­bi­jent. Na­pra­vlje­no je to­li­ko no­vih ku­ća, apart­ma­na, do­la­ze lju­di da se oku­pa­ju ov­dje, a ne­ma­ju gdje. Ima pri­vat­nih pon­ti či­ji vla­sni­ci ne do­zvo­lja­va­ju dru­gi­ma da do­đu ov­dje. Na­ma je u in­te­re­su da se ra­di tu­ri­zma na­pra­vi još po­ne­ka pon­ta, ali smo pro­tiv to­ga da se pra­ve no­ve pon­te uzur­pa­ci­jom ri­bar­skih po­sti, a ta­kve ni­ču to­kom no­ći – is­ti­če Mu­stur.
Su­za­na Če­nić, maj­ka če­tvo­ro dje­ce, ka­že da Sto­liv ni­je za mla­de, dje­ca mo­ra­ju da pu­tu­ju u ško­lu ili u Ti­vat ili u Ko­tor, a vr­tić je na par ki­lo­me­ta­ra do Pr­ča­nja. Če­ni­će­va ka­že da ona po­ma­lo za­ra­đu­je ta­ko što be­re lo­vo­rov list ko­ji ot­ku­plju­je de­sti­le­ri­ja u Ko­sta­nji­ci.
Ipak, ima i mla­dih ko­ji vo­le rod­no mje­sto. Va­si­li­je Vu­jo­vić, stu­dent Bro­dar­ske ško­le u Be­o­gra­du, od­ra­stao je i ži­vi u Sto­li­vu, ko­me se, ka­ko ka­že uvi­jek ra­do vra­ća. Ovih da­na po­ma­že uja­ku da ras­kr­či ima­nje sa ma­sli­na­ma. U Sto­li­vu je tre­nut­no se­zo­na ber­be li­sta lo­vo­ri­ke, pa Vu­jo­vić za­jed­no sa rad­ni­ci­ma za dnev­ni­cu be­re lo­vo­ri­ku, pa­ku­je je u vre­će ko­je se tran­spor­tu­ju za Tu­zi, gdje, ka­ko ka­že ima de­sti­le­ri­ja.
-Li­je­po je ži­vje­ti u Sto­li­vu baš zbog te ru­ral­ne sre­di­ne, za­to što je sve ovo ova­kvo ka­kvo je u stva­ri. Fa­li nam tri mje­se­ca sun­ca, ali lje­po­ta ovo­ga kra­ja sve na­dok­na­đu­je - ka­že Nik­ši­ća­nin Pe­tar Šće­pa­no­vić, ko­ji ov­dje u no­vo­grad­nji ži­vi već osam go­di­na.M.D.P.


Za­šti­ti spo­me­ni­ke kul­tu­re

Mje­šta­ni po­štu­ju i ču­va­ju gra­đe­vi­ne ko­je su im za­vje­šta­li pre­ci, kao što je ku­ća u ko­joj je da­nas Dom kul­tu­re „Ni­ko Bi­la­fer”, ali i Sta­ra ru­šev­na ško­la, tik uz cr­kvu Sve­te Ma­ri­je, bu­ćar­ski te­ren...
-Sta­ra ško­la („Še­ve­lja ku­ća“) po­klo­nje­na je mje­stu kao po­ro­dič­no za­vje­šta­nje. Vla­sni­štvo je op­šti­ne i dr­ža­ve, te se ne mo­že otu­đi­ti pro­stom pro­da­jom. Do­la­zi­li su mno­gi sa po­nu­da­ma, ali ne mo­že se pro­da­ti ne­što što je za­jed­nič­ka svo­ji­na mje­šta­na. Otvo­re­ni smo za po­nu­de ne­kih fir­mi ko­je bi sre­di­le obje­kat u funk­ci­ju od­ma­ra­li­šta sa ren­tom na de­set do 50 go­di­na, sa­mo da obje­kat na kra­ju osta­ne mje­stu. Te­ren Bu­ćar­skog klu­ba „Pri­mo­rac“ Sto­liv, ko­ji je osva­jao pe­ha­re u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, za­pu­šten je, a za ob­no­vu su po­treb­ne pa­re. Sa­da mje­šta­ni idu na bu­ća­nje u ha­lu u Ti­vat, a ima­ju vo­lje da ure­de te­ren za či­ju ob­no­vu im tre­ba oko pet hi­lja­da eura - do­da­je Mu­stur.
Tu je i „Vo­da sto­liv­ska“, sta­ra če­sma iz 1898. go­di­ne, ko­ja je po­sta­la sme­tli­šte, a mje­šta­ni na­mje­ra­va­ju da taj spo­me­nik kul­tu­re ure­de i za­šti­te.


Gor­njem Sto­li­vu fa­li jav­na ra­svje­ta

-Po­sla­li smo do­pis Di­rek­ci­ji da se pra­vi jav­nu ra­svje­tu za Gor­nji Sto­liv. Tre­ba­lo bi po­sta­vi­ti de­se­tak stu­bo­va. Bi­lo bi li­je­po da se vi­di sta­ra sta­za, jer lju­di že­le da ob­na­vlja­ju sta­ra og­nji­šta, ula­žu u ku­će, svo­ju sta­ri­nu. I po­sje­ti­o­ci vo­le da do­đu go­re. Rad­ni­ci Ko­mu­nal­nog sva­kog 20. ju­la na Sv. Ili­ju oči­ste put, a tre­ba­lo bi da oči­ste i „Vo­du sto­liv­sku“ - su­ge­ri­še Mu­stur.


Fe­šta ka­me­li­ja ži­vi od en­tu­zi­ja­zma

-Ape­lu­jem na nad­le­žne u lo­kal­noj upra­vi da iza­đu usu­sret en­tu­zi­ja­sti­ma NVO Ka­me­li­ja i MZ, ko­je or­ga­ni­zu­ju me­đu­na­rod­nu ma­ni­fe­sta­ci­ju Fe­šta ka­me­li­ja. Auto­bu­si po­sje­ti­la­ca do­la­ze da uži­va­ju u fe­šti, to je jed­na li­je­pa re­kla­ma op­šti­ni Ko­tor i ci­je­loj Cr­noj Go­ri, a ta­ko ma­lo fi­nan­si­ja tre­ba da nam se po­mog­ne. Fe­šta nas sva­ke go­di­ne ko­šta oko se­dam hi­lja­da eura, a sve to mi sa­mi sku­plja­mo i sa­mi pra­vi­mo re­kla­mu - po­ru­ču­je pred­sjed­nik MZ.