PETNjICA - Da se de­mo­graf­ska sli­ka na sje­ve­ru Cr­ne Go­re dra­stič­no pro­mi­je­ni­la po­ka­za­la je i ne­dav­no za­vr­še­na ma­ni­fe­sta­ci­ja „Da­ni di­ja­spo­re“ ko­ja se sva­ke go­di­ne u av­gu­stu odr­ža­va u Pet­nji­ci. Kon­sta­to­va­no je da vi­še Pet­nji­ča­na ži­vi u ino­stran­stvu ne­go u svom za­vi­ča­ju i da je po­treb­no na­pra­vi­ti struč­ne ana­li­ze i utvr­di­ti ja­sne smjer­ni­ce ko­je bi za­u­sta­vi­le ova­ko ne­ga­tiv­ne tren­do­ve. Na to upu­ću­ju i zva­nič­ni po­da­ci ko­ji go­vo­re da u op­šti­ni Pet­nji­ca na po­vr­ši­ni od 173 kva­drat­na ki­lo­me­tra ži­vi sve­ga 6.713 sta­nov­ni­ka, što je sko­ro du­plo ma­nje u od­no­su na dvi­je de­ce­ni­je una­zad. Sta­ti­sti­ka uka­zu­je da na pro­sto­ru Bi­ho­ra obi­ta­va­ju uglav­nom sta­rač­ka do­ma­ćin­stva i da po­sto­ji ve­li­ki broj za­tvo­re­nih ku­ća u ko­ji­ma ni­ko ne ži­vi. Isto ta­ko, mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja de­set­ko­va­la su broj uče­ni­ka u obra­zov­nim usta­no­va­ma, s tim što ne­ki­ma od njih pri­je­ti za­tva­ra­nje. Pred­stav­ni­ci broj­ne pet­njič­ke di­ja­spo­re sma­tra­ju da svi za­jed­no, od lo­kal­ne upra­ve do dr­žav­nih or­ga­na i ise­lje­ni­ka, mo­ra­ju pred­u­zi­ma­ti od­go­va­ra­ju­će mje­re za stva­ra­nje bo­ljih uslo­va za ži­vot lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Po­ru­či­li su da dr­ža­va Cr­na Go­ra tre­ba da do­ne­se po­seb­nu ured­bu ko­ja bi bar do­ne­kle uti­ca­la da se za­u­sta­ve sve iz­ra­že­ni­je mi­gra­ci­je sta­nov­ni­štva iz sje­ver­nog re­gi­o­na. Ka­za­li su da to tre­ba da bu­de pri­o­ri­te­tan za­da­tak svih re­le­vant­nih či­ni­la­ca ko­ji Pet­nji­ci mi­sle do­bro.
- Sve što se ka­že za Pet­nji­cu mo­glo bi se re­ći i za mno­ge kra­je­ve sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Tre­ba da shva­ti­mo da ni­ko vje­štač­ki ne mo­že za­u­sta­vlja­ti mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja. To su pri­rod­ni to­ko­vi sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju i dru­ge sre­di­ne. Ti to­ko­vi su iza­zva­ni eko­nom­skim pi­ta­nji­ma. Zna­či je­di­ni re­cept za za­u­sta­vlja­nje od­li­va sta­nov­ni­štva je stva­ra­nje od­go­va­ra­ju­ćih uslo­va za ži­vot. Za ta­ko ne­što je neo­p­hod­no ve­za­ti broj­ne či­ni­o­ce od ljud­skih re­sur­sa i pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la, pa do po­li­tič­ke vo­lje sa­me dr­ža­ve i že­lje in­ve­sti­to­ra da ula­žu u ove kra­je­ve – sma­tra prof. dr Azem Ko­žar sa Uni­ver­zi­te­ta iz Tu­zle, ro­đen u pet­njič­kom se­lu Tr­pe­zi.
Sli­čan stav iz­nio je i Dže­ko Ša­bo­tić, po­zna­ti do­na­tor i član Uprav­nog od­bo­ra Udru­že­nja bo­šnjač­ke di­ja­spo­re u Švaj­car­skoj, na­vo­de­ći da dr­ža­va mo­ra vi­še pa­žnje da po­sve­ti pod­ruč­ju Pet­nji­ce.
- Neo­p­hod­no je pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će mje­re ka­ko bi se bar dje­li­mič­no za­u­sta­vi­la iz­ra­že­na mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­štva. Za ta­ko ne­što ni­je do­volj­na sa­mo po­moć di­ja­spo­re. Tu dr­ža­va mo­ra da od­i­gra glav­nu ulo­gu, na na­čin što će opre­dje­lji­va­ti znat­no vi­še sred­sta­va za re­a­li­za­ci­ju ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta i otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta. Pri­pad­ni­ci mo­je ge­ne­ra­ci­je su oti­šli u ino­stran­stvo zbog te­ške eko­nom­ske si­tu­a­ci­je ko­ja je vla­da­la u za­vi­ča­ju. Sa­da to isto ra­de mla­di Pet­nji­ča­ni pri­ti­snu­ti te­ži­nom ži­vo­ta. Lič­no bih vo­lio da vi­še auto­bu­sa iz ino­stran­stva do­la­zi u Pet­nji­cu, ne­go što od­la­zi – na­gla­sio je Ša­bo­tić.
I pred­sjed­nik lo­kal­nog par­la­men­ta Ad­nan Mu­ho­vić sma­tra da dr­ža­va tre­ba da od­i­gra glav­nu ulo­gu u pro­ce­su za­u­sta­vlja­nja mi­gra­ci­o­nih kre­ta­nja sa pro­sto­ra Bi­ho­ra.
- Sa­da, ka­da ima­mo Op­šti­nu, tre­ba ra­di­ti na ja­ča­nju kul­tu­re, oču­va­nju tra­di­ci­je, vje­re i na­ci­je i svih dru­gih ob­li­ka vri­jed­no­sti ko­je za­o­kru­žu­ju po­sto­ja­nje jed­nog na­ro­da. Mo­ra­mo raz­vi­ja­ti pa­tri­o­ti­zam kao što to ra­de dru­gi na­ro­di iz na­šeg naj­bli­žeg okru­že­nja. No u sve­mu to­me po­seb­nu pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti stva­ra­nju od­go­va­ra­ju­ćih uslo­va za ži­vot lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, jer je to, iz­me­đu osta­log, pre­sud­ni fak­tor za za­u­sta­vlja­nje ise­lja­va­nja. U tom prav­cu na­ša broj­na di­ja­spo­ra pru­ža zna­čaj­nu po­moć, dok bi po­moć dr­ža­ve mo­ra­la da bu­de znat­no ve­ća. Dr­ža­va je ta ko­ja tre­ba da do­ne­se po­seb­nu stra­te­gi­ju raz­vo­ja Pet­nji­ce, što, po­red una­pre­đe­nja ko­mu­nal­ne i dru­štve­ne in­fra­struk­tu­re, pod­ra­zu­mi­je­va otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta - na­gla­sio je Mu­ho­vić.D.J.


Ago­vić: Usvo­ji­li smo va­žne od­lu­ke za raz­voj Pet­nji­ce

Pred­sjed­nik op­šti­ne Pet­nji­ca Sa­mir Ago­vić, is­ti­če da lo­kal­na upra­va u sa­rad­nji sa dr­žav­nim or­gam­ni­ma pred­u­zi­ma od­go­va­ra­ju­će mje­re za bo­lju i na­pred­ni­ju Pet­nji­cu. On je ka­zao da ga po­seb­no ra­du­je što se lju­di iz Bi­ho­ra ko­ji se na­la­ze na pri­vre­me­nom ra­du u ino­stran­stvu sve vi­še, kroz in­ve­sti­ci­o­no ula­ga­nje i osni­va­nje raz­li­či­tih udr­že­nja, okre­ću svom za­vi­ča­ju.
- No­vo­for­mi­ra­na lo­kal­na upra­va je u mi­nu­lom pri­o­du usvo­ji­la va­žne od­lu­ke po­treb­ne da se na zako­nit na­čin i kroz in­sti­tu­ci­je si­ste­ma kre­ne sa raz­voj­nom pri­čom Pet­nji­ce. U tom prav­cu do­bi­li smo po­dr­šku dr­ža­ve ko­ja se sve vi­še okre­će pro­sto­ru Bi­ho­ra. Za­to ubr­zo mo­že­mo oče­ki­va­ti re­a­li­za­ci­ju zna­čaj­nih in­ve­sti­ci­ja po­put iz­grad­nje no­ve zgra­de Op­šti­ne i re­kon­struk­ci­je pu­ta Be­ra­ne – Pet­nji­ca. Po­moć nam sva­ko­dnev­no sti­že i od na­ših lju­di iz ino­stran­stva ko­ji ci­je­lo vri­je­me po­ka­zu­ju da su ne­ras­ki­di­vo ve­za­ni za svoj za­vi­čaj. Mi iz lo­kal­ne vla­sti smo sprem­ni da pri­hva­ti­mo i nji­ho­ve kri­ti­ke jer će nas to uči­ni­ti još od­go­vor­ni­jim – is­ta­kao je Ago­vić, po­zi­va­ju­ći svo­je ze­mlja­ke iz ino­stran­stva da kroz raz­voj­ne pro­jek­te za­jed­nič­ki kre­i­ra­ju bu­duć­nost Pet­nji­ce.