BE­RA­NE - Na­kon što su ih rad­ni­ci Elek­tro­di­stri­bi­ci­je pri­je pet­na­e­stak da­na is­klju­či­li sa di­stri­bu­tiv­ne mre­že zbog ne­pla­će­nih ra­ču­na ju­če su sta­nov­ni­ci iz­bje­glič­kih na­se­lja Ru­deš 1, Ru­deš 2 i Ri­ver­sajd odr­ža­li pro­testvno oku­plja­nje tra­že­ći da im nad­le­žne in­sti­tu­ci­je pru­že ru­ku po­mo­ći. Oni su naglasi­li da u nji­ho­vim na­se­lji­ma, gdje ži­vi oko 150 po­ro­di­ca sa hi­lja­du čla­no­va, vla­da pra­va hu­ma­ni­tar­na ka­ta­stro­fa. Is­ta­kli su da nji­ho­vi ra­ču­ni za stru­ju u pro­sje­ku po jed­nom do­ma­ćin­stvu iz­no­se ne­ko­li­ko hi­lja­da eura i da oni ni­je­su u sta­nju da od­go­vo­re ta­kvim oba­ve­za­ma. Na­gla­si­li su da će u slu­ča­ju da se ne na­đe ne­ko hit­no rje­še­nje ra­di­ka­li­zo­va­ti svo­je pro­te­ste. Sa pro­te­sta je upu­će­no pi­smo Kan­ce­la­ri­ji UN­HCR-a u Cr­noj Go­ri, od ko­je se tra­ži da u ci­lju rje­ša­va­nja no­vo­na­sta­le si­tu­a­ci­je i ot­pi­sa za­o­sta­lih du­go­va­nja za stru­ju za­ka­že hi­tan sa­sta­nak sa svim re­le­vant­nim či­ni­o­ci­ma u Cr­noj Go­ri.
- Zna­mo i uvje­re­ni smo da su dr­ža­va i nje­ne in­sti­tu­ci­je do­bi­ja­li no­vac za rje­ša­va­nje na­ših ži­vot­nih pro­ble­ma. Me­đu­tim, ovih dan u svim ko­lek­tiv­nim cen­tri­ma Elek­tro­pri­vre­da je is­klju­či­la stru­ju zbog ne­pla­će­nih ra­ču­na. Za­to Vas mo­li­mo da za­ka­že­te hi­tan sa­sta­nak ko­me bi po­red na­ših pred­stav­ni­ka pri­su­stvo­va­li i pred­stav­ni­ci Za­vo­da za zbri­nja­va­nje iz­bje­glih, ra­se­lje­nih i in­ter­no ra­se­lje­nih li­ca, za­tim pred­stav­ni­ci Vla­de, stra­nih am­ba­sa­da u Cr­noj Go­ri, ne­vla­di­nih i hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ja, kao i pred­stav­ni­ci Elek­tro­pri­vre­de ka­ko bi do­šli do od­go­va­ra­ju­ćeg rje­še­nja. Tim pri­je, jer mi ozbilj­no raz­mi­šlja­mo o ko­lek­tiv­nom od­la­sku u ze­mlje Evrop­ske uni­je. Kraj­nje je ne­pri­me­re­no da se sve ovo de­ša­va kad se zna da u ko­lek­tiv­nim cen­tri­ma ži­ve sta­ri i iz­ne­mo­gli lju­di, dje­ca, psi­hič­ki po­re­me­će­ne lič­no­sti, i lju­di bez osnov­nih uslo­va za ži­vot - ka­zao je Mi­lo­rad Ma­ri­ja­no­vić, pe­red­sjed­nik Sa­ve­za prog­na­nih, ra­se­lje­ni i iz­bje­glih li­ca u Cr­noj Go­ri, obra­ća­ju­ći se kan­ce­la­ri­ji UN­HCR-a.
On je na­veo da iz­bje­gla i ra­se­lje­na li­ca ni­je­su svo­jom vo­ljom do­ve­de­na u bez­iz­la­znu ži­vot­nu si­tu­a­ci­ju, ape­lu­ju­ći da se u ko­lek­tiv­nim cen­tri­ma pod hit­no pri­klju­či stru­ja.
- Ni­je­smo na­šom kri­vi­com do­ve­de­ni u po­lo­žaj gra­đa­na dru­gog re­da ko­ji ni­je­su u sta­nju da iz­vr­ša­va­ju svo­je oba­ve­ze pre­ma dr­ža­vi ko­ja nas je pri­mi­la i da­la nam uto­či­šte. Zbog to­ga se osje­ća­mo po­ni­že­nim i po­sti­đe­nim. Za­to tra­ži­mo da se dug za stru­ju u ko­lek­tiv­nim cen­tri­ma ot­pi­še kao što su to ura­di­le dr­ža­ve Sr­bi­ja i Hr­vat­ska. Ujed­no tra­ži­mo da se stru­ja od­mah pri­klju­či jer bez nje ov­dje ne­ma ži­vo­ta – po­ru­čio je Ma­ri­ja­no­vić.
Sa njim su se sa­gla­si­li oku­plje­ni sta­na­ri, is­ti­ču­ći da je ri­je­či­ma te­ško opi­sa­ti mu­ko­tr­pan ži­vot­ni po­lo­žaj sta­nov­ni­ka u ko­lek­tiv­nim cen­tri­ma.
- Tra­ži­li smo od do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ja da nam po­mog­nu i obez­bi­je­de mi­ni­mal­ne uslo­ve za ži­vot, jer smo se na­šli u bez­iz­la­znoj si­tu­a­ci­ji. Me­đu­tim, na na­še po­zi­ve se ni­ko ne oda­zi­va, iako ov­dje ži­vi ve­li­ki broj dje­ce i sta­ra­ca ko­ja su li­še­na sva­kog ži­vot­nog za­do­volj­stva. Pod­sje­ti­li smo da na­go­mi­la­ne ra­ču­ne za stru­ju ne­ma­mo oda­kle da iz­mi­ri­mo, jer smo kao stra­ni dr­ža­vlja­ni li­še­ni svih pra­va. No, ni to ni­je po­mo­glo, pa se s pra­vom pi­ta­mo za­što je u na­šem slu­ča­ju za­ta­ja­la hu­ma­na stra­na ži­vo­ta, kad se zna da smo mi ov­dje jed­na obič­na si­ro­ti­nja – ka­za­la je Kra­sta­na Đo­kić.
Slič­nu kon­sta­ta­ci­ju iz­re­kla je i Dra­ga­na Bu­la­to­vić na­vo­de­ći da u nje­nom do­mu ki­da­nje stru­je pri­mlje­no sa po­seb­nom gor­či­nom.
- Nas je u ku­ći sed­mo­ro. Imam pet ško­la­ra­ca i ba­bu od 90 go­di­na. Ni­ko od nas ne ra­di. Na­ša ukup­na pri­ma­nja iz­no­se 115. eura. Pi­tam se ka­ko će­mo mi u ta­kvim okol­no­sti­ma da pla­ti­mo na­go­mi­la­ni ra­čun za stru­ju ko­ji iz­no­si 5.000 eura. Po­ru­ču­jem da je ovo sra­mo­ta ne sa­mo za Be­ra­ne, ne­go za či­tav svi­jet, jer i mi ima­mo pra­vo na ži­vot – ka­za­la je Bu­la­to­vi­će­va.
I za Da­rin­ku Mi­ću­no­vić is­klju­če­nje stru­je u ko­lek­tiv­nim cen­tri­ma pred­sta­vlja ne­hu­man i ne­ci­vi­li­zo­van čin.
- Ov­dje su sve sa­mi in­va­li­di, star­ci i rad­no ne­spo­sob­ni lju­di. Umje­sto da nam se pru­ži ru­ka po­mo­ći na­ma se ki­da stru­ja. Ne­pri­mje­re­no je to što su nam ura­di­li osta­vlja­ju­ći nas da ova­ko kraj­nje si­ro­ma­šni, jad­ni i po­ni­že­ni ska­pa­va­mo u mra­ku. Nas su ra­se­li­li sa vje­kov­nih og­nji­šta i po­sla­li ov­dje da ži­vi­mo mi­mo na­še vo­lje. Ov­dje su lju­di glad­ni, bo­si i go­li. Za­to tra­ži­mo od do­ma­će i me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce da nam obez­bi­je­de mi­ni­mal­ne uslo­ve za ži­vot- po­ru­či­la je Mi­ću­no­vi­će­va.
D.J.


U Ri­ver­saj­du go­spo­da­ri glad

Pred­sjed­nik Vi­je­ća Egip­ća­na i Ro­ma u Be­ra­na­ma Baj­ram Ša­lja na­vo­di da je u iz­bje­glič­kom na­se­lju Ri­ver­sajd is­klju­če­na stru­ja i po­red to­ga što ta­mo go­spo­da­ri glad.
- Ov­dje sva­ka po­ro­di­ca bro­ji po de­se­tak čla­no­va. Mo­gu slo­bod­no da ka­žem da u svim tim po­ro­di­ca­ma go­spo­da­ri glad. U to mo­že da se uvje­ri sva­ko ko do­đe i sa­gle­da na­šu gor­ku sud­bi­nu. Kad u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji ne­ko­me is­klju­či­te stru­ju on­da je sva­ki ko­men­tar su­vi­šan Is­klju­či­li su nam stru­ju, iako me­ću na­ma ni­je ma­li broj onih ko­ji spas tra­že u kon­tej­ne­ri­ma za sme­će. To su uža­sne sli­ke od ko­jih se di­že ko­sa na gla­vi. Po­seb­no je po­gub­no to što dje­ca ne­ma­ju ni ono naj­o­snov­nije za ži­vot i što ve­ći­na od njih, u po­tra­zi za hra­nom, obi­la­zi kon­tej­ne­re i obli­žnja sme­tli­šta - ka­zao je Ša­lja.


Pri­je­te od­u­zi­ma­njem imo­vi­ne

Vu­ko­sa­va Dra­go­vić is­ti­če da im te­ško pa­da ka­da im se sa­op­šta­va da će im se zbog ne­pla­će­nih ra­ču­na od­u­ze­ti imo­vi­na.
- Ja sam sta­ra i bo­le­sna i kao ta­kva ni­je­sam spo­sob­na sa­ma o se­bi da se sta­ram. Uz to, ži­vim sa bo­le­snom kćer­kom i unu­kom. Pre­ži­vlja­va­mo za­hva­lju­ju­ći mi­ni­mal­noj pen­zi­ji. Za­mi­sli­te kad jed­noj ta­kvoj po­ro­di­ci u 21 vi­je­ku ser­vi­ra­te mrak. Pi­tam se da li se ne­ko cr­ve­ni zbog to­ga. Da stvar bu­de te­ža ša­lju nas na sud zbog ne­pla­će­nih ra­či­na pri­je­te­ći da će nam za­pli­je­ni­ti imo­vi­nu. Ni­je mi ja­sno ko­ju to imo­vi­nu pla­ni­ra­ju da nam uzmu kad mi ne­ma­mo ništa. Jed­nom ri­ječ­ju bru­ka i sra­mo­ta – za­klju­či­la je Dra­go­vi­će­va.