NIK­ŠIĆ - U na­se­lju Ru­dar­ska ko­lo­ni­je na sa­mom ula­zu u Nik­šić iz prav­ca Pod­go­ri­ce, u ba­ra­ka­ma nu­žnog smje­šta­ja, kao i na­do­gra­đe­nim ku­ćer­ci­ma, ži­vi 14 po­ro­di­ca, sa oko 60 čla­no­va, ko­je sa zeb­njom is­če­ku­ju dan ka­da će ze­mlji­šte na kom se na­la­ze objek­ti bi­ti pro­da­to, a oni ise­lje­ni. U pi­ta­nju je 18.620 kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlje ko­ja se na­la­zi ne­da­le­ko od uprav­ne zgra­de Rud­ni­ka bok­si­ta, a ko­ja je vi­še pu­ta ogla­ša­va­na za pro­da­ju. Iako su objek­ti do­tra­ja­li, a u apri­lu 1979. go­di­ne ka­da je Cr­nu Go­ru po­go­dio ka­ta­stro­fal­ni ze­mljo­tres bi­li i ot­pi­sa­ni, još uvi­jek se u nji­ma od­vi­ja ži­vot. U jed­noj od ba­ra­ka nu­žnog smještaja sta­nu­je i Dra­gan Bo­jo­vić, ko­ji za „Dan” ka­že da po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će do­zvo­li­ti da sru­še obje­kat u kom ži­vi sa če­tvo­ro­čla­nom po­ro­di­com, dok mu ne obez­bi­je­de stam­be­no pi­ta­nje jer je to je­di­no što je za tri­dest go­di­na pro­ve­de­nih u Rud­ni­ci­ma bok­si­ta do­bio od fir­me.
- Dva­na­est go­di­na sam ra­dio kao jam­ski rad­nik, a osta­tak rad­nog vi­je­ka pro­veo sam kao vo­zač u Rad­noj je­di­ni­ci „Tran­sport”. Upo­znat sam sa či­nje­ni­com da se objek­ti u ko­ji­ma ži­vi 14 po­ro­di­ca na­la­ze na pla­cu ko­ji je na pro­da­ju. Lič­no sam pot­pi­sao ugo­vor da se od­ri­čem 6.500 eura, na ime kre­di­ta ko­ji mi je pri­pa­dao po osno­vu rje­ša­va­nja stam­be­nog pi­ta­nja, da bi mi ustu­pi­li ovaj stan od 60 kva­drat­nih me­ta­ra, za ko­ji sam ta­ko­đe pot­pi­sao ugo­vor. Uz svu mu­ku, li­še po­ro­di­ce sa­da sam i bez pen­zi­je, a pet go­di­na od ka­ko ne ra­de rud­ni­ci i bez pri­ma­nja. Ra­ču­ni za ko­mu­na­li­je su se na­go­mi­la­li, baš kao i kre­dit­na za­du­že­nja, ta­ko da sam u bez­iz­la­znoj si­tu­a­ci­ji - ka­že Bo­jo­vić.
On is­ti­če da upr­kos svim te­ško­ća­ma ko­je je pro­ži­vio i broj­nim po­vre­da­ma ko­je je pre­tr­pio za rad­nog vi­je­ka u Rud­ni­ci­ma bok­si­ta ni­je do­bio ni­šta do to nu­žnog smještaja ko­ji je re­no­vi­rao sop­stve­nim nov­cem.
- Ni sam ne znam, šta me za tri­de­set go­di­na ra­da u Bok­si­ti­ma ni­je sna­la­zi­lo. Ipak, od­lu­čan sam i po ci­je­nu ži­vo­ta ne­ću do­zvo­li­ti da me ise­le iz ovog sta­na, dok mo­je stam­be­no pi­ta­nje ne bu­de ri­je­še­no ade­kvat­nim sta­nom ta­ko­đe po­vr­ši­ne 60 kva­drat­nih me­ta­ra – na­gla­ša­va Bo­jo­vić.
Sa­mo­hra­na maj­ka Bran­ka Kr­sma­no­vić, u na­se­lju Ru­dar­ska ko­lo­ni­ja ži­vi 26 go­di­na i ka­ko na­gla­ša­va to­kom 30 go­di­na pro­ve­de­nih u tom ko­lek­ti­vu iz­dva­ja­la je sred­stva za stam­be­ni fond.
- Po­sje­du­jem Ugo­vor za ovaj nu­žni smje­štaj, ko­je je pot­pi­sao Sin­di­kat Rud­ni­ka bok­si­ta, da je onaj ko ku­pi ze­mlji­šte na kom se na­la­ze objek­ti u ko­ji­ma ži­vi 14 po­ro­di­ca u oba­ve­zi je da nam obez­bi­je­di stam­be­ni pro­stor iste kva­dra­tu­re ko­li­ke sta­ne sa­da po­sje­du­je­mo. Ako nam ne obez­bi­je­de stam­be­no pi­ta­nje i osta­ve nas na uli­cu ja sa dje­te­tom ne­ma gdje oti­ći. Je­di­no rje­še­nje mi je da uzmem bom­bu i mi­ni­ram se. Ulo­ži­la sam ži­vot u ovu ba­ra­ku, ko­ja je bi­la ras­pa­la. Upri­sto­ji­li smo je za skro­man ži­vot i ne da­mo je bez kr­vi - ogor­če­na je Kr­sma­no­vić.
Ona na­gla­ša­va da kao sta­nov­ni­ci ove ze­mlje valj­da ima­ju pra­vo na ži­vot do­sto­jan čo­vje­ka, jer ni iz­bje­gli­ce ni­je­su osta­vlja­ne na uli­cu, već im je obez­bi­je­đen krov nad gla­vom.
- Po­ve­lja o za­šti­ti ljud­skih pra­va nas šti­ti od ne­za­ko­ni­to­sti. Uz to se po­zi­va­mo i na Kon­ven­ci­ju o za­šti­ti ljud­skih pra­va i po­zi­va­mo om­bud­sma­na da nas obi­đe, jer ni­je­smo za­slu­ži­li da nas ne­ko iz­ba­ci na uli­cu - ka­že Kr­sma­no­vić.
Mi­lin­ko Odo­vić, na­gla­ša­va da je stan u kom on sa­da ži­vi, do­bi­la nje­go­va po­koj­na su­pru­ga ko­ja je bi­la rad­nik Rud­ni­ka bok­si­ta.
- Na­kon 23. go­di­ne gdje smo ži­vje­li u ko­lo­ni­ji, ta­ko­đe nu­žnom smje­šta­ju Rud­ni­ka bok­si­ta, po­kraj ru­do­ko­pa na Za­gra­du, pre­se­li­li smo se u ovom na­se­lju pri­je de­ce­ni­ju i po. Ta­da smo si­lom pri­li­ka ise­lje­ni iz objek­ta na Za­gra­du, jer je zbog pro­ši­re­nja ru­do­ko­pa na­se­lje mo­ra­lo bi­ti uklo­nje­no. Onog mo­men­ta ka­da, do­đe­mo u si­tu­a­ci­ju da se mo­ra­mo ise­li­ti iz svo­jih do­mo­va, ka­žem baš svo­jih jer svi ko­ji su se ule­li u ove nu­žne smje­šta­je za to ima­ju rje­še­nja, bra­ni­će­mo ih svo­jim ži­vo­ti­ma. Iako ne­mam mno­go ži­vo­ta, bra­ni­ću se svim sred­stvi­ma, jer ne­ću do­zvo­li­ti da ono što sam sop­stve­nim sred­stvi­ma re­no­vi­rao bu­de uklo­nje­no - ka­že Odo­vić.
On is­ti­če, da je­di­no što tra­ži je stam­be­ni pro­stor, ve­li­či­ne ko­li­ki je obje­kat u kom tre­nut­no ži­vi.
Mi­o­drag Mu­jo­vić, je ta­ko­đe, u Rud­ni­ci­ma bok­si­ta pro­veo 30 go­di­na, a nu­žni smje­štaj u Ru­dar­skoj ko­lo­ni­ji u kom i sa­da ži­vi sa su­pru­gom i dva si­na, do­bio je 1999. go­di­ne.
- Od dvi­je pro­sto­ri­je ko­je su bi­le ne­u­slov­ne, svo­jim sred­stvi­ma i sa dva kre­di­ta u iz­no­su od 12.000 eura re­no­vi­rao sam obje­kat i upri­sto­jio ga za ži­vot. Ži­vot sam pro­veo u Bok­si­ti­ma, ta­ko da ne­ću do­zvo­li­ti da mi uzmu i ovo što sam ste­kao mu­ko­trp­no od te fir­me. Mno­gi su do­bi­li luk­su­zne sta­no­ve, a ja sam se za­do­vo­ljio i sa nu­žnim smje­šta­jem. Od­re­kao sam se stam­be­nog kre­di­ta, na ime ovog sta­na 53 kva­drat­na me­tra, o če­mu po­sje­du­jem i ugo­vor - ka­že Mu­jo­vić.
Ne­ka­da­šnji rad­nik Rud­ni­ka bok­si­ta, Mi­li­ja Oda­lo­vić, 29. go­di­na ži­vi u ru­dar­skoj ko­lo­ni­ji, i ka­ko is­ti­če da ni­je ula­gao i ob­na­vljao i re­kon­stru­i­sao obje­kat dav­no bi se uru­šio.
- Nu­žni smje­štaj od 56 kva­drat­nih me­ta­ra u kom ži­vim, sa su­pru­gom, si­nom, sna­hom i dvo­je unu­ča­di do­bio sam na ime rje­šav­nja stam­be­nog pi­ta­nja, u na­di da će se ne­što pro­mi­je­ni­ti u do­gled­no vri­je­me, ali sam sa po­ro­di­com ostao da ži­vim u ovom objek­tu. Već šest go­di­na sam u pen­zi­ji, a pril­kom pen­zi­o­ni­sa­nja sam se od­re­kao 6.500 eura na ime stam­be­nog kre­di­ta, o če­mu po­sje­du­jem svu do­ku­men­ta­ci­ju, ta­ko da ne­ću do­zvo­li­ti da me ise­le iz ovog sta­na, dok mi obez­bi­je­de no­vi stam­be­ni pro­stor. Čak sam sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na mi­nu­log vi­je­ka do­bio do­ku­men­ta od op­šti­ne Nik­šić, da su objek­ti ot­pi­sa­ni i da u nji­ma ni­je bez­bi­je­dan ži­vot, ali smo osta­li ov­dje do da­nas. Ulo­žio sam mno­go sop­stve­nih sred­sta­va, ta­ko da sam spre­man ži­vot po­lo­ži­ti za ovo imo­vi­ne - ka­že Oda­lo­vić.
L.N.


Žu­gić: Ko­rup­tiv­nim ugo­vo­rom ote­li su nam ze­mlju

Ka­ko je „Da­nu” ka­zao Ni­ko­la Žu­gić, član iz­vr­šnog od­bo­ra Sin­di­ka­ta Rud­ni­ka, od oko 64.000 kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlje ko­ja je bi­la u vla­sni­štvu Sa­mo­stal­nog sin­di­ka­ta te kom­pa­ni­je, da­nas go­to­vo da ne­ma ni pe­dlja, jer je oko 40.000 kva­drat­nih ze­mlje pro­da­to Fon­du za so­li­dar­no stam­be­nu iz­grad­nju, a una­zad ne­ko­li­ko go­di­na oko 3.000 kva­drat­nih me­ta­ra i „Si­ti pe­tro­lu” za iz­grad­nju ben­zin­ske pum­pe. Uz to on po­ja­šnja­va da su Rud­ni­ci bok­si­ta u ste­ča­ju, te da po­ro­di­ca­ma ko­je ži­ve u Ru­dar­skoj ko­lo­ni­ji ni­ko ne mo­že ga­ran­to­va­ti da će uko­li­ko bu­du ukla­nja­ni ti objek­ti im bi­ti obez­bi­je­đe­no stam­be­no pi­ta­nje.
- Pri­je ot­pri­li­ke osam go­di­na oko 40.000 kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlje pro­da­to je Fon­du za stam­be­no so­li­dar­nu iz­grad­nju, a ugo­vo­re su pot­pi­sa­li Da­ni­lo Po­po­vić is­pred Fon­da za so­li­dar­no stam­be­nu iz­grad­nju i ta­da­šnji pred­sjed­nik Sa­mo­stal­nog sin­di­ka­ta Rat­ko Ra­du­lo­vić. Na toj ze­mlji bi­la je pla­ni­ra­na iz­grad­nja 10 stam­be­nih zgra­da sa oko 300 sta­no­va. Pro­jekt­nu do­ku­men­ta­ci­ju za te objek­te ra­di­la je fir­ma „Am­bi­jent” iz Ro­ža­ja , ko­joj su Bok­si­ti bi­li oba­ve­zni da za taj po­sao pla­te 300.000 eura. Ob­zi­rom da su Bok­si­ti osta­li du­žni 130.000 eura, ta pro­jek­tant­ska fir­ma je tu­ži­la Sa­mo­stal­ni sin­di­kat i na ra­čun to­ga za­pli­je­ni­la nam plac od 18.622 kva­drat­na me­tra. Pr­va li­ci­ta­ci­ja je bi­la na 1,7 mi­li­o­na eura, dru­ga na 800.000 eura, a tre­ća na 170.000 eura, s tim što ne mo­že bi­ti pro­da­ta is­pod 130.000 eura. Ze­mlja je na­ša i ne da­mo je za si­ću, jer sma­tra­mo da je ugo­vor ko­ji je ta­da sa­či­njen ko­rup­ti­van - ka­že Žu­gić.