Op­šti­na Nik­ši­ća je još pri­je osam i po go­di­na po­če­la re­kon­struk­ci­ju ze­le­ne pi­ja­ce ko­ja ni do da­nas ni­je za­vr­še­na. Re­kon­stru­i­san je je­dan dio pi­ja­ce, onaj pred­vi­đen za te­zge na ko­ji­ma se pro­da­je vo­će i po­vr­će, cvi­je­će, su­ve­ni­ri i slič­no, i pro­stor na­mi­je­njen za pro­da­ju bi­je­log mr­sa. U ju­žnom di­je­lu pi­ja­ce tek pro­šle go­di­ne ak­ti­vi­ra­ni su ra­do­vi na iz­grad­nji zgra­de po­slov­nog cen­tra, ali oni spo­ro na­pre­du­ju. Tr­gov­ci su se ra­do­vali otva­ra­nju ju­žnog pro­la­za i na­da­li se da će pro­da­ja bi­ti bo­lja ali bo­ljit­ka ne­ma. Ka­žu da je raz­log taj što se na sre­di­ni tog pro­sto­ra, u du­ži­ni od oko pe­de­se­tak me­ta­ra, na­la­zi ve­li­ka lo­kva pa kup­ci do bi do­šli do te­zgi mo­ra­ju ići pre­ko ska­ka­la, na šta se mno­gi ne usu­đu­ju.
Pro­dav­ci ka­žu da na pr­sti­ma jed­ne ru­ke mo­gu pre­bro­ja­ti da­ne ka­da se na pi­ja­ci tr­gu­je i na­gla­ša­va­ju­ći da je pa­zar sa­mo bo­lji onog da­na ka­da se pri­me pen­zi­je. Is­ti­ču da su po­če­li ro­bu da da­ju na vere­si­ju, te da i oni vo­de knji­gu du­žni­ka.
Pre­ma ri­je­či­ma Ve­sne Bu­ba­nje, ko­ja na nik­šić­koj pi­ja­ci te­zgu dr­ži već 25 go­di­na, po­sla je sva­kog da­na sve ma­nje i ma­nje..
- Ka­da sam ja po­če­la da dr­žim te­zgu na pi­ja­ci se tr­go­vi­na od­vi­ja­la na 170 sto­lo­va i svi smo ima­li po­sla. Sa­da pro­da­je go­to­vo da ne­ma, a ra­di sve­ga 50 te­zgi. Pro­blem je stvo­ren pri­je vi­še od osam go­di­na ka­da je za­tvo­ren ulaz na ju­žnoj stra­ni pi­ja­ce. Ka­pi­ja je otvo­re­na, ali gra­đa­ni ne zna­ju za to, već po na­vi­ci idu obi­la­znim pu­tem. Ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja i to što ne­ma par­kin­ga u bli­zi­ni pi­ja­ce, pa i oni ko­ji bi tr­go­va­li ne­ma­ju gdje da se par­ki­ra­ju,a na tro­to­a­ru ili ce­sti ne smi­ju jer po­li­ci­ja i in­spek­ci­je od­mah pi­šu ka­zne. Uz to su nam i pi­lja­re, ali i ulič­ni pro­dav­ci uze­li zna­tan dio po­sla. Na uli­ci se pro­da­je ro­ba sum­nji­vog kva­li­te­ta, ali ipak kod nas ko­ji smo pro­vje­re­ni tr­gov­ci ni­ko ni da svra­ti - kon­sta­tuje Bu­ba­nja, i do­da­je da su ipak svi ko­ji dr­že te­zge pri­mo­ra­ni da se ta­ko mu­če i za­ra­de ko­ji euro za pre­ži­vlja­va­nje jer im, ka­ko ka­že, tek to­li­ko i osta­ne ka­da pod­mi­re sve da­žbi­ne.
Ve­lin­ka Go­lu­bo­vić ka­že da je pri­je dva­de­set go­di­na, ka­da je po­če­la da se ba­vi pro­da­jom vo­ća i po­vr­ća, si­tu­a­ci­ja bi­la znat­no bo­lja.
- Ra­di­le su fa­bri­ke, pri­ma­le se pla­te, pa smo i mi ima­li ko­ri­sti. Da­nas je dru­ga­či­ja si­tu­a­ci­ja. Ni­jed­na fa­bri­ka ne ra­di, pla­te se ne pri­ma­ju, pa za­ra­de ni mi ne­ma­mo. Sje­ćam se pa­zar­nih da­na ka­da se pi­ja­com ni­je mo­glo pro­ći od gu­žve. Pro­da­va­lo se vo­će, po­vr­će, cvi­je­će, a Bo­ke­lji, Du­brov­ča­ni i Her­ce­gov­ci nu­di­li su ri­bu, ru­ko­tvo­ri­ne..., a da­nas pi­ja­ca je i pa­zar­nim da­nom pu­sta. Ulaz na ju­žnoj stra­ni dža­be je otvo­ren jer gra­đa­ni ne mo­gu pro­ći od vo­de ko­ja se tu sa­ku­plja. Pre­ko ske­la, kao u 18. vi­je­ku, usred cen­tra gra­da lju­di tre­ba da do­đu ka­ko bi ku­pi­li ki­lo­gram vo­ća. Tu­žno je to. Ne­kad se mr­zne­mo ci­je­li dan i ne pro­da­mo ni ki­lo­gram vo­ća jer ni­ko i ne pro­đe pi­ja­com - ka­že Go­lu­bo­vi­će­va.
An­ge­li­na Vu­čić je me­đu naj­sta­ri­jim za­kup­ci­ma te­zge na nik­šić­koj pi­ja­ci. Ka­že da je po­la vi­je­ka pro­ve­la pa­za­re­ći i da je već kao dje­voj­ču­rak pro­da­va­la na nik­šić­koj pi­ja­ci.
- Upr­kos ne­da­ća­ma ni­je­sam od­u­sta­ja­la. Ka­da je bi­lo ov­dje 170 sto­lo­va, a pi­ja­ca ima­la ulaz i iz­laz, ro­ba se na te­zga­ma ni­je za­dr­ža­va­la. Uvi­jek sam nu­di­la do­ma­će pro­iz­vo­de i de­ša­va­lo se da po­vr­će i vo­će pla­ne za ne­pun sat, a i za­ra­da je bi­la za po­hva­lu. Od pri­je osam go­di­na od ka­ko su pre­gra­di­li ovaj pro­stor osta­vi­li su nas kao u to­ru. Pro­da­je ne­ma, kup­ci ne svra­ća­ju čak ni u da­ne pra­zni­ka, ta­ko da smo kao u sli­je­pom cri­je­vu. Otvo­ri­li su ju­žni pro­laz, ali sa­da je ka­sno. Za­ra­de ne­ma i to je sa­da sa­mo go­lo pre­ži­vlja­va­nje jer ka­da se pla­te da­žbi­ne ko­je ni­je­su ni­ma­lo ma­le, jer mje­seč­na za­kup­ni­na sto­la je 117 eura, go­to­vo nam ni­šta ne osta­ne- ka­že Vu­či­će­va.
Na nik­šić­koj pi­ja­ci, go­to­vo dva­de­set go­di­na, cvi­je­će pro­da­je Mi­ra Ra­i­če­vić ko­ja ka­že da pro­da­ja ni­ka­da ni­je bi­la lo­ši­ja ne­go što je to zad­njih par go­di­na.
- Ju­žni ulaz u pi­ja­cu du­go je bio za­tvo­ren. To je u znat­noj mje­ri do­pri­ni­je­lo pa­du pro­me­ta. Pro­laz sa­da je­ste otvo­ren ali na­rod zbog ogrom­ne lo­kve iz­bje­ga­va tu­da da pro­la­zi. Ima i onih sta­ri­jih ko­ji pre­ko ska­ka­la ne mo­gu pre­ći i za­to ni ne ula­ze u pi­ja­cu već tr­gu­ju u okol­nim pi­lja­ra­ma. Na­rav­no i ulič­na pro­da­ja je u znat­noj mje­ri do­pri­ni­je­la sma­nje­nju po­sla, a i ne­do­sta­tak par­kin­ga uti­če na to da sa­mo ri­jet­ki svra­ćaju na pi­ja­cu - ka­že Ra­i­če­vi­će­va.
L.N.- B.B.

Van­pi­jač­na pro­da­ja gu­ši ra­d pi­ja­ce

Di­rek­tor Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća Mi­o­drag Mu­ra­to­vić na­gla­ša­va da Rad­na je­di­ni­ca „Pi­ja­ca” po­slu­je sa gu­bit­kom, a po nje­mu glav­ni raz­log za to je van­pi­jač­na pro­da­ja..
- Ko­mu­nal­no pred­u­ze­će je u pro­šloj go­di­ni od za­ku­pa te­zgi na Ze­le­noj pi­ja­ci i bu­vlja­ku u Kli­če­vu pri­ho­do­va­lo 89.967 eura. Od bu­vlja­ka, či­je ze­mlji­šte je ko­mu­na­no za­ku­pi­lo kroz ugo­vor o po­slov­no–teh­nič­koj sa­rad­nji od fir­me „Mon­teks“, pri­ho­do­va­li smo 30.380 eura. Za raz­li­ku od Ze­le­ne pi­ja­ce, bu­vljak ka­ko - ta­ko ra­di ma­kar po­ne­djelj­kom ka­da je pa­zar­ni dan. Ta­da ve­ći­na pro­da­va­ca do­đe iz Pod­go­ri­ce i dru­gih op­šti­na, i oni dnev­nu za­kup­ni­nu sto­la po me­tru kva­drat­nom pla­ća­ju šest eura. Ipak od 137 sto­lo­va za­ku­plje­no je sve­ga pe­de­se­tak, dok je na bu­vlja­ku od 137 pod za­ku­pom je 69 sto­lo­va - ka­že Mu­ra­to­vić.