B
I­JE­LO PO­LjE - Gla­va je­da­na­e­sto­čla­ne po­ro­di­ce iz bje­lo­polj­skog na­se­lja Ne­dak­usi Mi­lo­rad Tvr­di­šić (49) tvr­di da je nje­gov slu­čaj pri­mjer ka­ko se br­zo sti­že od na­de do bez­na­đa. Ka­ko is­ti­če Tvr­di­šić, na­kon što su me­di­ji pi­sa­li o te­škim uslo­vi­ma u ko­ji­ma ži­ve on i su­pru­ga Sen­ka nje­go­vo de­ve­to­ro dje­ce, od ko­jih naj­mla­đe ima tek če­tr­de­setak da­na a naj­sta­ri­je 12 go­di­na, kre­nu­lo se sa do­na­ci­ja­ma i po­če­la je grad­nja ku­će. Ka­že da ni­su mo­gi da vje­ru­ju da im se to de­ša­va i ta­man ka­da su po­mi­sli­li da će nji­ho­vim mu­ka­ma do­ći kraj, iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad sti­gla je po­ra­ža­va­ju­ća vi­jest da im je uki­nu­ta so­ci­ja­la.
– Ni­je­sam mo­gao da vje­ru­jem. Na­kon sve­ga i ka­da sam po­stao „po­znat” u Cr­noj Go­ri po ne­ma­šti­ni i vi­še ne­go lo­šim uslo­vi­ma u ko­ji­ma ži­vi mo­ja vi­šeč­la­na po­ro­di­ca, sti­gla mi je po­ra­ža­va­ju­ća vi­jest iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad. Uki­nu­li su mi so­ci­ja­lu ko­ju sam ured­no i pot­pu­no sa pra­vom pri­mao po­sled­njih go­di­na. Ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce, sa dječ­jim do­da­ci­ma iz­no­si­lo je 175 eura. Ka­da mi je po­štar to sa­op­štio uma­lo se ni­je­sam one­svi­je­stio – sa su­za­ma u oči­ma pri­ča Tvr­di­šić, do­da­ju­ći da je od­mah oti­šao u Cen­tar za so­ci­jal­ni rad gdje su mu po­tvr­di­li da je so­ci­jal­na po­moć uki­nu­ta i da za to ima­ju za­kon­sko oprav­da­nje.
– Tih 175 eura je­di­ni je pri­hod za mo­ju po­ro­di­cu i to nas je prak­tič­no odr­ža­va­lo u ži­vo­tu. Mo­lio sam da mi ne uki­da­ju so­ci­ja­lu i da nas ži­ve ne sa­hra­nju­ju. Je­di­ni od­go­vor bio je da je sve po za­ko­nu i da ja ne­mam pra­vo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce. Za­tra­žio sam da od­mah po­zo­vu mi­ni­star­ku ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­cu Ko­va­če­vić, ko­ja je upo­zna­ta sa si­tu­a­ci­jom u ko­joj se na­la­zi mo­ja po­ro­di­ca. Ipak, ni­šta ni­je vrije­dje­lo. Ja i da­lje ne­mam so­ci­jal­nu po­moć – ka­že Tvr­di­šić i ape­lu­je na no­vog mi­ni­stra ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Bo­ri­sa Ma­ri­ća da ura­di sve da nje­go­voj po­ro­di­ci vra­ti ono što im, ka­ko ka­že, sa pra­vom pri­pa­da.
– Ne znam za­što su mi to pra­vo us­kra­ti­li. Imam sa­mo ne­pu­nih če­ti­ri ara pla­ca, ko­je di­je­lim sa bra­ćom, i pri­ze­mlje ku­će či­je re­no­vi­ra­nje je za­po­če­to uz po­moć kom­ši­ja i hu­ma­nih lju­di – ka­že Tvr­di­šić ko­ji se sa su­pru­gom na­la­zi na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih.
Pen­zi­o­ni­sa­ni po­li­ca­jac Ri­fat Ra­mo­vić ka­že da ne mo­že da vje­ru­je da je baš ovoj po­ro­di­ci uki­nu­ta so­ci­jal­na po­moć.
– Ako ko­me tre­ba po­mo­ći, ne sa­mo u Cr­noj Go­ri već i ši­re, on­da su to Tvr­di­ši­ći. Po­mi­slio sam da se dru­štvo okre­nu­lo i da mu je na­po­kon po­če­la da pri­stizati po­moć. Pi­tam u ime kom­ši­ja ka­ko je ovo mo­gu­će. Da ova iz­mu­če­na po­ro­di­ca ko­ja je­dva sa­sta­vlja kraj sa kra­jem, i či­ja dje­ca su vi­še glad­na ne­go si­ta, osta­ne bez je­di­nog iz­vo­ra eg­zi­sten­ci­je. A na dru­goj stra­ni so­ci­jal­nu po­moć do­bi­ja­ju oni ko­ji ima­ju da­le­ko vi­še. Ima­mo ov­dje slu­ča­je­va da so­ci­ja­lu pri­ma­ju po­ro­di­ce či­ji čla­no­vi ra­de u ino­stran­stvu – tvr­di Ra­mo­vić.
Tvr­di­šić ka­že da će sa­če­ka­ti od­go­vor mi­ni­stra Ma­rića, te da oče­ku­je da će re­a­go­va­ti i lo­kal­na upra­va i gra­do­na­čel­nik Alek­san­dar Žu­rić. A on­da, uko­li­ko ni­ko ni­šta ne pre­du­zme, sa de­ve­to­ro ma­lo­ljet­ne dje­ce i su­pru­gom Sen­kom kre­nu­će pra­vac za Pod­go­ri­cu.
– Osta­vi­ću ovu ne­jač u Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja a ja ići ne­gdje da ko­pam ka­na­le – po­ru­ču­je Tvr­di­šić.
Di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad op­šti­na Bi­je­lo Po­lje, Moj­ko­vac i Ko­la­šin Ad­mir Mu­staj­ba­šić ka­že da su upo­zna­ti sa te­škom si­tu­a­ci­jom u ko­joj se na­la­zi po­ro­di­ca Tvr­di­šić sa tim da su do­sad, za­jed­no sa re­sor­nim mi­ni­star­stvom, ura­di­li pu­no to­ga za njih ali da je za­kon ne­u­mo­ljiv.
– Svoj po­sao ra­di­mo na pot­pu­no za­ko­nit na­čin. Tvr­di­šić je do­bio rje­še­nje ko­jim mu, kao i za dru­ge ko­ri­sni­ke, is­ti­če na­kna­da ko­ju je imao u tra­ja­nju od de­vet mje­se­ci. Za­kon je tu ja­san. Ta na­kna­da se pre­ki­da tri mje­se­ca to­kom go­di­ne za one ko­ji su spo­sob­ni za rad a na­la­ze se na evi­den­ci­ji bi­roa ra­da. Ka­ko za nje­ga ta­ko za sve dru­ge. I tu po­mo­ći ne­ma. Ne mo­že­mo pro­tiv za­ko­na – ka­že Mu­staj­ba­šić i do­da­je da Tvr­di­šić ima pra­vo da na­kon tri mje­se­ca opet nad­le­žnoj ko­mi­si­ji Cen­tra za so­ci­jal­ni rad pre­da neop­hod­nu do­ku­men­ta­ci­ju i tra­ži so­ci­jal­nu po­moć. M.N.

Sta­li i ra­do­vi na adap­ta­ci­ji ku­će
U to­ku je adap­ta­ci­ja sta­re ku­će Tvr­di­ši­ća u ko­joj su oni, do una­zad ne­ko­li­ko mje­se­ci, ži­vje­li u uslo­vi­ma ne­do­stoj­nim čo­vje­ka. Tvr­di­šić ka­že da su im po­mo­gli mi­ni­star­ka Ko­va­če­vić i Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja sa 2.600 eura, lo­kal­na upra­va i gra­do­na­čel­nik Alek­san­dar Žu­rić sa 1.000 eura. U na­mir­ni­ca­ma je po­mo­gla kom­pa­ni­ja ,,Fran­ca” i Ban­ka hra­ne, kao i uče­ni­ci Gim­na­zi­je ,,Mi­lo­je Do­bra­ši­no­vić” i Cr­kve­na op­šti­na na če­lu da pro­to­je­re­jom Dar­kom Pe­ji­ćem i ha­dži Dra­gi­šom Je­re­mi­ćem. Do­ve­de­na je ka­na­li­za­ci­ja i i iz­gra­đe­na vo­do­vod­na mre­ža, a kre­nu­lo se i sa zi­dar­skim ra­do­vi­ma i tu se sta­lo.
Uko­li­ko ne­ko že­li da po­mog­ne po­ro­di­ci Tvr­di­šić, nji­hov ra­čun je: Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re, na ime Mi­lo­rad Tvr­di­šić broj 535-0700100241376-96.