Iz Op­štin­skog od­bo­ra So­vi­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je za­tra­ži­li da se for­mi­ra ko­mi­si­ja za pre­i­spi­ti­va­nje za­ko­ni­to­sti pri­va­ti­za­ci­je be­ran­skih pred­u­ze­ća či­ji je vla­snik bi­la dr­ža­va. Ka­za­li su da je pri­vred­na si­tu­a­ci­ja u Be­ra­na­ma kraj­nje za­bri­nja­va­ju­ća i da je po­gub­no što su broj­ne fa­bri­ke, iz­gra­đi­va­ne u do­ba so­ci­ja­li­zma, osta­vlje­ne na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na. Na­ve­li su da po­sto­je oprav­da­ne sum­nje da je pri­li­kom pro­da­je ve­ći­ne pred­u­ze­ća, či­ji je dr­ža­va bi­la vla­snik, bi­lo ne­do­zvo­lje­nih rad­nji i da bi zbog to­ga ne­ko tre­ba­lo da od­go­va­ra.
- Be­ra­ne je ne­kad bio tre­ći gra­du u Cr­noj Go­ri po ste­pe­nu raz­vi­je­no­sti i to za­hva­lju­ju­ći broj­nim fa­bri­ka­ma ko­je su ra­di­le pu­nim ka­pa­ci­te­tom. Da­nas je sli­ka sa­svim dru­ga­či­ja jer se pro­iz­vod­ni po­go­ni na Ru­de­šu odav­no na­la­ze u sta­nju mi­ro­va­nja, dok se ve­li­ki broj rad­ni­ka pre­se­lio na bi­ro ra­da. Ru­i­ni­ra­ni i na­pu­šte­ni po­go­ni su se na­šli na me­ti onih ko­ji se ba­ve sa­ku­plja­njem i ot­ku­pom sta­rog gvo­žđa. Ta­ko raz­li­či­te gru­pe i po­je­din­ci od­no­se sa Ru­de­ša po­sled­nje ostat­ke fa­brič­ke imo­vi­ne pro­da­ju­ći je ka­sni­je po ba­ga­tel­nim ci­je­na­ma. Sve se to de­ša­va iako su pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­ja fa­bri­ka no­vi vla­sni­ci obe­ća­va­li da će po­kre­nu­ti i osa­vre­me­ni­ti pro­iz­vod­nju i upo­sli­ti zna­ča­jan broj rad­ni­ka. Za­to tra­ži­mo da se for­mi­ra dr­žav­na ko­mi­si­ja ko­ja će pre­i­spi­ta­ti sva de­ša­va­nja ve­za­na za pri­va­ti­za­ci­ju be­ran­skih fa­bri­ka i pred­u­ze­ća i ko­ja će pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će ko­ra­ke da se pro­ce­su­i­ra­ju sva li­ca ko­ja su se u da­tim slu­ča­je­vi­ma ogri­je­ši­la o za­ko­nu – na­gla­sio je pred­sje­nik be­ran­skog od­bo­ra SDP-a Mir­ko Pa­vi­će­vić.
Me­đu pred­u­ze­ći­ma na Ru­de­šu ko­ja su se na­šla na me­ti na­vod­nih spa­si­te­lja be­ran­ske pri­vre­de cen­tral­no mje­sto za­u­zi­ma Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra u ko­joj je 1989. go­di­ne uve­den ste­čaj. Fa­bri­ku je 1996. go­di­ne za ne­što ma­nje od mi­li­on eura, ku­pi­la fir­ma Ti­go­im­peks, na če­lu sa Ra­do­jem Go­mi­la­no­vi­ćem, ka­da je i pre­i­me­no­va­na u No­vu Be­ran­ku. Sa pro­iz­vod­njom se ot­po­či­nja­lo u vi­še na­vra­ta, ali se sve za­vr­ša­va­lo sa­mo na po­ku­ša­ji­ma, bez ne­kog kon­ti­nu­i­ra­nog ra­da. Za svo to vri­je­me iz pred­u­ze­ća je od­ne­se­no prak­tič­no sve što se mo­glo od­ni­je­ti. Me­đu be­ran­skim pri­vred­nim gi­gan­tim sva­ka­ko se ubra­ja i Fa­bri­ke ko­že Po­lim­ka ko­ja je do ste­ča­ja 1992. go­di­ne upo­šlja­va­la oko 750 rad­ni­ka. Po­lim­ku je 2006. go­di­ne ku­pi­la slo­ve­nač­ka kom­pa­ni­ja Ko­ro­ški, ali je po­sli­je dvi­je go­di­ne, zbog ne­po­što­va­nja ro­ko­va od stra­ne no­vog kup­ca, do­šlo do ras­ki­da ugo­vo­ra. Po­sli­je to­ga ras­pi­san je no­vi ten­der, na­kon či­jeg za­klju­če­nja su pred­stav­ni­ci vla­de i dr­žav­nih fon­do­va pot­pi­sa­li ugo­vor o pro­da­ji Po­lim­ke sa pod­go­rič­kim pred­u­ze­ćem „Kips“, ko­ji je na mje­stu biv­še fa­bri­ke otvo­rio tr­žni cen­tar. Te­šku sud­bi­nu do­ži­vje­la je i Ci­gla­na, kao naj­sta­ri­ji pri­vred­ni ko­lek­tiv u Be­ra­na­ma. Ci­gla­nu je 2005. go­di­ne pri­va­ti­zo­va­lo pred­u­ze­će Ka­tel iz Pod­go­ri­ce. Me­đu­tim, vla­snik je mar­ta 2008. go­di­ne od­lu­čio da pre­ki­ne pro­iz­vod­nju i ha­le po­ru­ši do te­me­lja. Na­kon to­ga usli­je­di­lo je uvo­đe­nje ste­ča­ja dok je fa­brič­ka imo­vi­na u do­brom di­je­lu ne­sta­la bez tra­ga. Na kra­ju, na­kon se­dam­na­est ne­u­spje­lih li­ci­ta­ci­ja, Ci­gla­na je pro­da­ta za 145.000 eura. Iden­tič­na si­tu­a­ci­ja de­ša­va­la se i u fa­bri­ci za pro­tek­ti­ra­nje gu­ma Gu­mig ko­ja je na­kon de­se­tak ne­u­spje­lih po­ku­ša­ja pri­je če­ti­ri go­di­ne pro­da­ta pu­tem jav­nog nad­me­ta­nja za sa­mo 128.378 eura., iako je na pr­voj li­ci­ta­ci­ji ci­je­na iz­no­si­la 975.290 eura. Van funk­ci­je je i Obo­dov po­gon na Ru­de­šu, za­tim ve­li­ki broj po­ljo­pri­vred­nih za­dru­ga, kao i ugo­sti­telj­skih, tr­go­vin­skih i uslu­žnih pred­u­ze­ća. Pri­li­kom tran­sfor­ma­ci­je Šum­skog pred­u­ze­ća bez po­sla je ostao zna­tan broj rad­ni­ka, dok je cje­lo­kup­na imo­vi­na AD Iz­grad­nja pro­da­ta fir­mi Teh­no­star, a na dan uvo­đe­nja ste­ča­ja 79 rad­ni­ka je pro­gla­še­no teh­no­lo­škom vi­škom. Pro­iz­vod­nja u Rud­ni­ku mr­kog iglja po­kre­nu­ta je po­sli­je de­va­sta­ci­je imo­vi­ne i vi­še­go­di­šnjeg za­sto­ja i to na­kon što je rud­nik od grč­ke kom­pa­ni­je Bal­kan Ener­dži pre­u­ze­lo pred­u­ze­će Me­tal­fer iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce.
Pa­vi­će­vić sma­tra da su oni ko­ji su bi­li za­du­že­ni da pra­te ka­ko se spro­vo­di pri­va­ti­za­ci­ja mo­ra­li spri­je­či­ti pot­pu­nu de­va­sta­ci­ju in­du­strij­sake zo­ne Ru­deš. Na­gla­sio je da se zbog za­tva­ra­nja fa­bri­ka broj ne­za­po­sle­nih u op­šti­ni Be­ra­ne uve­ća­va iz go­di­ne u go­di­nu i da mla­di lju­di ne­ma­ju pri­li­ku da se za­po­sle u pri­vre­di.
- Pre­ma po­sled­njim in­for­ma­ci­ja­ma na be­ran­skom bi­rou ra­da ima bli­zu 3.000 li­ca od ko­jih njih 500 ima fa­kul­tet­sku di­plo­mu. To su po­ra­ža­va­ju­ći po­da­ci ko­ji uka­zu­ju da se ne­što mo­ra ra­di­ti po pi­ta­nju oži­vlja­va­nja pri­vre­de ako se mi­sli sma­nji­ti sto­pa ne­za­po­sle­no­sti. Šan­su sva­ka­ko tre­ba tra­ži­ti u otva­ra­nju ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća, ali pri­je to­ga tre­ba usta­no­vi­ti za­što su po­sto­je­će fa­bri­ke uni­šte­ne na ta­ko dr­zak na­čin i ko je sve ku­ma­o­vao ova­ko lo­šem sta­nju. To se mo­ra ura­di­ti ra­di vra­ća­nja si­gur­no­sti kod onih ko­ji že­le da se ba­ve pro­iz­vod­nim dje­lat­no­sti­ma, jer kod lju­di, kad po­gle­da­ju uni­šte­ne fa­bri­ke na Ru­de­šu, po­sto­ji oprav­da­ni strah da je i nji­hov bi­znis una­pri­jed osu­đen na pro­past – za­klju­čio je Pa­vi­će­vić.D.J.


„Pro­če­šlja­ti“ imo­vi­nu Agro­po­li­mlja

Iz OO SDP-a su za­tra­ži­la da se po­seb­na pa­žnja po­sve­ti de­ša­va­nji­ma ko­ja su se pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je od­i­gra­la u pred­u­ze­ća Agro­po­li­mlje ko­je je upo­šlja­va­lo i do 800 rad­ni­ka.
- Po­sto­je osno­va­ne sum­nje da su od­re­đe­na li­ca pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je „Agro­po­li­mlja“ kon­ti­nu­i­ra­no u du­žem vrem­nskom pe­ri­o­du pred­u­zi­ma­la broj­ne ne­do­zvo­lje­ne rad­nje u ci­lju pri­ba­vlja­nja pro­tiv­prav­ne imo­vin­ske ko­ri­sti, na šte­tu rad­ni­ka, ak­ci­o­na­ra i dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Ta­ko­đe, po­sto­je osno­va­ne sum­nje da se u da­tom slu­ča­ju ra­di o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i da ak­te­ri tih rad­nji go­di­na­ma osta­ju ne­ka­žnje­ni. Po­treb­no je da se pre­ko struč­nih li­ca tač­no utvr­di ko­je su sve ne­po­kret­no­sti bi­le upi­sa­ne na ovo pred­u­ze­će i ka­ko su ka­sni­je te ne­po­kret­no­sti knji­že­ne na dru­ga li­ca, jer se ra­di o ogrom­noj dr­žav­noj imo­vi­ni ko­ja je na di­sku­ta­bi­lan na­čin pre­šla u ru­ke pri­vat­ni­ka – is­ta­kli su iz OO SDP-a.