PLU­ŽI­NE- Sva­ko mje­sto na kom je pri­ne­se­na žr­tva či­sta i sve­ta sve­to je mje­sto po­put Do­la u Pi­vi ko­je su srp­ska Gol­go­ta i Ja­se­no­vac, be­sje­dio je epi­skop bu­di­mljan­sko –nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je na­kon sve­te ar­hi­je­rej­ske li­tur­gi­je ko­ju je sa broj­nim sve­šten­tsvom i mo­na­štvom slu­žio u cr­kvi Tre­ćeg obre­te­nja gla­ve Sv. Jo­va­na Kr­sti­te­lja u Do­li­ma kod Plu­ži­na. Na tom mje­stu, 7. ju­na 1943. go­di­ne, zlo­gla­sna „Princ Eugen“ di­vi­zi­ja za ne­pun sat svi­re­po je ubi­la vi­še od 500 mje­šta­na iz okol­nih se­la. Me­đu stra­da­li­ma bi­lo je čak 109 dje­ce, od tek ro­đe­nih pa do onih ko­ji­ma 15 go­di­na. Mje­sto stra­da­nja, ka­zao je vla­di­ka, u Do­li­ma ko­je su u sre­di­štu mu­če­nič­ke Pi­ve, pri­li­ka je da se nad hum­ka­ma ne­vi­nih žr­ta­va iz­mi­ri­mo, da od­lo­ži­mo svu su­je­tu, mr­žnju i pa­kost, i da za­tra­ži­mo oprost od bli­žnjih svo­jih.
-Do­la su mje­sto mi­ra i po­mi­re­nja za naš na­rod. Mu­če­nič­ki Do­li i Ve­li­ka na­da­mo se da će nas pri­zva­ti u pa­met, da se ne glo­ži­mo oko sit­ni­ca, da brat bra­ta za­gr­li, da se za­ca­ri mir u na­šim du­ša­ma i u na­šoj otadž­bi­ni i u Cr­noj Go­ri. Mi smo uvi­jek gle­da­li na naš rod srp­ski kao na jed­no bi­će, a za­pra­vo ci­je­lo čo­vje­čan­sto je jed­no bi­će, to cr­kva naj­bo­lje svje­do­či. Svi u cr­kvi smo bra­ća i se­stre, i ni­ka­da ne mo­že­mo da pri­hva­ti­mo ovo­svjet­ske ide­o­lo­gi­je ko­je ima­ju po­tre­bu da di­je­le bra­ću, da za­va­đa­ju, jer na to­me se za­pra­vo i us­po­sta­vlja­ju i od to­ga ne­ku bi­jed­nu vaj­du ima­ju, be­sje­dio je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Do­la su za Pi­vlja­ne uvi­jek bi­le sve­to mje­sto, a od pri­je de­se­tak go­di­na mje­šta­ni su tu po­di­gli spo­men- cr­kvu po­sve­će­nu Tre­ćem obre­te­nju gla­ve sv. Jo­va­na Kr­sti­te­lja, i to mje­sto je me­toh Piv­skog ma­na­sti­ra. Tre­nut­no se po­red spo­men- cr­kve gra­di zvo­nik, a za­vr­še­ni su ra­do­vi na ko­na­ku. Sva­ke go­di­ne na dan stra­da­nja, a ove se obi­lje­ža­va­ju 73 go­di­ne od tog stra­vič­nog zlo­či­na, slu­že se li­tur­gi­je, po­me­ni ne­vi­nim žr­tva­ma, sa­bi­ra­ju se bra­ća i pri­ja­te­lji.
-Tek na kra­ju 20. i po­čet­kom 21. vi­je­ka do­đe vri­je­me da se pro­sla­vi no­vo po­ko­lje­nje no­vo­mu­če­ni­ka srp­skih. Sa­bi­raj­mo se svi u ve­li­ko­me du­hov­no­me gra­du ko­ji se zo­ve Ja­se­no­vac, a ov­dje i u Ve­li­ci, pred­gra­đe je Ja­se­nov­ca, ka­zao je vla­di­ka.
Na­kon li­tu­r­gi­je, oba­vlje­no je pri­če­šće vjer­nog na­ro­da, osve­štan je i pre­re­zan slav­ski ko­lač, a slu­žen je i po­men stra­dal­ni­ci­ma. Pi­va je u Dru­gom svjet­skom ra­tu da­la pre­ko dvi­je hi­lja­de žr­ta­va. U tom vre­me­nu, ka­zao je prof. dr Jo­van De­lić, go­re­la je pla­ni­na, go­re­li su do­mo­vi, a u pla­men su zlo­čin­ci ba­ca­li dje­cu, že­ne, star­ce. Do­la su za svi­rep zlo­čin, is­ta­kao je on, pa­žlji­vo oda­bra­na, a u tri odvo­je­ne do­li­ne tog mje­sta zlo­čin­ci su na pre­va­ru do­vo­di­li mje­šta­ne i svi­re­po ih ubi­ja­li.
-Ovo je naš Vi­tle­jem i naš Zid pla­ča. Vi­tle­jem, jer su po­bi­je­na dje­ca, Zid pla­ča jer smo ov­dje opla­ki­va­li svo­je žr­tve. Ovo mje­sto je po­sta­lo epi­cen­tar zlo­či­na, Pi­va je bi­la zga­ri­šte, a Do­la cen­tar i vr­hu­nac zla, is­ta­kao je prof. dr De­lić.
B.Bra­šnjo


Do­go­di­ne do­ma­ćin Mir­ko Ke­co­je­vić

U kul­tur­no –du­hov­nom pro­gra­mu uče­stvo­vo­va­li su i pje­snik Ran­ko Mi­ća­no­vić, gu­slar Mir­ko Vu­ko­vić, kao i cr­kve­ni hor pri hra­mu Sv. Jo­va­na Kr­sti­te­lja u Plu­ži­na­ma.
Do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg sa­bra­nja u Do­li­ma bio je Želj­ko Mi­trić s po­ro­di­com i cr­kve­nim od­bo­rom Ma­na­sti­ra Pi­va, a dio ko­la­ča i ti­me oba­ve­zu da sle­de­će go­di­ne pri­pre­mi oku­plja­nje pre­u­zeo je Mir­ko Ke­co­je­vić. De­le­ga­ci­je Op­šti­ne Plu­ži­ne, Udru­že­nja bo­ra­ca i an­ti­fa­ši­sta tog gra­da, kao i pred­stav­ni­ci Ju­go­slo­ven­ske ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Cr­ne Go­re po­lo­ži­li su vi­jen­ce i cvi­je­će na spo­men -obi­ljež­ja u Do­li­ma.


Stra­da­nje Ve­li­ča­na i Pi­vlja­na

U ime Ve­li­ča­na pri­sut­ni­ma se obra­tio Vo­jo Ste­še­vić ko­ji je is­ta­kao da su u zlo­či­nu u Ve­li­ci pred­nja­či­le nji­ho­ve ino­vjer­ne kom­ši­je iz Pla­va, Gu­si­nja, Bi­ho­ra i Me­to­hi­je. Kr­vo­žed­ni­ci su se, na­gla­sio je on, i u Pi­vi i u Ve­li­ci, tak­mi­či­li u svi­re­po­sti nad ne­du­žnom dje­com, že­na­ma i star­ci­ma. Ta dva zlo­či­na, me­đu­tim, ka­zao je Ste­še­vić, do da­nas ni­je­su za­in­te­re­so­va­la ni sta­re, ni no­ve isto­ri­ča­re, ali ni za vi­še od 70 go­di­na „ni­ko ne oka­ja zlo­či­ne fa­ši­sta i ese­so­va­ca u Ve­li­ci i Pi­vi“.
-Vla­sto­dr­šce, ko­ji nas s po­do­zre­njem gle­da­ju, pod­sje­ća­mo i na to da se sra­zmje­r­no mo­ći i dru­gim okol­no­sti­ma, cr­no­gor­ska isto­ri­ja stva­ra­la i u Ve­li­ci i u Pi­vi ta­man kao i na Ce­ti­nju, na Ča­ko­ru i Dur­mi­to­ru, kao i na Vuč­jem Do­lu i Gra­hov­cu. Ne­bro­je­ni su me­đa­ši isto­ri­je i u Pi­vi i u Ve­li­ci- re­kao je Ste­še­vić.
On je is­ta­kao da je stra­da­nje od istih zli­ko­vač­kih for­ma­ci­ja pri­rod­no do­ve­lo do bra­ti­mlje­nja Ve­li­ča­na i Pi­vlja­na, i od­luč­no­sti da jed­ni pod Dur­mi­to­rom, a dru­gi pod Ča­ko­rom ču­va­ju Cr­nu Go­ru ona­kvu ka­kvu su nam pre­ci kao za­du­žbi­nu osta­vi­li.


Sve­ta Ja­gli­ka ovjen­ča­na i u no­voj pje­smi

I ove go­di­ne or­ga­ni­za­to­ri, me­đu ko­ji­ma je tra­di­ci­o­nal­no bi­la i Op­šti­na Plu­ži­ne sa svo­jim Cen­trom za kul­tu­ru, u Do­li­ma su pri­re­di­li pri­go­dan kul­tur­no-du­hov­ni pro­gram. Oku­plje­ni su po pr­vi put ima­li pri­li­ku da ču­ju pje­smu o svo­joj Pi­vljan­ki Ja­gli­ki Adžić ko­ja je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pri­bro­ja­na li­ku sve­tih. Tekst pje­sme na­pi­sao je dr Sa­ša Ze­jak, a na gi­ta­ri je iz­veo Lu­ka Cic­mil ko­ji je autor mu­zi­ke. Sve­ta Ja­gli­ka to­kom po­ha­re zlo­či­na­ca kroz Pi­vu otr­ga se iz nji­ho­vih ru­ku i sko­či­la u oganj gdje su joj zlo­čin­ci ba­ci­li ro­di­te­lje i bra­ću.